Kako (ni)sam „izučila“ roditeljstvo

| 22. мај 2010. | 20 Comments

Iako mi je blog već mesec i po dana klinički mrtav, glava mi Bogu hvala,  radi punom parom. I previše, rekla bih. Noćas, u sitne sate umesto da spavam, ja prebiram po glavi koliko sam za ovih pet godina skromnog roditeljskog iskustva (p)stala nekompetentna za ovu, tvrdim, najtežu i najkompleksniju veštinu. I, malo po malo, pa zagledam policu, uvijenu od težine, gde stoje knjige o roditeljstvu. Dobre, loše, zabavne ili ne, sve sam ih „gutala“ svesna da u njima nema konačnih odgovora, ali ipak uporno tražeći odgovor na pitanje: kako da ih pustim i naučim da lete, a da im ne potkrešem krila?

Day 106 - I am a librarian
Creative Commons License photo credit: cindiann

Ima tu razne literature, i iako me nijedna nije naučila da budem roditelj, iz svake sam ukrala po nešto što mi je bilo važno da pojmim, ja, odrasla jedinka bačena (svojevoljno) u svet dvosložnih reči, „mirisnih“ pelena i  beskrajne igre moći u kojoj ne valja biti ni pobednik, a ni onaj koji ispunjava sve želje i dvori, jer time tom malenom biću ne činiš ništa do medveđe usluge.

Krenula sam, naravno, od interneta – Štreber u duši, bila sam i štreber trudnica, pa je  za sve, od planirane trudnoće, do redovnog proveravanja kako beba u kojoj nedelji izgleda, na šta da obratim pažnju i šta se to u mom telu dešava,  glavni izvor bio internet.

Prva knjiga koju sam kupila je Šta da očekujete dok čekate bebu“ –  Ajzenberg, Murkof, Hetavej.  Simpatična i s dosta konkretnih saveta, meni lično je pomogla da budem smirenija, i da nađem odgovore na pitanja za koja bi neki možda rekli da su glupa, ali verujte mi, trudnicama padaju na pamet.

Dopao mi se i nastavak – Šta da očekujete u prvoj godini naročto delovi posvećeni mami, njenom oporavku prvih šest nedelja – jer u trudnoći svi će vas plašiti strašnim pričama o tome kako je porođaj težak, a niko ni da zucne o ogromnom hormonskom šoku, neobjašnjihoj tuzi i teskobi koja vas uhvati kad shvatite da imate u rukama čoveka, ej, i da u stvari nemate pojma da li išta od onog što radite, radite kako treba.  U školici za trudnice dobila sam knjigu moje  danas drage saradnice i prijetaljice Udruženja RODITELJ, Nade Lazić iz Narodnog fronta – „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“. Ona me je dodatno medicinski „potkovala“, barem kad je trudnoća u pitanju.

U porodilištu sam dobila knjigu „Srećno roditeljstvo“, koju su pisali Ljilja Abramović Savić, dr Đurđa Kisin, MIlijana Simonović (tada nisam pojma imala da ću biti osnivač i član Udruženja RODITELJ i sa tim divnim ženama raditi na promociji dojenja u Srbiji), koja je informativna i lepa. Ali sam, neobaveštena kupila (tačnije, utrapila mi je sestra u Narodnom frontu), i drugu, koja se zove „Beba, radost i briga“, koja je puna pogrešnih saveta  – kao na primer tačna sastnica koliko beba mora da spava i na koliko da jede, pa sam ja jadna bila istraumirana što mi beba nije po  „pe esu“, prerano uvođenje dohrane i sl.

Kad se malo opasuljite  i rodbina i prijatelji kreću da vam nagrću u kuču, može da se desi da dobijete na poklon i neke knjige o roditeljstvu. Tako sam i ja postala vlasnik nezaobilazne knjige dr Spoka „Nega dece“ i „Vaše dete i Vi iz dana u dan“. Prva je uprkos mnogim dobrim stvarima, pomalo prevaziđena, tačnije, trebao bi joj jedan dobar „apdejt“. Ali, neke stvari iz ove knjige mi i danas titraju pred očima, kao na primer, naslov poglavlja – I RODITELJI SU LJUDI.

Iako daleko od „ozbiljne“ literature, Knjiga „Džepni roditelj“, mi je bila osveženje, najviše zbog utešnih rečenica

niste vi jedini roditelj koji:

u očajničkoj želji da se bar malo naspava, dozvoli detetu da zaspi u njegovom krevetu, a onda zgrabi jastuk i pobegne u drugu sobu;

– se pita kako to da se vaše dete savršeno igra samo, sve dok ne uzmete slušalicu u ruke;

– koji je zanemeo od stida jer je vaše dete usred prodavnice odvalilo nešto neprijatno…

Ali, dok smo se bavili samo bojom kake i time  da li je beba gladna ili ne, sve je bilo mačiji kašalj (iako smo mi zapravo ssve vreme vrlo blizu nervnog sloma, jer nemamo potvrdu od beba da smo dovoljno dobri. Pitam se kako me kćerka nije onako pogubljenu mlatnula jednom i rekla, pa, kevo, daj iskuliraj malo).

