Želudac vari i probleme

| 26. август 2010. | 0 Comments

MADA se ukupan broj najtežih bolesti želuca smanjuje, daleko od toga da nam je ovaj važan organ dobrog zdravlja. Najveći autonomni sistem u organizmu je u digestivnom traktu, pa na sve životne probleme reagujemo preko želuca, a prema njemu se često odnosimo nemarno, kaže u intervjuu za „Novosti“ pukovnik prof. dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

*Šta su prvi znaci uzbune da sa želucem nešto nije u redu?

– To su bol, kiselina, gorušica, a jedan deo tih tegoba nastaje kao posledica neadekvatnog odnosa prema želucu. Ljudi se postepeno naviknu na probleme s varenjem, zanemaruju ih i zato moramo da lečimo komplikacije bolesti umesto da sprečimo njen nastanak. Koliko je želudac važan govori podatak da su poslednjih 40 godina čak dve Nobelove nagrade za medicinu dodeljene za otkrića vezana za bolesti želuca. Naročito je značajna konačna potvrda da se iza gastritisa, ulkusa, pa delom i karcinoma najčešće krije bakterija helokobakter pilori.

dr Doder, problemi zelucaizvor fotografije

*Koliko je to otkriće uticalo na otkrivanje i lečenje gastritisa i ulkusa (čira)?

– Zahvaljujući tom otkriću patogeneza čira i karcinoma želuca je u potpunosti razjašnjena. Uzrok u 95 odsto slučajeva čira na dvanaestopalačnom crevu je helikobakter. Ali, ako ova bakterija ne izaziva smetnje, ne treba je iskorenjivati. To je potrebno samo kod pojedinih pacijenata – onih s čirom dvanaestopalačnog creva ili želuca, maltfimfom želuca, ranim difuznim karcinomom želuca ili koji imaju izražene tegobe. I pre uvođenja nesteroidnih inflamantornih antireumatika treba iskoreniti helikobakter pilori.

*Da li je to dovelo do smanjenja stope javljanja gastritisa i čira na želucu?

– Incidenca ulkusa, pogotovo procenat težih komplikacija – stenoze, pucanje čira su značajno smanjene. Zahvaljujući tome što se čir leči uglavnom pre komplikacija, procenat obolelih od kancera želuca je u padu u većini zemalja sveta, pa i kod nas. Ali, to ne važi za jedno drugo maligno oboljenje, karcinom kardije (gornjeg dela želuca) gde se incidenca obolelih povećava.

*Šta je uzrok takvog porasta?

– Pre svega način ishrane, teška, masna i neadekvatna hrana koja doprinosi tome da se želudačna kiselina vraća prema jednjaku. To izaziva refluks – vraćanje sadržaja želuca u jednjak. Kako sluznica jednjaka nije otporna na kiselinu, vremenom se na prelazu od želuca ka jednjaku javljaju displazije a kasnije karcinom. Inače, kod raka želuca najveći napredak u smanjenju stope obolevanja postignut je otkrićem i masovnom upotrebom – frižidera. Glavni razlog je korišćenje više sveže, adekvatno čuvane hrane umesto konzervirane, dimljene i presoljene hrane pune nitrata i nitrita.

*Koliki je uticaj loših zdravstvenih navika na pojavu bolesti želuca?

– Svi faktori od ishrane, preko alkohola, stresa, pa i genetike mogu da doprinesu, ali teško da neki pojedinačno može sam da izazove bolest. Stres, koji je postao naš svakodnevni pratilac pojačava lučenje kiseline, izaziva oštećenje želuca, gastritis, erozije i ulkus.

*Šta je prevencija raka želuca?

– Iako nije mnogo zastupljen, ova vrsta raka se veoma brzo razvija. Određeni tipovi maligne bolesti imaju genetsku komponentu, ali hrana je mnogo bitniji faktor. Treba voditi računa o pravilnoj ishrani, podeljenoj u pet obroka, uz dosta biljnih vlakana. Mora se izbegavati masna, zapržena hrana, naročito konzervirana, jer je puna nitrata i nitrita, koji se smatraju velikim uzročnikom raka želuca. Drugi važan rizikofaktor je helikobakterija, koja je proglašena za kancerogen prvog reda.

*Kako se leči loše varenje?

– Dispepsije (loše varenje) se javljaju često, ali lekari još diskutuju kod koga treba započeti terapiju, ili prvo raditi dijagnostiku. Stav je da kod pacijenata mlađih od 40 godina, ako nemaju alarmnih simptoma poput anemije i gubitka telesne težine ne mora se raditi invazivna dijagnostika poput endoskopije. Dovoljno je da se da dvomesečna terapija blokatorima protonske pumpe. Ako nema poboljšanja, onda se radi endoskopija.

*Nesteroidni antireumatici se kod nas masovno koriste, a poznato je da loše utiču na želudac?

– Sa sve većom starošću populacije povećeva se broj onih koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove. Reumatski bolovi, migrena zahtevaju te lekove, koji se, iako su toksični za sluzokožu želuca, nalaze u slobodnoj prodaji. Ali njihov loš efekat na želudac je sistemski, nije samo posledica lokalnog dejstva. Bilo koji način njihovog unošenja dovodi do oštećenja želuca, a smatra se da čak četvrtina svih ulkusa ovog organa nastaje zbog upotrebe nesteroidnih antireumatika. Oni su „krivci“ i za komplikacije poput iskrvarenja. Savet pacijentima i lekarima opšte prakse je da biraju one lekove među njima koji manje oštećeju sluznicu želuca.

*Šta je sa lečenjem u „kućnoj radinosti“, lekovima protiv kiseline?

– Blokatori protonske pumpe su se pokazali kao mnogo bolji od antacida, koji su najčešće u slobodnoj prodaji u apotekama, masovno se kupuju, ali daju kratkotrajne efekte. Jer, već posle nekoliko sati privremenog ublažavanje simptoma ponovo se stvara višak kiseline i pacijenti su u začaranom krugu. Blokatori protonske pumpe štite i pacijente koji piju dosta nesteroidnih antiinflamatornih antireumatika, toksičnih za sluzokožu želuca. Iako su blokatori skupi, uzimanje obe vrste leka istovremeno diže cenu lečenja, ali na duže staze je isplativo, jer tako štitimo zdravlje želuca.

TERAPIJA ILI DIJAGNOSTIKA?

*Da li se svim pacijentima radi endoskopija i slična savremena dijagnostika bolesti želuca?

– Kod mlađih pacijenata može da se krene s terapijom i bez dijagnoze. Ako za dva meseca nema poboljšanja onda se radi endoskopija, kojom se vide promene na želucu i može da se u slučaju potrebe tokom ovog pregleda uradi i biopsija. Kod starijih od četrdeset godina treba uvek prvo uraditi endoskopiju, jer su istraživanja pokazala da ako se tim pacijentima odmah da terapija, ona zamaskira eventualni karcinom što znači da se u startu šest meseci kasni s njegovim lečenjem, to jest operacijom.

Angelina Radulović,

tekst je objavljen u „Večernjim novostima“

Tags: , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *