Da li se sećate čuvene čika Jovine pesmice : Pačija škola? Za one zaboravne, pročitajte celu ovde.
Mene ovih dana posebno dojme ovi stihovi:
„učio ih, učio, s ozbiljnošću krutom, učio ih učio i knjigom i prutom!
I pred očima mi slika gosn Mićunovića, predsednika skupštnskog Odbora za inostrane posleove, kako važno maše prstom i pokušava da novinarima, malim pačićima koje su po hitnom postupku pozvali u Skupštinu da im objasne kako se obavlja novinarski posao, utuvi u glavu. Ali, pačurlija, ko pačurlija, em ništa da nauči iz mudrih reči starine, em i dalje viče ga, ga, ga-
Za ugled Narodne skupštine, boli ih, da izvinete patka.
Jer ga nisu oni ni rušili svojim tehničkim omaškama ( gde su dinari potrošeni na skupštinska putovanja pretvoreni u eure) , ni svojim greškama, već ga ruše i pljuju sami predstavnici naroda, kojima je taj isti narod dao mandat da NEŠTO RADE, a ne da sekretaricama sumnivog morala i katastrofalnog ukusa za oblačenje (koja je bukvalno shvatila izreku „gaziti preko mrtvih do uspeha) i bezočno sprdaju s crvenim tepihom i gardom .
Nije im dovoljno što su „Novosti“ sutradan ispravile omašku (koja se provukla samo u tabeli, dok u ostatku teksta nedvosmisleno stoje ispravne cifre), u skladu sa Zakonom o informisanju, rešili su da ih „nauče pameti“. Kad već pameti nemaju pa em rade novinarski posao, em prate Skupštinu, em se usuđuju da pišu kako narodni reprezenti troše pare naroda. Da se bar setiše danas da pokažu JEDAN JEDINI rezultat svojih silnih poseta, i tako zapuše usta pačurliji.
p.s. još jedan zanimljiv prilog nedodirljivosti nedodirljivih je tekst izašao pre nekoliko dana u Areni 92 u kojem, kada je novinar državnog revizora (angažovanog da utvrdi da li su vršioci vlasti namenski trošili novac iz budžeta) jedva „išeprkao podatak o plati (koja razume se mora da bude velika ,da bi stvorila preduslov kakve takve nezavisnosti i objektivnosti) a na pitanje da li službenim vozilom ide kući u Niš (dakle u privatne svrhe), novinar je počašćen – spuštanjem slušalice.
Nikad vi piskarala, nećete naučiti kako to treba da se radi, zato vas čeka mnogo „pačijih škola“. Ili to, ili promenite posao…
7 mart 2010 at 01:27
Ovo što je uradio Mićun sa ekipom pravi je skandal. Ne znam da li sam čuo da je neko ikada u svetu (ne računam banana države kao što je očigledno naša) na ovaj način okupio novinare i držao im slovo. Po mom mišljenju, političare sada još više treba proganjati da konačno daju odgovore na mnoga pitanja. A ima ih mnoooogo…(pitanja).
7 mart 2010 at 09:17
E kada se lukavi Mićun unervozio i izgubio meru u komunikaciji sa novinarima, onda stvarno nešto nije kako treba… tamo, gore.Ali kad malo razmislim, možda se on samo uželeo starih dobrih vremena kada je on bio alfa i omega.
A vi novinari, mislim, stvarno objavljujete svašta bez upozorenja- nije fer. Sećam se barem tri predavanjana kojima je Mićun ovakve istupe prezirao, odbacivao i proglašavao režimskom torturom ali vremena se menjaju.
7 mart 2010 at 22:21
Čemu čudjenje? Mićunović je stari boljševik. Zar neko misli da se takvi mogu promjeniti?
8 mart 2010 at 07:43
@PetarS, a sto je najgore od svega, to sustinski nije bio „napad“ u pitanju je omaska. Ceo tekst meni uopste nije delovao previse kriticki, zasnovan je na podacima skupstinskih sluzbi i novinarka se i nije bavila mnogo analitikom.
Ali, avaj, njima se nije svideo „ton teksta“ – pa su sazvali konferenciju za novinare da nauče piskarala kako da pišu???eto kako su se lako odali, bez obzira na svu demokratiju kojom ispiraju usta, u pitanju su kao što @Milko rece, boljsevici u srcu.
I onda jos dodje veliki sef Tadic i kaze kako su mediji partneri vlasti???
8 mart 2010 at 19:30
Pa Tadić je u pravu- mediji i jesu NJEGOVI partneri
Intuicija mi govori da poprilično moćne strukture u DS-u nisu nikako zadovoljne svojim predsjednikom, koga tolerišu samo zbog njegove snažne popularnosti. Tadić nije produkt DS-a, nego tima marketinških stručnjaka, koji su od njega napavili pop zvijezdu. Oni su vrlo dobro svjesni koliko su mediji važni u kreiranju i održavanju imidža Predsjednika i Predsjednika 
i stoga ovaj vrlo često kritikuje svoje stranačke kolege kad njegovi spin maheri osjete da raste nezadovoljstvo javnosti prema kadrovima i politici DS-a. Time Tadić za sebe preuzima sve zasluge političke stranke koju vodi, a negativne stvari prebacuje na svoje stranačke kolege. Slično je radio i Tito, koji je vrlo često teatralno kritikovao neke stvari u Partiji, kako bi se dodvorio javnom mnijenju. Lično, novinare koji se nisu prodali i koji rade po svojoj savjesti i profesionalnim standardima ne samo da uvažavam, nego mislim da su u ovim našim podnebljima ludo hrabri kad se bave tako opasnom rabotom kao što je insistiranje na istini i kritičkom mišljenju.
9 mart 2010 at 14:04
Milko, wow ovo je ostro, ali rekla bih vrlo precizno i mudro zapazeno.
9 mart 2010 at 22:10
To pozivanje novinara savršeno je jasna poruka medijima koji su, opet,
previše hladno primili sve te verbalne packe i razišli se po
redakcijama. Zapravo, pristali su na poziciju „đaka“ u „pačijoj školi“.
Meni je to opasnije od potrebe nekog da „grdi i disciplinuje“ neposlušne medijske mučenike.
Zato i kažem – loše po medije jer to nešto malo mrzovolje i gunđanja
savršeno je nebitno strukturama vlasti sve dok, kao „kontra“, znaju da
neće uslediti ništa žešće.
Pet radnika na blokiranoj pruzi više brinu vlast od svih medija skupa -
da li smo, možda, i mi tu ipak više nego malo krivi? U takvom miljeu,
jedna lekcija manje- više brzo potone u zaborav.
Ko se još seća šta su tačno „predavači“ na toj konferenciji rekli…
9 mart 2010 at 22:13
hvala
3 maj 2010 at 12:39
jestel znali djeco vjeruj te bez sale otvara se skola za pacice male sta ri patak metno naocale svoje ucio ih zurno od srijede do petka al se nisu makli dalje od pocetka nista dalje ne nauci pacurlija te nego sto su i prije znali papapa
3 maj 2010 at 12:40
e ovo je pjesmi ca pacija skola