Mnogo puta za ovih osam godina koliko se bavim novinarstvom doživela sam da me „gledaju iskosa“, proglašavaju bednim piskaralom, podrugljivo frkću na pomen profesije. Čak mi je i rođeni tata, odgovarajući me od studija novinarstva kao poslednja dva argumenta izvukao – sine, „novinari lažu“ i „novinari kratko žive“. Baš stimulativno. Nije me odgovorio.
Nije bio u pravu moj taja, novinarstvo je baš jedan divan posao.
Ustaneš ( ne baš rano, to nam je jedna od retkih privilegija), odeš do redakcije, pa na radni zadatak. Treba da izveštavaš sa Skupštinske sednice Odbora za saobraća j i veze. Po završetku, postaviš novinarsko pitanje, a od ministra Mrkonjića dobiješ – šamar (ili maženje po glavi). Nema veze što je to maženje iz ličnih simpatija - Dobiješ doduše posle medijske halabuke i izvinjenje dotičnog kapitalca (mislim ministra za ono što su nekada bile kapitalne investicije).
Braća po delu
SAVET: preporuka novinaru Kurira, Lađeviću da se mane sektora, jer je izgleda uklet. Jer kako drugačije objasniti da je Mrkin dobar drug Velja, dok je bio na mestu „kapitalca “ mlatio, doduše verbalno, novinara Vladu Ilića, javno ga optužujući da je polno opštio s njegovim ovcama na imanju u Kačulicama? Tamo, naime moj zemljak Velja Ilić, stručnjak opšte prakse od železnice do kardiovaskularne klinike (prim. aut, ovaj izraz sam pozajmila iz sjajne izjave mog kolege i zemljaka Stojana Markovića) nameravao da gradi kliniku. A kolega Ilić, jelte, po novinarskom zadatku došao da vidi šta to ministar gradi.
Ceo slučaj navodne sodomije, naravno još nije dobio epilog, a evo i zašto.
Koleginice novinarke obično prožu bolje kad se dele sektori. Dobiju zdravstvo, socijalu, ili crkvu. Milina jedna. Ni Aleksandra Delić, dopisnica Novosti iz Šapca, nije slutila da će izvešatavanje o navodnim mahinacijama lokalnog popa biznismena Bogdana Simanića dovesti do „blagosiljanja“ salvom uvreda i pretnji. Sad čekam da vidim da li će se i kako s (ras) popom obračunati mediji, crkva, policija i sud.
Napomena: novinari bi trebalo da budu zaštićeni ovim odredbama. Da li su?
Link za danas: http://www.napadi-na-novinare.com/index.php
P.s. Nemoj da se neko slučajno šalio da kao argument poteže političku orijentaciju, sumnjive novinarske vrednosti i uređivačku politiku novina u kojima pomenuti novinari rade. To jednostavno nije predmet ove priče.
Twitter Updates
6 фебруар 2010 at 13:41
Nema povlačenja! Nema predaje! A dok (još) ima onih koji na argumente odgovaraju fizičkom silom, nebi bilo loše da na žurnalistici obavezan predmet budu i borilačke veštine (tj. samoodbrana). Ili bar laka atletika… Da se ume „stići i uteći“…
Like or Dislike:
0 
0
7 фебруар 2010 at 11:19
Nije to losa ideja, samo kad bi fizicki udarci vise boleli od mentalnih…
Like or Dislike:
0 
0