Malo estrogena za sreću

| 30. јун 2010. | 0 Comments

 

Hormoni upravljaju ključnim procesima u ženskom telu, od plodnosti, preko zdravlja i izgleda kose, kože, kostiju, krvnih sudova. Iako danas hormonskom terapijom može da se „utiče“ na hormonsku ravnotežu u telu, uvek treba dobro razmisliti kome, kada i u kom periodu dodati estrogen, kaže za „Novosti“ dr Svetlana Spremović-Rađenović, ginekolog i supspecijalista endokrinolog iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.* Koliko medicina može da učini kada je u pitanju hormonski disbalans?

– Hormonska terapija se primenjuje od pedesetih godina prošlog veka, čak se u američkoj medicini, čini se, previše koristila. Počinjalo se sa 15 godina s hormonskim kontraceptivima, koji se koriste do menopauze, kada se nastavljalo s hormonskom terapijom. Lično, mislim da takav put nije dobar. Iako su ti lekovi moćni i dobri, moraju pažljivo da se koriste. Često nemamo odmah idealan lek za sve ženine tegobe, već moramo da prilagođavamo dejstvo lekova i u hodu menjamo terapiju da bismo postigli rezultate.

* Žene su zahvaljujući estrogenu zaštićene od nekih bolesti?

– Osim što u pubertetu probuđen jajnik ubrzava rast, a kasnije osigurava reprodukciju, estrogen utiče na formiranje koštane rezerve koja je veoma važna. Po ulasku u menopauzu, zbog nedostatka estrogen gustina kostiju naglo opada. Estrogen čuva i nervno tkivo. Zbog toga u menopauzi nervni centri reaguju na nedostatak estrogena preznojavanjem, toplim talasima. Žene u plodnom periodu u mnogo manjoj meri pogađa infarkt nego muškarce, zahvaljujući ženskim hormonima. Jedan od prvih problema koje nosi prestanak lučenja estrogena je pojačana ateroskleroza.

* Da li su onda žene u menopauzi predodređene za hormonsku terapiju?

– Sve je individualno, tim lekara više specijalnosti procenjuje na osnovu ženinih simptoma da li, kada i na koji način uključiti hormone. Na primer, na osnovu koštane gustine procenjujemo da li je žena pod rizikom od osteoporoze i da li da uključimo hormone i tako sprečimo gubitak koštane mase. Ali, recimo, nema svrhe uključivati estreogen kao prevenciju ako neko već ima aterosklerozu ili je doživeo infarkt, jer na taj način nećemo više moći da zaštitimo kardiovaskularni sistem. Zato je preporuka da se s nadomeštanjem ženskih hormona krene čim dođe do menopauze, da bi se sprečio razvoj bolesti i terapija imala više uspeha.

* Da li su kod uvođenja hormonske terapije bitnije vrednosti hormona i njihov balans ili simptomi koje žene imaju?

– Hormonska terapija treba ženi da poboljša kvalitet života. Već u perimenopauzi, kad ciklus postaje nestabilan, kreću neprijatni simptomi poput napada vrućine, obilnih i dugotrajnih krvarenja, anemije, malaksalosti, nesanice. Dok muškarcima testosteron postepeno opada, funkcija jajanika naglo prestaje, uz kratak prelazni period, koji je često ispunjen neprijatnim simptomima. Činjenica je da estrogeni menjaju i niz hemijskih reakcija u mozgu koje su povezane s dobrim raspoloženjem. Kad dajemo estrogen ženi u menopauzi, podižemo nivo serotonina. Ali ako nema drugih razloga za hormonsku terapiju, onda se ženi u dogovoru s psihijatrom daju antidepresivi i na taj način reši problem.

* Da li žena može da ima neprijatne simptome i ako su odstupanja od nivoa hormona mala?

– Može, kao što je slučaj s predmenstrualnim sindromom ili nekim reakcijama tkiva. Može da dođe do promene koncentracije hormona, ali i do promenjene reakcije tkiva ne hormone. Često nam dolaze pacijentkinje zbog displazije dojki, fibroadenoma ili mioma, da ispitaju svoj hormonski status. U velikom broju slučajeva hormoni su im u normalnim vrednostima, ali njihovo tkivo je zbog promenjenog metabolizma hormona osetljivije na njih. Iako te promene i tegobe zavise od hormona, u tom slučaju ne dajemo hormonsku terapiju, jer ne možemo da predvidimo na koji način će telo da reaguje na nju.

