Alarm zvoni, bolest se vraća

| 30. јун 2010. | 3 Comments

UZ mnogobrojne druge pokušaje da se „doskoči“ masovnom obolevanju od malignih bolesti, sve više se koriste tumorski markeri. Iako broj ovih analiza raste i zbog otkrivanja novih parametara, ne treba preuveličavati ulogu tumorskih markera u ranoj dijagnostici i lečenju tumora, kaže za „Novosti“ profesor dr Nada Majkić-Singh, direktor Instituta za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije.

Pacijenti treba da znaju da primena tumorskih markera ima malo rezultata u oblasti skrininga, dijagnostike, procenjivanja prognoze, utvrđivanja nivoa i lokalizacije tumora – napominje prof. Majkić-Singh. Njihov značaj je najveći posle otklanjanja tumora, za praćenje uspešnosti terapije i pojave recidiva. Nema smisla da pacijenti samoinicijativno traže određivanje tumorskih markera i to najčešće od privatnih laboratorija. Lekar kliničar treba da proceni da li pacijentu takva analiza zaista treba. Tumorski markeri nisu u tolikoj meri osetljivi da bi u najranijoj fazi otkrili tumor, pa je i generalni stav medicine da ne mogu da se koriste za rani skrining niti da zamene druge dijagnostičke metode.

Tumorski markeri su supstance koje se nalaze u tumoru, stvara ih sam tumor, ili telo pacijenta kao odgovor na tumor. Koriste se za razlikovanje malignog od normalnog tkiva, ili za utvrđivanje prisustva tumora. U slučaju pojave raka, koncentracija tumorskog markera se postepeno povećava, što zavisno od vrste ukazuje na lokalizaciju njegovog nastanka.

Danas se mogu određivati brojni tumorski markeri koji ukazuju na maligne procese kod skoro svih organa i tkiva (karcinom dojke, pluća, kolorektuma, testisa, jajnika), mogu da se otkriju neuroendokrini tumori, monoklonske gamapatije i slično – kaže dr Majkić – Singh. – Iako bi markeri trebalo da daju odgovore na mnoga pitanja – da li pacijent ima karcinom i da li je on lokalizovan ili ne, koji organ je zahvaćen, koliko je tumor agresivan, da li će pacijent reagovati na terapiju, odgovori se teško nalaze.

Pojedinačno tumorski markeri nisu karakteristika samo jednog organa, već se povećavaju kod malignih procesa i drugih organa, ne važi pravilo da je jedan tumorski marker za jednu bolest. Zato se najčešće traži određivanje više tumorskih markera istovremeno.

Da bi mogli da se koriste za dijagnozu i praćenje maligniteta, tumorski markeri moraju da budu u jasnoj vezi s malignim procesom, u korelaciji s masom tumora, da daju informaciju o tipu tumora, njegovoj lokalizaciji i stupnju oboljenja, da ukazuju koju terapiju treba koristiti, i da omogućuju prognozu. Izabrani tumorski marker mora da se odlikuje visokom kliničkom osetljivošću i specifičnošću. Kombinacija markera može da poveća dijagnostičku osetljivost.

– Samo nekoliko tumor markera je korisno za rano otkrivanje karcinoma – pojašnjava dr Nada Majkić-Singh. – Čak i prostatični specifični antigen (PSA), najkorisniji tumorski marker, ima ograničenu primenu jer može da bude povišen i zbog benigne prostatične hiperplazije (BPH). Danas se traga za biomarkerima, pa i tumorskim markerima, koji će biti najosetljiviji i najspecifičniji za procenu promena u organizmu. Kritički stav je obavezan, kao i biranje najkorisnijih markera koji će pružiti najviše dijagnostičkih informacija. Zato nije dobra masovna laboratorijska dijagnostika.

Većina tumorskih markera u zdravom organizmu se nalazi u veoma niskim koncentracijama ili ih nema. Prema tome, ako su vrednosti ispod graničnih koje su za neki test utvrđene, to znači da u organizmu nema malignog procesa. Ali, kod onih koji su već imali malignu bolest, svako povećanje nivoa tumorskog markera, čak i kad je ispod granične vrednosti mora da izazove sumnju na mogućnost povratka bolesti.

– Za pacijente je najbolje da vrednosti tumorskih markera određuju u istoj laboratoriji, što nažalost kod nas često nije praksa – pojašnjava dr Nada Majkić-Singh. – Naročito je značajno da se koncentracija tumorskog markera meri istim postupkom, jer primena različitih komercijalnih testova daje rezultate za tumorske markere koji međusobno nisu uporedivi.

tumor markeriIzvor fotografije

 

UČESTALOST ANALIZA

SAKUPLjANjE uzoraka je značajno za merenje tumorskog markera. Prvu serumsku koncentraciju treba izmeriti nakon postavljanja dijagnoze karcinoma i pre otpočinjanja sa terapijom. Prva vrednost ukazuje na pogodnost praćenja toka i u nekim slučajevima na prognozu ishoda bolesti. Drugi uzorak se uzima nakon terapije kada rezultat ukazuje na njenu uspešnost. Uzorci se posle lečenja uzimaju što je ranije moguće, da bi se utvrdila eventualna ponovna pojava karcinoma. Dijagnostičke laboratorijske analize se najpre ponavljaju na tri meseca tokom prve dve godine, a zatim svakih šest meseci.

 

ZLOUPOTREBE

KAKO su maligni tumori danas veoma česti, dijagnostička in vitro industrija se utrkuje u otkrivanju što većeg broja biomarkera koji mogu da posluže i kao tumorski markeri – pojašnjava dr Nada Majkić-Singh. – Ovaj, najskuplji vid laboratorijske dijagnostike, često se nekritički koristi i u ustanovama koje nemaju dovoljno edukovan kadar za primenu i tumačenje njenih rezultata.

Angelina Radulović,

tekst je objavljen u Večernjim novostima

Tags: , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (3)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Alarm zvoni, bolest se vraća | www.blogovnik.com | 11. децембар 2011.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219