Kad lekari izdaju recepte za piskarala

| 1. јун 2010. | 21 Comments

Kasnim, znam. Dok sam se ja odmarala po vrškim čukama  Hercegovine, u ministarstvu zdravlja je finalizovan suludi plan koji se fino i naivno zove Preporuka  ministarstva zdravlja o tome kako novinari treba da izveštavaju o medicini. Ma nemojte? Pa baš ste se divno setili!

Sela tri   novinara (birana po ko zna kom princiopu, pošto ih ni NUNS ni UNS očigledno nisu delegirali za taj posao) i dva doktora i napisali „preporuke“  u kojima se svako malo spočitava – novinar/ka  ne sme, novinar/ka  mora... Nigde ne piše, da lekari „svete krave“ našeg društva nešto moraju.

Lekari "operišu" novinare
Creative Commons License photo credit: thinkpanama

Za početak da se ne plaše toliko za svoje guzice, od nas jadnih malih, slabo plaćenih i neukih novinara. Jer većina nas, uz doduše upečatljive izuzetke, zna da radi ovaj posao. I obavlja ga odgovorno, časno i profesionalno, pogotovo imajući u vidu to koliko smo plaćeni za tako odgovoran posao.  Da li je problem kad napišemo da su negde pogrešili, da ministar ne radi kako valja, ako se zapitamo za čije babe zdravlje on priča išta o našem zdravstvu, kad  se leči po belom svetu?

Da li je problem kad neku suvoparnu rečenicu, izgovorenu samo da bi ih razumele kolege načelnici i profesori, pojednostavimo tako da  shvati i  običan svet, koji je do skoro lekarima gotovo slepo verovao?

Na žalost, nisam bila u Beogradu, pa nisam prisustvovala „javnoj raspravi“ povodom ovog smešnog dokumenta. Ne moram ni da znam šta je u njemu, dovoljno sam čula. Ideja je toliko luda, da mi prosto dođe da sednem večeras i napišem priručnik: „Kako lekari  treba da rade katetarizaciju, bajpas i operaciju na otvorenom srcu“. Razumem se ja u to, napisala sam brat bratu jedno 50 tekstova s tom tematikom…   Ali, nisam uradila nijednu operaciju.

Zdravstvo pratim od samog početka rada u dnevnim novinama, 2002. godine. Verujte, neki su mi se saradnici lekari   smučili… Ne sporim i da novinara ima raznih, da se mnogo njih opeče, da im se reči izvrću, jednom napisano i izrečeno se teško demantuje…Ne biste verovali šta sam sve doživela od njih – vrlo teško ih „otvorite“, velika većina nema pojma da priča za medije ni da razdvoji bitno od nebitnog (a onda se ljute što mediji eksploatišu nekolicinu onih koji umeju da kontaktiraju s njima), vrlo su sujetni, samopromotivni  i često veoma teški za saradnju, ne shvataju suštinu novinarskog posla, insistiraju na autorizacijama, konstrukcijama koje su teške i nisu za novine,  sve u svemu, u redakcijama se zna da je zdravstvo jedan od „težih“ sektora.

Doživela sam i da  na mene, u devetom mesecu trudnoće  urla direktorka doma zdravlja, jer je utripovala da ja imam nešto protiv nje i da joj „politički“ drmam fotelju. A u stvari, imala je putera na glavi, jer je nekoliko godina kasnije ne samo smenjena, već i uhapšena zbog zloupotrebe službenog položaja i finansijskih mahinacija. Sic!

Doživela sam i pre neki dan da direktor jednog porodilišta viče na mene usred intervjua s poznatim kardiologom, jer je neko u mom listu pustio pismo čitalaca koje se njemu nije svidelo. Ni luk jela ni luk mirisala, ostah i bez dostojanstva i bez sagovornika za temu, jer je naš dogovoreni intervju, naravno, otkazao…

Naravno, među njima ima i divnih ljudi, prirodnih, normalnih ili barem profesionalnih, s kojima je zadovoljstvo saradjivati. Ali, sve češće doživljavam da mi odbijaju razgovore, pitanja šaljem na mail, pa mi onda odgovore, ali neadekvatno i nedovoljno. Onda se ljute jer su im rečenice (polupismene i optrerećene stručnim izrazima) menjane. Traže obavezne autorizacije ne shvatajući da mogu da utiču na svoje reči, ali ne i na moje, kao ni na redakcijsku opremu teksta – nedavno mi je jedna nadobudna profesorka, užasnuta što smo za tekst o (ne)opravdanosti genetskih analiza za predviđanje bolesti stavili naslov „Geni vide polovično“,  rekla kako geni ne mogu da „vide“ i kako će sledeći put ona da nam rediguje naslov. Što se mene tiče, neće biti sledećeg puta.

Nisam toliko luda da umesto  slepo crevo pišem apendiks, umesto temperatura febrilni… Isto važi i za sledeće „preporuke“, koje su izvod iz Pravilnika:

Primeri iz novog pravilnika:

  •  Novinaru nije dozvoljeno da objavljuje informacije o lečenju, metodama, intervencijama, lekovima čija se efikasnost ne može proveriti kod uglednih i referentnih zdravstvenih ustanova i Ministarstvu zdravlja
  • Informacija dobijena samo od jednog izvora ne sme biti objavljena ako je nije potvrdio još jedan
  • Ukoliko je osoba koja radi u zdravstvu osumnjičena za primanje mita, mediji ne bi trebalo da objave ime i prezime osumnjičenog, čak i da ih nadležni saopšte
  • Umesto reči „zaraza“ novinar treba da koristi „infekcija“
  • Umesto termina „narkoman“ treba koristiti „korisnik droga“
  • Umesto „prostitutka“ koristi se termin „seksualna radnica“, dok se „prostitutka“ koristi samo ako je reč o maloletnoj osobi koja pruža seksualne usluge

Mnoge termine, poput „osobe s invaliditetom“, pišemo u dogovoru sa sagovornicima, utvrdimo konsenzusom koji je termin najprikladniji. Ali to se, drage moje neznalice ne rešava proglasima, već edukacijom novinara, seminarima, dogovorom. Put je prirodno takav da  je bilo logično da  u dogovoru s lekarima, lekarskom komorom ili čak ministarstvom novinarska struka izradi dokument, kodeks koji bi predstavljao najbolju praksu u izveštavanju, na obostranu korist.

Ovako, mi smo stoka koja pokušava da njih jadne i poštene unizi opanjka, da piše o njihovim greškama, o njihovim skupim životima zaraženim „čašću“ od pacijenata, o njihovoj gramzivosti za titulama bez mnogo istinskog altruizma koji bi trebalo da stoji u osnovi ovog zanimanja. Meni, lično, najveći je hit izjava kako novinari ne bi smeli da prime ništa vrednije od olovke i notesa :) simpatično.

Za razmišljanje, evo i stava Rodoljuba Šabića, s kojim se u potpunosti slažem Šlagvort za razmišljanje na temu

1,725 total views, 1 views today

Tags: , , , ,

Category: Bez dlake u mozgu, Iluzije novinarstva

About the Author ()

Comments (21)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Sanja Rastovac каже:
    Majko mila! Nemam reci! Ima li neke preporuke da se tih petoro sto su to sklepali posalju malo u Novi Knezevac? Cisto promatranja radi… :/

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Vukašin каже:
    El seksualna račnica ili radnica? Nekako se nadam da je ovo prvo i da je to neka kul nova rec za koju nisam jos cuo… :D

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  3. mmilan каже:
    Ova preporuka možda treba malo da se ublaži, ali obavezno treba da se primeni i na druge oblasti.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Bednopiskaralo каже:
    @Sanja, ne nije to sto mislis. U pitanju je bahatost i osećaj da imaju moć…
    @Vukašin, dobro bre, od celog teksta ti da se uhvatiš za slovnu grešku, cccc
    @Mmilan, ne sumnjam uopšte da je potrebno „urediti pravila igre“, ali ovo je taaaako daleko od toga. Uostalom, postoji Zakon o informisanju, zakon o slobodnom pristupu informacijama od jvnog značaja, postoji etički kodeks novinarstva.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Stefan Jocić каже:
    Najbolje je i da vam prodaju i dozvole za pisanje o medicini… to je logicnije resenje. Ionako vam sve zabranili. :)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  6. Bednopiskaralo каже:
    @Stefan Jocić, jednom mi je jedan divan stari lekar rekao, da mnogi lekari zatutulje i mistifikuju ono o čemu pričaju zato što ne znaju dovoljno i da se sve može reći i jednostavnim jezikom ako dovoljno znaš materiju :) U pravu je čovek.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  7. Crna perla каже:
    Slažem se u potpunosti i dlim tvoj stav prema temi i više nego što možeš da zamisliš, i zato bih cenila potpuno iskreni odgovor na pitanje: da li misliš zaista da mi imamo slobodne medije? Pazi, i drugu stranu medalje :o zdravstvu bi trebalo objektivno da pišu  novinari , a postojanje rubrika koje pišu ( ili emisija koje prave) finansira opet ministarstvo zdravlja. I kada neka informacija-najčešće toliko senzacionalistička da ne mož da se izdrži ode u etar, dešavaju se pretnje otkazom, stopiranje sredstava i svašta nešto… Oni uporni novinari željni da isteraju stvar do kraja se sklanjaju bar na izvesno vreme, a oni drugi, pa neće da se zameraju, ni šefu ni ministru…Trebaće im opet i jedan i drugi, jer su tu gde jesu…

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  8. Bednopiskaralo каже:
    @Crna perlo, ne naravno da ne postoji slobodno novinarstvo. To smo već apsolvirali. Radi se o nepotrebnom mešanju u osnove neke profesije, koju ne poznaju, na ružan i neprimeren način. Radi se o kršenju pozitivnih normi koje su iznad njihovog pravilnika – Zakona i Ustava.
    Radi se o bahatosti. Jedno je organizovati edukaciju za novinare (prva bih otišla i objasnila se s njima zašto se piše da neko ima temperaturu a ne da je febrilan), a druga nabijati im na nos sv ono što su napisali, a njima se nije svidelo…

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  9. Crna perla каже:
    Slažem se. Volim pozitivne norme ( postoje li i one negativne?), pravilnike, Zakon i Ustav. Pa neka je sve još samo na papiru koji trpi svašta. Valjda ćemo doživeti i implementaciju istog u praksi…jednog lepog dana…A do tada ćemo morati da se borimo sa bahatošću i drugim simptomima suštinskog nepostojanja gore navedenog…Ako imaš vremena, baci pogled nahttp://trnuoko.wordpress.com/2009/10/13/zmurke/Veliki pozdrav :-)

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  10. Bednopiskaralo каже:
    Pozitivni u smislu važećih propisa ;)
    Hvala za link, trebaće mi vremena da sve ono pročitam, pa se javljam.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  11. Ivica Savic каже:
    Smrdibube ili Srbija             Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja  kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu  tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza).             Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja)  da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije.             Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima  malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke!             Smrdibube ili Srbija!   U Leskovcu, jula 2010.                                                                                       Ivica Savić                                                                                     DCA-laboratorije

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  12. Ivica Savic каже:
    Pošto se nešto zastalo sa hapšenjima u aferi sa citostaticima, smrdibube su ponovo počele da zuje. Najpre su njihovi prikriveni šefovi odrešili kese i okupili najbolje advertajzere, profajlere i ostale sklone prevarama na javnoj sceni i prostituisanju svojih profesija , ne bi li našli odgovor na jednostavno pitanje: „Šta da se radi?“ Tako je Tomici Milosavljeviću naređeno da se izvini javnosti zato što je direktora Instituta za onkologiju u Beogradu slao u Novi Sad da dokaže kako se u tamošnjem Institutu za onkologiju radilo po svim pravilima struke i etike. Naređeno mu je da posle obiđe tog istog direktora i uveri se da mu možda nije potrebna specijalna kuća za sve koji bi da ga posete. Molim?! Nije se zbog toga izvinio?! Izvinio se zbog ispoljene grubosti prema novinarima?! I nije posetio svog vrlog direktora već kuću za smeštaj dece na hemioterapiji?! Pa dobro, kada je zakazao da pred kamerama da jedan bubreg? I jedno plućno krilo? I režanj jetre? Pa da mu oprostimo. Ako treba i više puta. Samio neka se skloni! Prozor je otvoren.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  13. Ivica Savic каже:
    Zuji li, zuji!                     Kao što je u ranijim tekstovima nagovešteno, zujanje se nastavlja ne bi li se pažnja skrenula sa smrada. Danas, u jutarnjem programu „nacionalnog servisa“, Tomica je opet naša izdvajanja za zdravstvo stavio sebi u zaslugu. Usput je iskritikovao poslovodstvo Instituta Torlak jer, avaj, još nisu u stanju da proizvedu bezbednu vakcinu protiv gripa. Opet će on morati da se muči da namoli „Tajkuna“ da nam je uveze iz Zagreba. A ako mu to ne pođe za rukom ili mu – kao prošle godine – pođe za rukom kada je kasno, opet će da mu se omakne da će „građani morati da se potpišu ako žele da je prime“, pa će ova civilizacijska tekovina biti ponovo bojkotovana. Niko normalan u Srbiji ne veruje Ministru „zdravlja“. A on moli Boga da sezona godišnjih odmora požuri i da blogeri nemaju kome da pišu. U rukavu već ima džokera: nesrećnu presudu Međunarodnog suda pravde u vezi južne nam pokrajine. Dirne li neko u Tomicu posle godišnjih odmora sledi pitanje: „Zar da mene smenjujete kada nam se otima Kosovo?!“ Taman posla! Čekaće se da  Srbija sa takvim ostane i bez severne nam pokrajine i tako redom, dok mu se nadležnost ne svede na kancelariju u Nemanjinoj. Mada, i to je prevelika nadležnost. Zato, daće Bog da neka čistačica zaboravi prozor. Kada se prostor za smrad i zujanje svede na kancelariju smrdibuba će morati da leti.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  14. Ivica Savic каже:
    Smrdibube počinju da reže   Danas su smrdibube prestale da zuje. Valjda nam se svima uši privikle na zujanje pa više nisu u stanju da nam zujanjem skreću pažnju sa smrada. Počele su da reže, a kada će i Tebe ujesti pitanje je samo vremena. Nego, da krenemo redom. Najpre je u Domu „narodne“ skupštine poslanik „Demokratske“ stranke bezrezervno podržao „dostignuća“ zdravstvenog „sistema“ Srbije uz ogradu da se svom koalicionom partneru „Demokratska“ stranka nije mešala u „podvižništvo“. Što je izrečeno delovalo udvorički ljigavo manje je – nadam se – posledica protivprirodnog koalicionog bluda, a više posledica ličnog dodvoravanja doktora formiranog na ideologiji podaništva svome ministru. Ne znam da li je i to protivprirodno, ali sam siguran da je i to blud. Valjda pomenuti poslanik smatra da mu funkcija ambasadora posle jednog ili dva mandata nije toliko izvesna kao rad u struci, pa smatra da mu neće škoditi da svog ministra zaduži sa nešto malo bludnih radnji. „Ministar“ i dalje ne odustuje da bude doživotni. Osokoljeni ministar (u ruralnoj Srbiji kažu „napujdan“) odmah je počeo da pokazuje zube i desnicu svima koji vide da smrdibube sredstvima budžeta vode kontinuiranu predizborno-izborno-postizbornu kampanju u kojoj nije loše blagovremeno režati pošto prilikom ujedanja neko može i da im razbije zube. Zato je i citirao uglednog poslanika s početka prošlog veka da je on („ministar“) onoliko Gledston koliko su oni (poslanici) Englezi. Nisu aplaudirali ni poslanici G17+! Valjda im polako dolazi do svesti da u Srbiji  preovlađuje uverenje da i oni koji glasaju za takve zaslužuju da budu iza rešetaka. A „ministar“ bi polako morao da se priprema da renovira i institucije sa rešetkama pošto je „završio“ sa bolnicama i kliničkim centrima. Ne zbog režanja već zbog činjenice da  Gledston nije ništa bio bolji od Pašića!

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  15. Janica каже:
    Nevjerojatno je kako si neki ljudi i institucije daju za pravo da određuju kako će netko da govori ili piše o njima. Samo suludi mozak može smisliti tako nešto, zato o tome treba pisati i ne dozvoliti da se nešto takvo provede u stvarnost!!!

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  16. Toci каже:
    Cenzura na dijelu, ovo što se predlaže je fašistička odredba!

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *