Ishrana i poremećaji ponašanja dece

| 10. децембар 2010. | 0 Comments

Roditelji dece koja imaju razvojne probleme prelaze težak put od uočavanja, preko dijagnoze, do lečenja mališana. Iako se ovi poremećaji tretiraju uglavnom psihološki i defektološki, u svetu se već dugo koriste metode koje dovode u vezu ponašanje dece i njihovo nepodnošenje određenih namirnica. O tome kakva je veza dijeta i tretmana razvojnih poremećaja, raznih oblika autizma, deficita pažnje sa i bez hiperaktivnosti(ADD, ADHD)  govori Danijela Helc, magistar neuropsihologije i logoped.
adhd – Istraživanja vršena prethodnih decenija pokazala su da deca s razvojnim problemima često imaju velike abnormalnosti digestivnog trakta, kao i sindrom propusnosti creva (kada zbog zapaljenja i oštećenja, kroz zid creva razne toksične materije dospevaju u krvotok, što se otkriva samo biopsijom). Autizam i drugi razvojni poremećaji do skoro su se tretirali samo logopedsko psihološki i defektološki, jer su ti problemi smatrani trajnim stanjem, a ne bolešću. Međutim, medicina danas te probleme smatra bolešću koja uspešno može da se tretira i dovede do smanjenja simptoma – ishranom(dijetom), suplementima, logopedskim i psihološkim tretmanom -objašnjava naša sagovornica. – Putem određenih savremenih testova preko seruma krvi(IGg) može da se utvrdi intolerancija na određenu hranu kod deteta s problemom. Ali, ovaj test nije dovoljan, jer on pokazuje samo trenutnu intoleranciju, a bitno je znati i stepen nepodnošenja određene namirnice. Drugi, još važniji test pokazuje postojanje peptida u organizmu. Ovaj drugi test može da se radi samo u inostranstvu.

INTOLERANCIJA PROTEINA I GLUTENA

Kod neke dece organizam ne može da razloži proteine iz mleka i mlečnih proizvoda(kazein) ili gluten. U regularnom procesu varenja, produkt razlaganja ovih proteina su aminokiseline. Međutim, kod dece koja ne poseduju enzime za varenje tih supstanci, umesto amino kiselina stvaraju se peptidi, koji su po hemijskom sastavu opijatnog karaktera (kazein – iz mleka i mlečnih proizvoda se pretvara u kazeomorfin, a gluten u glijadomorfin). Test koji dokaže postojanje peptida može da objasni ponašanje deteta, na čiji mozak direktno utiču ove opijatne supstance – objašnjava Danijela Helc. – Deca su najčešće intolerantna na jaja, šećer, kvasac, mleko i mlečne prozivode, kao i gluten iz brašna. Mnogo naučnika nastoji da dokaže vezu između narušenog digestivnog sistema, imunodeficita i problema koji se javljaju kod tih mališana.

 UTICAJ RAZNIH FAKTORA

Kako uzrok autizma, ni drugih razvojnih poremećaja nije utvrđen, naučnici još lome koplja oko raznih teorija. Iako postoji i deo naučnika koji opovrgavaju ulogu metaboličkih problema u nastanku i terapiji razvojnih poremećaja, ipak su za sada naučnici najbliži stavu da do ovih sindroma dovodi više faktora istovremeno – narušen imunitet, problem sa digestivnim traktom i genetska predispozicija. S druge strane, u SAD čak godinama postoji veoma jak pokret koji za glavne krivce smatra toksine koji ulaze u dečji organizam, naročito konzervans na bazi žive iz MMR (morbili, zauške, rubeola) vakcine. Oni smatraju da ova višestruka vakcina, ako se da u momentu kada dete nije imunološki otporno (a to se nikada ne može pouzdano utvrditi), izaziva imunološki odgovor deteta koji rezultira regresijom u govoru i ponašanju. Nijedna studija do sada to još nije dokazala, ali ni opovrgla, a poslednjih šest godina gotovo 5.000 roditelja dece s autizmom u SAD tužilo je državu.
Kada vidite metabolički problem kod dece sa intolerancijom na određene namirnice, deluje logično zašto imaju problema s ponašanjem deca koja uporno unose hranu koju ne mogu da razlože – objašnjava Danijela Helc.- Čak ta deca najčešće insistiraju na onoj hrani koja im smeta – ponašaju se kao „narkomani“ jer te namirnice u njihovom mozgu izazivaju efekat sličan onom
koji imaju opijati.

TERAPIJA
Terapija u ovakvim slučajevima, je između ostalog, stoprocentna dijeta – izbacivanje „nepoželjnih“ namirnica u potpunosti u svim oblicima. Jer, jedan molekul tih „nepoželjnih“ proteina, kod dece s problemom pretvara se u 16 miliona molekula morfina.
U radu s decom, Danijela Helc i njeni saradnici koriste tri vrste dijete – bezkazeinsku, bezglutensku i antigljivičnu, u zavisnosti šta je utvrđeno kao problem. Ona naglašava da je naše tržišto malo i neopremljeno, da je tim roditeljima veoma teško da se pridržavaju ove dijete, i da osmisle adekvatnu
ishranu za svoju decu. Ali uz dobru edukaciju roditelja, i kombinovanje drugih tretmana, naša sagovornica kaže da se poboljšanje javlja kod velikog broja dece.

SISTEMSKA KANDIDA
U laboratorijama u SAD preko urina se dokazuje i postojanje takzovane sistemske kandide, koja je prema rečima Danijele Helc, čest uzročnik problema hiperaktivnog ponašanja i poremećaja pažnje(ADHD), a ukoliko se ne leči može dovesti i do nekog oblika autizma. Kandida je gljivica koja je inače normalan stanovnik crevne flore. Ali u slučajevima gde dete ima
narušen imunološki sistem, i nema antitela za kandidu, može doći do takozvane sistemske kandide.
– Kada mališanu sa takvim prediospozijama (a nema ih većina dece) dajete veće količina antibiotika, dolazi do kolonizacije kandide u crevima, koja kao metabolički produkt daje toksični šećer – arabinozu. Ona utiče na nervni sistem, blokira razne centre u mozgu zadužene za govor i pažnju – objašnjava naša sagovornica.
Na osnovu testova koji se rade u SAD, utvrđuje se sistemska kandida, a terapija je uspešna, mada lečenje traje najmanje godinu dana. Dete mora biti na bezkvasnoj dijeti, koja podrazumeva izbacivanje iz ishrane svih namirnica
kojima se gljivica kandida „hrani“ – mleka, mlečnih proizvoda, kvasca šećera. Ova gljivica „ne voli“ origano i beli luk pa ih u ovoj dijeti treba obilato koristiti.

EPIDEMIJA
Iako nauka do kraja nije utvrdila uzroke za nastanak autizma, zabrinjavaju podaci da je 2000. godine stopa javljanja poremećaja bila jedan na 225, a da ta brojka veoma brzo raste. Već 2002. godine, odnos u stopi oboljevanja bio je jedno na 166 dece, a poslednji podaci iz 2006. godine govore da je učestalost – na svakih 145 dece jedno ima autizam! U svetu se već uveliko govori o epidemiji ove bolesti. Jedan od najvažnijih faktora u integraciji i osposobljavanju ovakve dece je rano otkrivanje problema, najbolje već u drugoj godini. U Americi 60 odsto dece sa autizmom se uključuje u redovno školstvo, i oni uz pravilan tretman mogu da žive gotovo bez simptoma. Ali, kod njih je sistem otkrivanja razvojnih poremećaja dobro razvijen, dok se  kod nas još uvek dešava da roditelji dovode decu koja treba da krenu u školu, a još „lutaju“ tražeći dijagnozu.

Angelina Radulović, tekst je objavljen u časopisu „Bilje i zdravlje“

izvor fotografija i ADHD sajt

Tags: , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *