(Ne)očekivano šokiranje čitalaca – naslovnica lista Time
U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave, zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide? Za More »
„Resurs centar“, onlajn platforma za praćenje izbora
Dok se predizborna kampanja tek zahuktavala, Medija centar je predstavio svoj online projekat – Resurs centar internet platformu. Sad, pred izbornu tišinu, napisaću malo o ovom projektu, podržanom od strane Fonda za otvoreno društvo, namenjenom novinarima, ali i svim građanima More »
Izveštaj – dobro uigrane činjenice
Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest. Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u More »
Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT
Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina More »
Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“
Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete More »
10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare
Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato More »
O medijskoj pismenosti (knjiga)
Umete li da čitate medije? Umete li da raspoznate ko stoji iza neke informacije, zašto je plasirana, kome je namenjena, kako je „fino štelovana“? Da li uopšte, u sveopštem skakanju sa informacije na informaciju imamo vremena i izbora da se More »
„Kopi pejst“ novinarstvo na delu
Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan, u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), More »
Korišćenje društvenih medija kao izvora informacija za novinare – saveti
Ne morate pročitati sve što se ovih dana pisalo i govorilo na temu novinara i njihove (ne) upotrebe društvenih medija) ( u daljem tekstu DM ) u kreiranju i plasiranju vesti da bi shvatili koliko je ova, na momente žestoka More »
Kako „kazniti“ nedozvoljeno korišćenje slika u medijima?
Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani epilog slučaja krađe fotografija s njenog popularnog kulinarskog bloga. Press, dnevni list koji je ukrao (ili lepše rečeno neovlašćeno objavio fotografije bez dozvole More »
Ishrana i poremećaji ponašanja dece
Roditelji dece koja imaju razvojne probleme prelaze težak put od uočavanja, preko dijagnoze, do lečenja mališana. Iako se ovi poremećaji tretiraju uglavnom psihološki i defektološki, u svetu se već dugo koriste metode koje dovode u vezu ponašanje dece i njihovo nepodnošenje određenih namirnica. O tome kakva je veza dijeta i tretmana razvojnih poremećaja, raznih oblika autizma, deficita pažnje sa i bez hiperaktivnosti(ADD, ADHD) govori Danijela Helc, magistar neuropsihologije i logoped.
– Istraživanja vršena prethodnih decenija pokazala su da deca s razvojnim problemima često imaju velike abnormalnosti digestivnog trakta, kao i sindrom propusnosti creva (kada zbog zapaljenja i oštećenja, kroz zid creva razne toksične materije dospevaju u krvotok, što se otkriva samo biopsijom). Autizam i drugi razvojni poremećaji do skoro su se tretirali samo logopedsko psihološki i defektološki, jer su ti problemi smatrani trajnim stanjem, a ne bolešću. Međutim, medicina danas te probleme smatra bolešću koja uspešno može da se tretira i dovede do smanjenja simptoma – ishranom(dijetom), suplementima, logopedskim i psihološkim tretmanom -objašnjava naša sagovornica. – Putem određenih savremenih testova preko seruma krvi(IGg) može da se utvrdi intolerancija na određenu hranu kod deteta s problemom. Ali, ovaj test nije dovoljan, jer on pokazuje samo trenutnu intoleranciju, a bitno je znati i stepen nepodnošenja određene namirnice. Drugi, još važniji test pokazuje postojanje peptida u organizmu. Ovaj drugi test može da se radi samo u inostranstvu.
INTOLERANCIJA PROTEINA I GLUTENA
Kod neke dece organizam ne može da razloži proteine iz mleka i mlečnih proizvoda(kazein) ili gluten. U regularnom procesu varenja, produkt razlaganja ovih proteina su aminokiseline. Međutim, kod dece koja ne poseduju enzime za varenje tih supstanci, umesto amino kiselina stvaraju se peptidi, koji su po hemijskom sastavu opijatnog karaktera (kazein – iz mleka i mlečnih proizvoda se pretvara u kazeomorfin, a gluten u glijadomorfin). Test koji dokaže postojanje peptida može da objasni ponašanje deteta, na čiji mozak direktno utiču ove opijatne supstance – objašnjava Danijela Helc. – Deca su najčešće intolerantna na jaja, šećer, kvasac, mleko i mlečne prozivode, kao i gluten iz brašna. Mnogo naučnika nastoji da dokaže vezu između narušenog digestivnog sistema, imunodeficita i problema koji se javljaju kod tih mališana.
UTICAJ RAZNIH FAKTORA
Kako uzrok autizma, ni drugih razvojnih poremećaja nije utvrđen, naučnici još lome koplja oko raznih teorija. Iako postoji i deo naučnika koji opovrgavaju ulogu metaboličkih problema u nastanku i terapiji razvojnih poremećaja, ipak su za sada naučnici najbliži stavu da do ovih sindroma dovodi više faktora istovremeno – narušen imunitet, problem sa digestivnim traktom i genetska predispozicija. S druge strane, u SAD čak godinama postoji veoma jak pokret koji za glavne krivce smatra toksine koji ulaze u dečji organizam, naročito konzervans na bazi žive iz MMR (morbili, zauške, rubeola) vakcine. Oni smatraju da ova višestruka vakcina, ako se da u momentu kada dete nije imunološki otporno (a to se nikada ne može pouzdano utvrditi), izaziva imunološki odgovor deteta koji rezultira regresijom u govoru i ponašanju. Nijedna studija do sada to još nije dokazala, ali ni opovrgla, a poslednjih šest godina gotovo 5.000 roditelja dece s autizmom u SAD tužilo je državu.
- Kada vidite metabolički problem kod dece sa intolerancijom na određene namirnice, deluje logično zašto imaju problema s ponašanjem deca koja uporno unose hranu koju ne mogu da razlože – objašnjava Danijela Helc.- Čak ta deca najčešće insistiraju na onoj hrani koja im smeta – ponašaju se kao „narkomani“ jer te namirnice u njihovom mozgu izazivaju efekat sličan onom
koji imaju opijati.
TERAPIJA
Terapija u ovakvim slučajevima, je između ostalog, stoprocentna dijeta – izbacivanje „nepoželjnih“ namirnica u potpunosti u svim oblicima. Jer, jedan molekul tih „nepoželjnih“ proteina, kod dece s problemom pretvara se u 16 miliona molekula morfina.
U radu s decom, Danijela Helc i njeni saradnici koriste tri vrste dijete – bezkazeinsku, bezglutensku i antigljivičnu, u zavisnosti šta je utvrđeno kao problem. Ona naglašava da je naše tržišto malo i neopremljeno, da je tim roditeljima veoma teško da se pridržavaju ove dijete, i da osmisle adekvatnu
ishranu za svoju decu. Ali uz dobru edukaciju roditelja, i kombinovanje drugih tretmana, naša sagovornica kaže da se poboljšanje javlja kod velikog broja dece.
SISTEMSKA KANDIDA
U laboratorijama u SAD preko urina se dokazuje i postojanje takzovane sistemske kandide, koja je prema rečima Danijele Helc, čest uzročnik problema hiperaktivnog ponašanja i poremećaja pažnje(ADHD), a ukoliko se ne leči može dovesti i do nekog oblika autizma. Kandida je gljivica koja je inače normalan stanovnik crevne flore. Ali u slučajevima gde dete ima
narušen imunološki sistem, i nema antitela za kandidu, može doći do takozvane sistemske kandide.
- Kada mališanu sa takvim prediospozijama (a nema ih većina dece) dajete veće količina antibiotika, dolazi do kolonizacije kandide u crevima, koja kao metabolički produkt daje toksični šećer – arabinozu. Ona utiče na nervni sistem, blokira razne centre u mozgu zadužene za govor i pažnju – objašnjava naša sagovornica.
Na osnovu testova koji se rade u SAD, utvrđuje se sistemska kandida, a terapija je uspešna, mada lečenje traje najmanje godinu dana. Dete mora biti na bezkvasnoj dijeti, koja podrazumeva izbacivanje iz ishrane svih namirnica
kojima se gljivica kandida „hrani“ – mleka, mlečnih proizvoda, kvasca šećera. Ova gljivica „ne voli“ origano i beli luk pa ih u ovoj dijeti treba obilato koristiti.
EPIDEMIJA
Iako nauka do kraja nije utvrdila uzroke za nastanak autizma, zabrinjavaju podaci da je 2000. godine stopa javljanja poremećaja bila jedan na 225, a da ta brojka veoma brzo raste. Već 2002. godine, odnos u stopi oboljevanja bio je jedno na 166 dece, a poslednji podaci iz 2006. godine govore da je učestalost – na svakih 145 dece jedno ima autizam! U svetu se već uveliko govori o epidemiji ove bolesti. Jedan od najvažnijih faktora u integraciji i osposobljavanju ovakve dece je rano otkrivanje problema, najbolje već u drugoj godini. U Americi 60 odsto dece sa autizmom se uključuje u redovno školstvo, i oni uz pravilan tretman mogu da žive gotovo bez simptoma. Ali, kod njih je sistem otkrivanja razvojnih poremećaja dobro razvijen, dok se kod nas još uvek dešava da roditelji dovode decu koja treba da krenu u školu, a još „lutaju“ tražeći dijagnozu.
Angelina Radulović, tekst je objavljen u časopisu „Bilje i zdravlje“
PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE: :