* Koji je „vek trajanja“ hormonske terapije?

– Ovu terapiju koristimo pre svega kod žena koje imaju jako izražene tegobe i ne mogu da normalno funkcionišu. Za sada je važeći stav da se pet godina posle menopauze može koristiti hormonska terapija bez ikakve bojazni, ukoliko nema dodatnih faktora rizika, kao što je na primer gojaznost ili pušenje. Posle tog perioda pažljivo pogledamo podatke kojima raspolažemo i onda procenjujemo šta dalje, sagledavajući korist od terapije i eventualne rizike.

* Šta je sa ženama koje su prerano ušle u menopauzu?

– Tu već nemamo dileme. Kvalitet života se često zanemaruje, a ženama u pedesetim, kada najčešće dolazi do menopauze je veoma bitan. Zbog nedostatka estrogena one se osećaju malaksalije, neispavano, menja se partnerski odnos, sebe doživljavaju manje ženstveno. Kod žena koje prerano, pre četrdesete uđu u menopauzu to nije hormonska terapija već nadoknada. Ako neko u tom periodu nema funkciju jajnika, mora da je nadoknadi, ukoliko problem zbog kojeg je žena ušla u preranu menopauzu, to dozvoljava.

* Da li i dalje vladaju predrasude prema hormonskoj terapiji?

– Generalno, kod nas još vlada strah od primene hormona u terapijske svrhe. Slažem se da treba biti obazriv prema svakom leku, jer svaki ima i razloge za korišćenje, ali i neželjena dejstva. Zato je važna strategija kada, kome se i koliko dugo daju hormoni.

* Poslednjih godina, hormonima se rešavaju i problemi s kožom, predmenstrualni sindrom i slični problemi?

– Postoje tačne indikacije kada se može hormonska terapija koristiti za neke od tih problema. Na primer, čest problem kod žena u reproduktivnom periodu su policistični jajnici, čiji simptom mogu da budu i pojačane akne, maljavost i sl. Ali, treba razmatrati da li je za opšte zdravlje pacijenta dobro da se uključi i hormonska terapija. Ako procenimo da to što žena s policističnim jajnicima ima samo pet-šest ciklusa godišnje nema posledice po njeno zdavlje, onda i ne uključujemo hormone.

* Neke žene se žale da zbog korišćenja hormonske kontracepcije ili terapije

dobiju kilograme i da im se menja metabolizam?

– Gojimo se ako unesemo više kalorija nego što potrošimo! Žene s policističnim jajnicima često imaju višak kilograma, zbog usporenijeg metabolizma. Ali, veoma je važno da imaju idealnu težinu, jer se estrogeni talože u masnom tkivu i mogu nepredvidivo da uđu u krvotok i krenu da remete ciklus. Ranije su neke tablete za kontracepciju imale progesteronsku komponentu koja je dovodila do toga da žena ima povećan apetit. Danas novi kontraceptivi ne sadrže takve vrste progesterona, pa to ne može da bude opravdanje.

STIMULACIJA NE ŠKODI

* S kakvim uspehom se rešavaju hormonski problemi koji sprečavaju začeće?

– Uzrok bračnog infertiliteta u pedest odsto slučajeva su problemi kod žene. Dok je u svetu više endokrinološkog steriliteta, kod nas su dominantniji razlozi vezani za promene i prohodnost jajovoda. Kada su hormoni razlog neplodnosti, lečenje je veoma uspešno i do 90 odsto. Bitno je ženama objasniti da iako ta terapija stimulacije ovulacije može da ima neželjena dejstva dok traje, nema nikakve negativne efekte na njihovo zdravlje u budućnosti. Kada je hormonski infertilitet u pitanju jedino ne možemo da izađemo na kraj s prevremenom menopauzom.

estrogen piluleIzvor fotografije

SVE BOLJE REAGUJEMO

* Da li žene lako prepoznaju hormonski disbalans?

– Žene najčešće pravovremeno reaguju na hormonsku neravnotežu. Čim se naruši ciklus jasno im je da nešto nije u redu i traže pomoć. Žene imaju danas zdravstvenu kulturu da odu na vreme kod lekara. Ali, mi smo među zemljama koje zbog predrasuda veoma malo koriste hormonsku kontracepciju, ali s druge strane to nam ne smanjuje procenat žena koje obole od raka dojke. U tom domenu potrebno je bolje informisanje,


Angelina Radulović

Tekst je objavljen u Večernjim novostima

 

Tags: , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *