Lek na svoju ruku – otrov!

| 7. јул 2010. | 0 Comments

Ako nastavimo da se bahato ponašamo prema antibioticima u budućnosti oni mogu lako da nam postanu neprijatelji, jer će nam vezati ruke u borbi s bakterijama. Ako ne promenimo navike, preti nam opasnost da ostanemo bez izbora u lečenju i pored mnoštva antimikrobnih lekova. Jer, razvio se ogroman broj bakterija otpornih na sve dostupne antibiotike – upozorava u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Mijomir Pelemiš, direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i specijalista kliničke farmakologije.

lek ili otrov

* Počinju da se vide posledice preterane upotrebe antibiotika prethodnih decenija?

– Antibiotici moraju veoma oprezno da se koriste, trebalo bi da najpre pažljivo pregledamo bolesnika, utvrdimo tačnu dijagnozu i ako je moguće pronađemo uzrok i dokažemo da li ima bakterije. Tek onda treba razmišljati da li je neophodno uključiti bilo koji antimikrobni lek. Samo tako možemo da sačuvamo ove lekove.

* Šta je razlog tolikoj masovnoj upotrebi i zloupotrebi antibiotika?

– I lekari, i farmaceuti i pacijenti, svi učestvujemo u nepravilnoj upotrebi antibiotika. Lekari ih previše propisuju, a pacijenti često uzimaju na svoju ruku. Veliki problem je i slobodna prodaja antibiotika, koje nema nigde u svetu. Farmaceuti ne treba da se ljute: oni ne mogu da zamene lekare, ali treba da sarađujemo. Ako vi kao pacijent sami sebi odredite dijagnozu, uzmete antibiotik, ne samo da nećete biti izlečeni, lečenje je nepravilno, a novac uludo potrošen. Zato sam veliki zagovornik ukidanja slobodne prodaje ovih lekova, kao i zabrane reklamiranja lekova, naročito antibiotika.

* Problem kreće još od lekara opšte prakse, gde se ne dokazuje prisustvo bakterija, a prepisuju antibiotici?

– Tako je. Pacijenti najčešće dolaze s virusnom respiratornom infekcijom, a izađu s receptom za antibiotik. Nekad se to desi zbog nemogućnosti brze dijagnostike, nekad zbog pritiska pacijenata koji smatraju da niste dobar lekar ako im ne propišete neki lek. Često lekari u domovima zdravlja nemaju vremena da na pravi način zbrinu sve pacijente, a nekada im fali i znanja. Osnovno je pravilo da se uvek, ako je moguće otkrije uzrok infekcije, a on se otkriva laboratorijskim analizama i odgovarajućim brisevima.

* Gde lekari greše?

– Bitno je da se u terapiji tamo gde je moguće najpre koriste stariji antibiotici, počevši od prirodnog penicilina, pa sve do najskupljih antibiotika kao što su tetraciklini, koji se primenjuju u bolnicama kod teških infekcija. Ne sme lekar da koristi najskuplji lek za lečenje najbanalnije infekcije, jer preterana upotreba antibiotika bez pravilnih indikacija dovodi upravo do stvaranja otpornosti pri sledećem davanju tog antibiotika. Čak u nekim slučajevima u toku samog davanja leka dovode do stvaranja otpornosti.

* U kojim slučajevima se onda koriste ti najmoćniji antibiotici?

– Bolničke infekcije su veliki razlog za korišćenje najskupljih antibiotika. Tada se razvijaju bakterije koje su veoma otporne na antibiotike i onda nemate mnogo izbora u lečenju. Svaki lekar u zdravstvenoj ustanovi zna koje su bakterije prisutne u jedinicama intenzivne nege i treba da se radi na njihovom uništavanju, ali ne kada se bolest razvije kod čoveka, nego pre toga. Princip davanja postepeno sve „jačih“ antibiotika ne važi jedino kod životno ugroženih pacijenata, gde se odmah počinje s lečenjem najmoćnijim lekovima do izolacije bakterija.

* Na Zapadu se već odavno priča da smo sami sebi izbili iz ruke moćno oružje za lečenje. Šta je alternativa antibioticima?

