10 stvari koje građanski novinari mogu da „pokupe“ od klasičnih

| 16. септембар 2010. | 8 Comments

Vest je već i bajata  – Prometej je odavno maznuo novinarsku vatru – prenošenje i tumačenje informacija već  dugo nije  samo privilegija novinara.  Bat redakcijskih pisaćih mašina i javljanje s  „lica mesta“  dok publika nestrpljivo očekuje da čuje i vidi „prežvakane“ novosti, čak i na ovim našim, generalno kaskajućim prostorima je pluskvamperfekat.  Internet je dobio prvih nekoliko rundi.

Kao najdemokratskiji medij, kao i onaj koji najviše daje mogućnost promptnog i trajno zapisanog fidbeka, internet je izrodio blogove, ali i pokret informisanja od strane građana koji nisu profesionalci – građanskog novinarstva.   O tome da li i u kojoj meri, blogeri koji po „definiciji“ svoje parče slobodnog veba mogu da koriste da izraze svoje mišljenje, mogu i treba da budu uobličeni po određenom šablonu i time postanu novinari u pravom smislu te reči,  odgovora još nema. A rasprave se vode, kako po svetu, tako i kod nas. Činjenica je da u nekim zemljama građansko novinarstvo postaje moćno oružje za drugačije mišljenje, borbu uticaja, pa i širenje drugačijih političkih ideja i borbu protiv vlasti.

Iran-Citizen-JournalismIzvor slike

Razmišljajući na tu temu, mada je moje mišljenje još uvek takvo da klasični blog smatram malom oazom privatnog, subjektivnog mišljenja, koje kao takvo ne mora da ude ušančeno u oblike novinarskog izražavanja, ali da mu se time ne oduzima snaga uticaja, setila sam se da oni koji ipak, imaju ambiciju da budu građanski  novinari u pravom smislu te reči, neke „tipove i trikove“ mogu da preuzmu iz klasičnog novinarstva.

Što ne znači da će tako i biti, jer se svet ubrzano menja, forme kojima prenosimo informacije, utičemo i širimo mišljenje se smenjuju velikom brzinom i pitanje je kako će to izgledati u skorijoj budućnosti. Nemam baš toliku moć anticipacije, pa vam predlažem ono što već „zanatski“ znam, a možda nekom bude korisno.

1. Proveravanje informacija –  Bilo kojom temom da se sajt i novinar&/bloger bave, neproverene informacije su hod po tankoj žici. Proveravanjem, makar u poverljivom krugu izvora smanjuje se šansa da napravi gaf ili profesionalni propust. Sasvim je druga stvar ako se namerno plasiraju poluistine ili se prosto drži trend „žutog“, ali to onda izlazi izvan teme novinarstva u užem smislu reči. Ili, ako se proceni uticaj na konzumente – recimo, u  slučaju Lošeg PR-a Bance Intesa na Istokovom blogu, pitanje je kakve bi bile reakcije publike da su odmah dobili „obe strane priče“. Ali, to je kao što rekoh stvar odluke i ličnog izbora onog ko piše, ciljeva sajta i metoda koje koristi.

2. Pravilo druge strane – Blog dozvoljava svašta. Lični, subjektivni stav mu daje draž i poseban ton. Novinarstvo zahteva da se na temu  gleda iz makar dva ugla, što je tema škakljivija, tim pre se ovo pravilo mora ispoštovati. Na taj način, novinari se u klasičnim medijima štite, što od optužbi za neprofesionalost, tako i od tužbi. Istina je da se, između redova i kroz fino oblikovanje „ukliza“ i poneka rečenica koja u stvari daje vizuru s koje novinar gleda (onaj što na brdu stoji, pa malo više vidi od čitaoca  i od onog što je napisao) i to je u redu,  sve dok nije otvoreno navijanje.  Primer – za građanske novinare – post Miloša Petrovića oko Komtrejdove bruke. Građanski novinar bi  pre objavljivanja prvog posta pozvao dotičnu firmu, pitao ih za mišljenje, stav, šta god i to stavio u tekst.  No Milošev tekst je imao odličan efekat, što može da bude prilog nekoj budućoj studiji slučaja da li se u ovom momentu više isplati okrenuti se klasičnom blogovanju ili žudeti baš za građanskim novinarstvom. Ovakve, uslovno rečeno jednostrane  objave su moćno oruđe bloga u odnosu na klasične novinarske tekstove, i možda u nekim slučajevima bolji način za plasiranje neke teme. Jer, imaju faktor iznenađenja, teraju drugu stranu na reakciju, a niko ne može blogera optužiti za subjektivnost (jer on to, po difoltu jeste) kao što može novinara klasičnog medija.

3. Pravilo 5 +1 – Neretko se dešava da još u i u štampi, a još češće u PR najavama vidim rečenice bez početka i kraja, ogromne, razvodnjene lidove u kojima nema osnovnog – KO, GDE, KADA, ŠTA,  KAKO i ZAŠTO (preuzeto iz engleskog 5 +1 w). Informacija traži da udari čitaoca u glavu! Ako mu ne daš potpunu informaciju na početku, teško da će pročitati tekst do kraja. Ovo još više važi za internet, jer smo danas svi manje više brzi čitači koji se ne udubljuju i nemaju stprljenja za literatne bravure, žele ogoljene informacije koje će ih privući, ili sleduje iksić u gornjem desnom uglu. Borba za pažnju čitalaca u predimenzioniranom i pregusto zasejanom polju infomacija koje nas okružuju, verovatno je sledeća najvažnija borba u onlajn redovima.

4.  Poznavanje tematike – Kako se  svet informacija ubrzava  i živimo u“ril tajm“ novinarstvu, površnost postaje osobina na koju se sa sve manje zameranja gleda. Greške kao posledica brzine kojom se informacije dobijaju, obrađuju i prosleđuju su normalne, ali ne bi smele da postanu manir. Klasični novinari se protiv toga bore podelom posla i specijalizacijom. Dobro pravilo, jer ma koliko neko bio temeljan, bez poznavanja pozadine, međusobnih veza i odnosa koji stoje iza neke tematike, ne može toliko kvalitetno odraditi posao kao neko ko je u tu priču „upao“. Iz ličnog ugla, ja osam godina pratim zdravstvo, i opet se stalno srećem s novim ljudima, terminima, stvarima koje ne razumem i s prethodnim predznanjem i iskustvom.   Fokusiranje na određenu tematiku, određenu ciljnu grupu ili biranje „niše“ – one za koju autor ima dovoljno informacija, veština i znanja da ubedi čitaoca da zna o čemu priča, po meni, dobitna je kombinacija.

CitizenJournalism2_largeIzvor fotografije

5.  Čuvanje izvora – Ako ćete da se oslanjate na PR saopštenja i  agencijske vesti, onda ste debelo omašili temu. Građansko novinarstvo bi, barem kako sam ga ja do sada doživela trebalo da bude najbliže istraživačkom novinarstvu u klasičnom smislu (nešto poput poređenja blog posta s kolumnom ili komentarom kao formom novinarskog izražavanja). U toj konstelaciji ljudi koje znate, veze koje imate formalne i neformalne, sposobnost da dobro načuljite uši i u moru kukolja proberete ono žito iz kojeg će da se izrodi dobra priča, je pravo blago. Čuvajte te ljude, negujte svoje izvore i dobro procenite „kost benefit“ analizom da li vam se i gde isplati da „dupetom zatvarate vrata“. Recimo pre neki dan sam od svog izvora čula nešto što bi bilo jaaaako zanimljiva tema za diskusiju u više nastavaka u novinama. Ali, ona mi je rekla, ne još, prvo ćemo probati da se izborimo na drugi način, ako ne ide onda se ti uključi. Poštujem to, jer mi je ta osoba izvor i saradnik. Neotkrivanje izvora  (ako je to potrebno) je nepisano pravilo dobrog, klasičnog novinarstva. Ipak, budite oprezni, i kada niste sigurni, primenite pravilo pod rednim brojem 1.

7. Nepristrasnost – Mada je diskutabilno, moram da pomenem. Koliko upliva ovoga će biti, zavisi od namera s kojima se ulazi u gradjansko  novinarsku priču. Ako želite poverenje ciljne grupe, verodostojnosti i integritet, nemojte se voditi sitnim ličnim interesima, obračunavanjem s nekim na taj način. Probajte da se stavite u ugao relativno nepristrasnot posmatrača, to će vam dati bolju vizuru. Nedavno sam razgovarala s lekarom koji je pričao o nekim stvarima koje se tiču odgajanja dece, potpuno su protivne stavovima SZO i mojim ličnim. U tekstu se nijednom rečju nije osetilo ni videlo da se autor teksta ne slaže sa stavovima sagorovnika. Dobro, za malo, morala sam nekim naglašavanjem njegovih stavova da u stvari malo potenciram obesmišljenost i njegovo „pišanje uz vetar“. Ali, to će uočiti samo pažljivi i dobro upućeni čitaoci, kojima ne promiče ono između redova, he he.

8. „Njuh“ za vest – Ako ne znate da razlikujete bitno od nebitnog, morata podhitno da naučite! Opet ću probati kroz floskulu da objasnim – da li je vest da je pas ujeo čoveka ili čovek ujeo psa? Kad nešto napišete, pročitajte i pitajte se: da li bih ja kao čitalac ovo čitao posle naslova i prve rečenice?

9. Brzina i aktuelnost – ovo je naravno osnovni preduslov da vas čitaju. Bajate vesti više nisu vesti,  a današnji svet informisanja svakodnevno dobija toliko ubrzanje da je jako teško kvalitetno pratiti taj ritam. Ali, današnji čitaoci su surovi, otići će tamo gde su ažurniji, brži, vispreniji, gde im je sve lepo sažvakano i stavljeno kašičicom za pokusati ( o tome koliko je taj trend dobar ili ne, drugom prilikom). Izuzetak su analitički tekstovi, koji često traže i neku vremensku distancu, ali u tom slučaju njihova vrednost i nije u brzini. već u izbegavanju površnosti, brzopletosti, dobroj analitici i sklapanju kockica.

10. Pismenost i erudicija.  – I da završim mnogo rabljenom floskulom – na kraju, ali ne najmanje važno pismenost . Iako mnogi blogeri sebe smatraju građanskim novinarima i dobijaju pozive za događaje, šalju im se PR saopštenja, nisam sigurna koliko žele i koliko bi mogli da ispune uslove za javno glasilo i time podlegnu pravilima Zakona o informisanju. Ali, bez obzira na to čak i ako samo teže da jednom budu ozbiljni „informatori“ ili kreatori mišljenjaa, ili pak samo „uticajni“ i čitani blogeri,  pismenost, poštovanje trenutno važećih normi pravopisa, poznavanje  jezika je neophodno, čak i ako se u nekoj  neformalnoj komunikaciji ne primenjuje do kraja.

Da li vam je ovo bilo korisno?

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (8)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219