Onda tek kreću problemi – kako reći, šta uraditi, dokle popuštati, kako biti dosledan kad je to tako lako reći a tako teško ispoštovati?

[pullquote]U životu nisam, niti ću radila išta, a da sam manje bila sigurna u ispravnost onog što radim to jest u neočigledno postojanje uzročno – poslednične veze  u vaspitanju.[/pullquote]

Čitala sam i Uspešan roditelj, uspešno dete. Knjiga je dobra, a meni je najviše značilo da odredim koji sam „tip“ roditelja i kako se zaslužuje autoritet:

* Strpljenjem.

“ Ne pretite kaznama koje nećete ili ne možete da sprovedete.

“ Mnogo  razgovarajte.  Kontrolište svoje emocije.

“ Naučite da hvalite svoje dete.

“ Slobodno se upuštajte u diskusije o autoritetu sa svojim detetom.

Do ruku su mi dolazili i neki priručnici koji su više za stručnjake, ali su korisni i roditeljima:  Prve godine života traju večno i Korak po korak. Prva ima dosta zanimljivih saveta za prve mesece života deteta, iz prakse „Halo bebe„, a druga je priručnik za rad vaspitača u vrtićima, i sadrži mnogo zanimljvih igara za decu.

Kad su priručnici u pitanju, nešto što bi svaki roditelj trebalo da ima je knjiga „Nezgode se dešavaju“, izdanje Gradskog zavoda za javno zdravlje, u saradnji s UNICEF-om.

Iako mi na žalost nije mnogo koristila u tom momentu, jer su mi deca praktično kao bebe krenula u vrtić (eh, te čari zaposlene mame bez podrške šire porodice…), knjiga  Jovanke Jovičić „Kako da pripremite dete za vrtić“ je odlična.  Govori o sigurnosti, učenju slušanja, emocijama i komunikaciji, i što mi je bitno na jasan način pokazuje gde grešimo i na koji način možemo bolje da komuniciramo s detetom. I danas je nekad prelistam, ponovo i ponovo.

Day 27 Short Fiction

Moja deca inače, nisu neki spavači. Nisu nikada voleli da mnogo spavaju, prvu noć su prespavali tek posle godinu i po, a sin, koji ima skoro 2,5 još uvek se budi, čisto da proveri da je mama tu. Nisam pristalica nasilnih  metoda prekidanja dečijih navika – uspavljivali su se sisajući, uspavljivala sam ih nekad po 2 sata, nisam ih nikad ostavljala da plaču da bi zaspali. Ali, i ja sam živo biće pa je to sve znalo jezivo da me smara (pogotovo kad 2 sata strpljivo ležiš a znaš da te tek čeka gomila obaveza kad uspavaš čedo), pa sam tragala za načinom kako da ih naučim da spavaju :)

Osim gomile saveta koji su se svodili na to – pusti ih da plaču, treću noć će zaspati sami, došla sam do knjige Elizabet Pentli „No cry sleep solution“. Knjiga je sjajna, daje odlična uputstva kako korak po korak odučiti dete od obrasca spavanja koji je usvojilo. Ja nisam baš bila uspešna, tj. dovoljno strpljiva. Posao mi je otežavalo što sam imala dva deteta različitog uzrasta koja uspavljujem zajedno.

Kupila sam i knjigu Nevene Lovrinčić, Naučite dete da spava“, ali sam se razočarala kad sam skapirala da u stvari predlaže smao ublaženu verziju „pusti ga da plače metoda“, i pomalo prepisuje od A. Pentli. Ima zanimljiv i utešan  deo o noćnom mokrenju kod mališana.

Raznežila me je knjižica od Jelene Holcer 101 način da pokažete detetu da ga volite“. Manje više svi mi se predlozi dopadaju, osim „ustanite još ranije“.

Mala knjiga za velike roditelje“  mi je je dopala šaka posle preporuke, ali je nikad nisam pročitala u komadu, već stalno nekako na parče. Nije loša, ali mi stil nije „legao“.

Bolje biti vetar nego list“ od Dubravke Miljkovic i Majde Rijavec sam duugo tražila, preporučili su mi je mnogi. I zaista je sjajan, bavi se onim čega me najveci strah – dečijim emocijama i samopouzdanjem.

  • Deci je potrebna ljubav, naročito kad je nisu zaslužila.
  • U svakom trenutku dsetetu je potrebno da iskusi život kakav jeste. Ne skidajmo trnje s ruža.
  • Ako ste nervozni pridržavajte se uputsva s bočice aspirina – uzmi dva i drži podalje od dece!

Kako odgajati kćerke“ i „ Kako odgajati sinove su štiva u kojima tražim odgovor na pitanje zašto moja deca od istih roditelja (valjda) su toooliko različita, a neee nema istih šablona koje možete da prepišete..

I tako, knjige se gomilaju, vreme prolazi, a meni se čini da o roditeljstvu znam sve manje.

Ostaje mi jedino da to što sam stvorila volim, pazim i molim se  da nisam mnogo grešila.

Tags: , , , , , , , , ,

Category: Čari roditeljstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (20)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219