Iako mi je blog već mesec i po dana klinički mrtav, glava mi Bogu hvala, radi punom parom. I previše, rekla bih. Noćas, u sitne sate umesto da spavam, ja prebiram po glavi koliko sam za ovih pet godina skromnog roditeljskog iskustva (p)stala nekompetentna za ovu, tvrdim, najtežu i najkompleksniju veštinu. I, malo po malo, pa zagledam policu, uvijenu od težine, gde stoje knjige o roditeljstvu. Dobre, loše, zabavne ili ne, sve sam ih „gutala“ svesna da u njima nema konačnih odgovora, ali ipak uporno tražeći odgovor na pitanje: kako da ih pustim i naučim da lete, a da im ne potkrešem krila?
Ima tu razne literature, i iako me nijedna nije naučila da budem roditelj, iz svake sam ukrala po nešto što mi je bilo važno da pojmim, ja, odrasla jedinka bačena (svojevoljno) u svet dvosložnih reči, „mirisnih“ pelena i beskrajne igre moći u kojoj ne valja biti ni pobednik, a ni onaj koji ispunjava sve želje i dvori, jer time tom malenom biću ne činiš ništa do medveđe usluge.
Krenula sam, naravno, od interneta – Štreber u duši, bila sam i štreber trudnica, pa je za sve, od planirane trudnoće, do redovnog proveravanja kako beba u kojoj nedelji izgleda, na šta da obratim pažnju i šta se to u mom telu dešava, glavni izvor bio internet.
Prva knjiga koju sam kupila je „Šta da očekujete dok čekate bebu“ - Ajzenberg, Murkof, Hetavej. Simpatična i s dosta konkretnih saveta, meni lično je pomogla da budem smirenija, i da nađem odgovore na pitanja za koja bi neki možda rekli da su glupa, ali verujte mi, trudnicama padaju na pamet.
Dopao mi se i nastavak – Šta da očekujete u prvoj godini, naročto delovi posvećeni mami, njenom oporavku prvih šest nedelja – jer u trudnoći svi će vas plašiti strašnim pričama o tome kako je porođaj težak, a niko ni da zucne o ogromnom hormonskom šoku, neobjašnjihoj tugi i teskobi koja vas uhvati kad shvatite da imate u rukama čoveka, ej, i da u stvari nemate pojma da li išta od onog što radite, radite kako treba. U školici za trudnice dobila sam knjigu moje danas drage saradnice i prijetaljice Udruženja RODITELJ, Nade Lazić iz Narodnog fronta – „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“. Ona me je dodatno medicinski „potkovala“, barem kad je trudnoća u pitanju.
U porodilištu sam dobila knjigu „Srećno roditeljstvo“, koju su pisali Ljilja Abramović Savić, dr Đurđa Kisin, MIlijana Simonović (tada nisam pojma imala da ću biti osnivač i član Udruženja RODITELJ i sa tim divnim ženama raditi na promociji dojenja u Srbiji), koja je informativna i lepa. Ali sam, neobaveštena kupila (tačnije, utrapila mi je sestra u Narodnom frontu), i drugu, koja se zove „Beba, radost i briga“, koja je puna pogrešnih saveta – kao na primer tačna sastnica koliko beba mora da spava i na koliko da jede, pa sam ja jadna bila istraumirana što mi beba nije po „pe esu“, prerano uvođenje dohrane i sl.
Kad se malo opasuljite i rodbina i prijatelji kreću da vam nagrću u kuču, može da se desi da dobijete na poklon i neke knjige o roditeljstvu. Tako sam i ja postala vlasnik nezaobilazne knjige dr Spoka „Nega dece“ i „Vaše dete i Vi iz dana u dan“. Prva je uprkos mnogim dobrim stvarima, pomalo prevaziđena, tačnije, trebao bi joj jedan dobar „apdejt“. Ali, neke stvari iz ove knjige mi i danas titraju pred očima, kao na primer, naslov poglavlja – I RODITELJI SU LJUDI.
Iako daleko od „ozbiljne“ literature, Knjiga „Džepni roditelj“, mi je bila osveženje, najviše zbog utešnih rečenica
niste vi jedini roditelj koji:
- u očajničkoj želji da se bar malo naspava, dozvoli detetu da zaspi u njegovom krevetu, a onda zgrabi jastuk i pobegne u drugu sobu;
- se pita kako to da se vaše dete savršeno igra samo, sve dok ne uzmete slušalicu u ruke;
- koji je zanemeo od stida jer je vaše dete usred prodavnice odvalilo nešto neprijatno…
Ali, dok smo se bavili samo bojom kake i time da li je beba gladna ili ne, sve je bilo mačiji kašalj (iako smo mi zapravo ssve vreme vrlo blizu nervnog sloma, jer nemamo potvrdu od beba da smo dovoljno dobri. Pitam se kako me kćerka nije onako pogubljenu mlatnula jednom i rekla, pa, kevo, daj iskuliraj malo).
Onda tek kreću problemi – kako reći, šta uraditi, dokle popuštati, kako biti dosledan kad je to tako lako reći a tako teško ispoštovati?
U životu nisam, niti ću radila išta, a da sam manje bila sigurna u ispravnost onog što radim to jest u neočigledno postojanje uzročno – poslednične veze u vaspitanju.
Čitala sam i Uspešan roditelj, uspešno dete. Knjiga je dobra, a meni je najviše značilo da odredim koji sam „tip“ roditelja i kako se zaslužuje autoritet:
* Strpljenjem.
“ Ne pretite kaznama koje nećete ili ne možete da sprovedete.
“ Mnogo razgovarajte. Kontrolište svoje emocije.
“ Naučite da hvalite svoje dete.
“ Slobodno se upuštajte u diskusije o autoritetu sa svojim detetom.
Do ruku su mi dolazili i neki priručnici koji su više za stručnjake, ali su korisni i roditeljima: Prve godine života traju večno i Korak po korak. Prva ima dosta zanimljivih saveta za prve mesece života deteta, iz prakse „Halo bebe„, a druga je priručnik za rad vaspitača u vrtićima, i sadrži mnogo zanimljvih igara za decu.
Kad su priručnici u pitanju, nešto što bi svaki roditelj trebalo da ima je knjiga „Nezgode se dešavaju“, izdanje Gradkog zavoda za javno zdravlje, u saradnji s UNICEF-om i I
Iako mi na žalost nije mnogo koristila u tom momentu, jer su mi deca praktično kao bebe krenula u vrtić (eh, te čari zaposlene mame bez podrške šire porodice…), knjiga Jovanke Jovičić „Kako da pripremite dete za vrtić“ je odlična. Govori o sigurnosti, učenju slušanja, emocijama i komunikaciji, i što mi je bitno na jasan način pokazuje gde grešimo i na koji način možemo bolje da komuniciramo s detetom. I danas je nekad prelistam, ponovo i ponovo.
Moja deca inače, nisu neki spavači. Nisu nikada voleli da mnogo spavaju, prvu noć su prespavali tek posle godinu i po, a sin, koji ima skoro 2,5 još uvek se budi, čisto da proveri da je mama tu. Nisam pristalica nasilnih metoda prekidanja dečijih navika – uspavljivali su se sisajući, uspavljivala sam ih nekad po 2 sata, nisam ih nikad ostavljala da plaču da bi zaspali. Ali, i ja sam živo biće pa je to sve znalo jezivo da me smara (pogotovo kad 2 sata strpljivo ležiš a znaš da te tek čeka gomila obaveza kad uspavaš čedo), pa sam tragala za načinom kako da ih naučim da spavaju 
Osim gomile saveta koji su se svodili na to – pusti ih da plaču, treću noć će zaspati sami, došla sam do knjige Elizabet Pentli „No cry sleep solution“. Knjiga je sjajna, daje odlična uputstva kako korak po korak odučiti dete od obrasca spavanja koji je usvojilo. Ja nisam baš bila uspešna, tj. dovoljno strpljiva. Posao mi je otežavalo što sam imala dva deteta različitog uzrasta koja uspavljujem zajedno.
Kupila sam i knjigu Nevene Lovrinčić, „Naučite dete da spava“, ali sam se razočarala kad sam skapirala da u stvari predlaže smao ublaženu verziju „pusti ga da plače metoda“, i pomalo prepisuje od A. Pentli. Ima zanimljiv i utešan deo o noćnom komekrenu kod mališana.
Raznežila me je knjižica od Jelene Holcer „101 način da pokažete detetu da ga volite“. Manje više svi mi se predlozi dopadaju, osim „ustanite još ranije“.
„Mala knjiga za velike roditelje„ mi je je dopala šaka posle preporuke, ali je nikad nicam pročitala u komadu, već stalno nekako na parče. Nije loša, ali mi stil nije „legao“.
„Bolje biti vetar nego list“ od Dubravke Miljkovic i Majde Rijavec sam duugo tražila, preporučili su mi je mnogi. I zaista je sjajan, bavi se onim cega me najveci strah – dečijim emocijama i samopouzdanjem.
Deci je potrebna ljubav. naročito kad je nisu zaslužila.
U svakom trenutku dsetetu je potrebno da iskusi život kakav jeste. Ne skidajmo trnje s ruža.
Ako ste nervozni pridržavajte se uputsva s bočice aspirina – uzmi dva i drži podalje od dece!
„Kako odgajati kćerke“ i „ Kako odgajati sinove“ su štiva u kojima tražim odgovor na pitanje zašto moja deca od istih roditelja (valjda) su toooliko različita, a neee nema istih šablona koje možete da prepišete..
I tako, knjige se gomilaju, vreme prolazi, a meni se čini da o roditeljstvu znam sve manje.
Ostaje mi jedino da to što sam stvorila volim, pazim i molim se da nisam mnogo grešila.
Twitter Updates
22 мај 2010 at 05:04
eh kad bi se roditljestvo uchilo iz knjiga postojale bi i shkola za roditelje (pachice male). srecom roditeljstvo se ne uchi iz knjiga.
Like or Dislike:
0 
0
22 мај 2010 at 06:37
Rade, naravno, to se lako da zaključiti. Ali ih ipak čitamo.
Čini mi se da mnogo roditelja i nema želju da nauči, smatraju da su bogomdani i kompetentni u svakom slučaju.
Like or Dislike:
0 
0
22 мај 2010 at 07:35
Odličan tekst!Mislim da se roditeljstvo uči, jer se samo tako može na najbolji mogući način pristupiti vaspitanju deteta i njegovom potpunom (normalnom) psihofizičkom razvoju. Jer, kako neko instinktivno može znati (recimo) vežbice za razvijanje motorike kod deteta sa tri meseca? Rođena sam da budem majka. Obožavam decu i jedva čekam da imam svoju. Odmalena sam po časopisima čitala članke o vaspitanju dece i (hmmm, kako to da nazovem, a da ne zvuči kabasto) metode odgajanja deteta, kasnije sam prešla na net, i apsolutno ih smatram korisnim.Hvala na iscrpnom pregledu literature
i nemoj da sledeći put ovoliko čekamo 
Like or Dislike:
0 
0
22 мај 2010 at 09:12
eh drugachija bi slika bila da deca mogu da biraju (i menjaju) svoje roditelje
na zalost, oni su ‘osudjeni’ na svoje roditelje, a u isto vreme su i roditelji ‘osudjeni’ na svoju decu. shto pre roditelj shvati da je dete samo jedan privremeno mali i nejaki chovek, da nije od plastelina, i da nije njegovo vlasnishtvo to bolje i za dete i za roditelja. u tome se svodi ‘znanje’ roditeljstva. roditeljstvo nije nekakva posebna i izdvojena tehniika. roditeljstvo je stanje. stanje u kome velliki i mali ljudi zive u zajednici. a kad su u pitanju odnosi medju ljudima (velikim ili malim, svejedno) onda tu pravila nema. teorija koja se zasniva na statistici nije primenjiva na pojedinachne sluchajeve. (chitao ja ‘kako vaspitavati blizance’ ali ne pishe tamo nishta ni o meni ni o mom sinu, ni cerki, ni njihovoj majci:) roditelj treba da prihvati i voli svoje dete onakvim kakvo jeste a u isto vreme da se trudi da ga to dete prihvati i voli onakvim kakvim roditelj jeste. deca ne uche slushajuci dok im se roditelj obraca, vec gledajuci i slushajuci dok se obracaju nekom drugom 
e sad, da li ce roditelj svoju sliku i ponashanje da koriguje i dozvoli da se dete uchi na dobrom primeru je neshto shto zalazi u neke fundamentalne ljudske osobine i opet teshko da moze da nauchi ili douchi. tako mi se chini.
Like or Dislike:
0 
0
22 мај 2010 at 12:41
Troje različite dece, tri različita karaktera, tri različita pristupa u različitim situacijama…koji rastu u istim uslovima, nema saveta ni u jednoj knjizi.
Ne umem da kažnjavam, ne primenjujem metodu kazne i ne verujuem u njen uspeh. Ne koristim ni nagradu kao podsticaj, jer mi to liči na ucenu. Zabranjeno je samo ono što ih fizički ili čak i psihički može dovesti u opasnost. Ne sputavam ih i mislim da je sloboda najbolji način vaspitavanja dece, puštam ih da sami otkrivaju stvari, jer im to donosi radost otkrića. Ja sam tu da se oduševljavam njihovim idejama, novim uspesima i da im pomognem ako zatreba. Rastem zajedno sa njima. Učim od njih kako treba da se ponašam, tako da i oni rado uče od mene. Koliko ja slušam njih, toliko i oni slušaju mene i obrnuto. I to stvarno tako odlično funkcioniše. Razgovaramo, ne zvocamo jedni drugima i bezgranično mnogo se ljubimo, mazimo, pohvaljujemo, volimo. Drugačije i ne želim da ih vaspitavam, čak i reč vaspitavanje mi deluje isuviše strogo. 
Ne želim da od njih pravim ono što oni nisu, a deca nikada nisu loša, loši mogu samo roditelji da budu.
Like or Dislike:
0 
0
25 мај 2010 at 22:28
Au, da sam morala da sve to procitam sada bih bila u ludnici. Nikakva te knjiga nece nauciti roditeljstvu. Samo tvoje srce.
Like or Dislike:
0 
0
29 мај 2010 at 19:14
Kod mene je trenutno aktuelna „“Klopke za roditelje“. Kratko, simpaticno ali u sustini vise nego tacno. Znate sta kaze jedna recenica… „Idealni roditelji postoje…ali u tv reklamama.“ Na nama je da budemo bolji ali ne bolji od komsije ili kumova vec od samih sebe jer jedino tako cemo biti dobri roditelji. Treba raditi na sebi i odnosu sa decom stalno iz dana u dan i svakog dana se truditi da budemo bolji i bolji..
Like or Dislike:
0 
0
30 мај 2010 at 01:05
Eh, kao što je Rade spomenuo … nema neke knjige iz koje možeš naučiti sve, nema šablona, nema istog deteta, nema istog roditelja. Kako su tvoji tebe, ili njihovi njih, odgajili da budete takvi kakvi ste, siguran sam da će i tvoja deca biti kao ti … jednom rečju – normalni. @čarolija – samo tako nastavi !
Like or Dislike:
0 
0
31 мај 2010 at 18:29
Drugari, izvinite sto vam ne odgovorih, ovih dana sam uživala u čarima života bez kompjutera
@drveni advokat, hvala ti 
, ti ćeš biti sjajna majka, sigurna sam. Upravo na te dileme sam i mislila prvenstveno, svi slušamo instinkt, ali gooomilu stvari možeo da ispravimo, unapredimo, da neke detalje primetimo, a možda ih ne bi primetili…@Charolija, divim ti se, ja se trudim da budem opuštena, ali mi ne ide baš najbolje, nekako sam stalno u griži savesti…
Like or Dislike:
0 
0
31 мај 2010 at 22:58
@Electradreams, nekada srce nije dovoljno, ali slazem se da bez srca ne ide
@tea, bas tako, niko nije savršen iako od nas uporno to očekuju. Ali, roditeljstvo je teret, čini mi se da mnogi ne shvataju koliki…
Like or Dislike:
0 
0
1 фебруар 2011 at 14:12
Teorija je jedno,a praksa skroz drugo. Citajuci ovaj post kao da opisujes mene, tako sam i ja navalila u knjiznicu po svu literaturu. Posli nekako sve to dodje na svoje, nahodis se srcem, osjecajima i to je jedino ispravno. Super post, pozdrav iz Splita!
Like or Dislike:
0 
0
4 фебруар 2011 at 10:28
@Tereza, ja i dalje, bez obzira na iskustvo volim da procitam nesto na tu temu, i da se konsultujem s drugim roditeljima. Mislim da je potrebno imati i drugo misljenje, i preispitivati se stalno. Nikad necemo biti savrseni roditelji, ali uvek mozemo da pokusavamo da budemo sto bolji
Like or Dislike:
0 
0
10 јун 2011 at 08:26
Navest dijete na pravi put u ovom vremenu je jako teško….
Like or Dislike:
0 
0
18 јул 2011 at 18:26
Nije lako odgajati djecu u danasnje vrijeme kad ih se teze nego ikad zastiti ili nauciti da se paze stetnih utjecaja…
Like or Dislike:
0 
0
22 јул 2011 at 18:44
Najbolje je slijediti svoje instinkte… Nitko ne zna sve odmah, i mi rastemo skupa sa djecom
Like or Dislike:
1 
0
11 октобар 2011 at 19:36
Pa bilo bi dobro onda poćet se bavit repeticijama iz „roditeljstva“ bilo bi ako ne para barem zanimljivih slućajeva…..;)
Like or Dislike:
0 
0
8 новембар 2011 at 14:42
sve to dolazi samo od sebe…..samo polako!
Like or Dislike:
0 
0
13 децембар 2011 at 11:14
Al roditeljstvo se nemože naućit iz knjiga….!
Like or Dislike:
0 
0