– Moramo da se ozbiljno posvetimo sprečavanju infekcija – zdravim stilovima života, povećanjem zdravstvene i higijenske kulture, fizičkom kondicijom, pravilnom ishranom. Jer poboljšanjem otpornosti organizma smanjuje se broj infekcija, a time i potreba za antibioticima. Mi smo u neku ruku imali sreće da su nam tokom krize i bombardovanja bili nedostupni najskuplji antibiotici, pa se otpornost bakterija na ove lekove kod nas javila u manjem obimu nego u drugim zemljama.

* Čini se da farmaceutska industrija nema više interes da stalno izbacuje nove lekove na tržište?

– Za razvoj novog antibiotika treba oko 15 godina istraživanja i milijardu dolara ulaganja, pa je normalno da farmaceutska industrija nema interes da proizvodi lekove koji neće naći široku primenu. Zbog toga poslednjih godina je sve manji broj novih antibiotika, i opominje nas da moramo da čuvamo antibiotike, jer nam je izbor sve manji.

* Da li antibiotike unosimo u organizam i hranom?

– Danas životinje u hrani dobijaju antibiotike – ima ih u mleku, mesu, prerađevinama. I to je jedan od razloga zbog kojeg dolazi do sve češćeg razvoja ozbiljnih otpornosti bakterija na antibiotike, pogotovo crevnih. Posledica toga su teške crevne infekcije koje ne možete da zaustavite. Slično je i sa nepravilnom i preteranom upotrebom antimikrobnih lekova, jer je i to u poslednje vreme uzrok čestih teških zapaljenja creva. Previše antibiotika u dužem vremenskom periodu može i da ošteti organe – jetru i bubrege, gde se najviše izlučuju lekovi, kao i creva.

* Koliko je loše to što pacijenti često sami i počinju i prekidaju terapiju?

– Sve to vodi istom problemu – otpornosti bakterija i suženom izboru antibiotika. Pacijenti uzmu lek na svoju ruku, piju ga dan-dva i prestanu čim osete olakšanje. Tako ne samo da se ne leče, već upravo stvaraju preduslove da će u sledećem uzimanju tog leka bakterije biti otporne. Takođe, prečesto uzimanje antibiotika uništava „dobre“ bakterije, koje čuvaju naš organizam.

* Koliko je loše da se deca preventivno pokrivaju antibioticima u slučaju

virusnih, respirativnih infekcija?

– Antibiotici se nikada ne daju preventivno, osim u slučaju hirurških intervencija, a i tada na ograničen rok, 24 ili 48 sati. Bez dokaza da je bakterija izazivač infekcije, nikako se ne sme dete lečiti antibioticima. Kako se okom često ne može prosuditi kakva je infekcija u pitanju, potrebno je uraditi bris. Deca s virusnom infekcijom mogu da imaju i bakterije, ali se one moraju prvo dokazati.

LAŽNA ALERGIJA

* DA li je i izbor antibiotika važan?

– Veoma je bitan, na primer, kod virusnih infekcija veoma često se daju polusintetski antibiotici, što dovodi do pojave ospe na koži, pa se pacijenti proglašavaju alergičnim. Time im se uskraćuje lečenje penicilinskim antibioticima i cefalosporinima i znatno smanjuje izbor lečenja u slučaju neke bakterijske infekcije. Apelujem da se u slučajevima kada nije dokazano da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija, daje prirodni penicilin, jer on ne daje reakciju na koži.

NEMA BEZAZLENIH LEKOVA

* ČINI se da pacijenti nekad olako shvataju lekove i veruju reklamama?

– Često zaboravljamo da svi lekovi mogu da imaju neželjena dejstva, da ne postoji savršen lek koji je bezopasan. Takođe, nema ni savršenog antibiotika, koji može da uništi sve vrste bakterija, iako neki to propagiraju. Zato, kada se jave teže infekcije, moramo da kombinujemo antibiotike. Ali i tu se prave greške, jer mora da se poznaje pravilno kombinovanje antimikrobnih lekova, da se zna kada se ono radi, koji je uzrast, koja mu je težina i slično.

Angelina Radulović

Tekst je objavljen u „Novostima“

Tags: , , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *