Nisam tip koji se olako uključuje u humanitarne akcije. Ne zato što ne želim da pomognem, već što ne znam gde bih pre, čovek ne sme da unese srce u svaku tužnu priču koja živi oko nas. Ali, jedno srce me je nagnalo da se zamislim, i da posle mnogo vremena zaista osetim da nismo svi anestezirani i otupeli, da nismo skriveni samo u svoje male živote. To je srce devetnaestogodišnje Vanje iz Sonte, koje je pretilo da prestane da radi. Da bi samo pomislili na neophodnu transplataciju u Austriji, Vanjinim roditeljima bilo je neophodno 100.000 eura. Cifra koja zvuči nedostižno, to mi je čak i novinarka RTS-a Ana Stamenković rekla, dodajući tužno da je devojci sve gore… Od 17. januara, kada je u kasici bilo oko 350.000 dinara, , 1.400 evra i 500 kanadskih dolara, prikupljeno je dovoljno novca i Vanja u sredu putuje na operaciju!
Srce za Vanju
Priča o Vanji širila se od usta do usta, smenjivali su se prilozi na televiziji, drugi su coktali i odmahivali glavom na to što je država nema. A ja sam se, osim rekordno brzom skupljanju novca za jedno novo, lepo srce, obradovala tome što je onlajn zajednica pokazala da je živa, da ima srca i da je spremna za akciju.
Za poslednjih sedam dana, gde god da krenete u našem onlajn prostoru, videla su se srca, pričalo se o Vanji…
Gomile tekstova, blog postova, verujem da je večliki broj ljudi otišao do banaka i pošti, okrenuo telefone… Osim originalnog sajta, napravljen je i miror sajt by ITkutak, formirana Fejsbuk grupa, i kreativke na FB su se dale u akciju akcija je pararelno tekla i na Tviteru #srcezaVanju. Čak me je i RTS prijatno iznenadio, najpre prilozima, a zatim doniranjem dela prihoda od jedne stupidne nagradne igre.
Vanja sada ne mora da sanja novo srce. Ona će ga uskoro dobiti. Lepo je znati da si makar na momenat zastao, u ovom ludom svetu, i zapitao se – da li mi je dobro, ako drugima oko mene nije?
Ja se danas osećam baš dobro, a vi?
Ovo su samo neki od linkova gde ste mogli da se uključite u otkucaje za Vanju i njeno novo srce 
(nisam stavljala linkove do foruma i sajtova koji su preuzimali vesti).
HVALA VAM STO JOŠ IMATE SRCA ZA SRCE!
9 februar 2010 at 10:17
Puno srce…
9 februar 2010 at 10:48
Prepuno …
Vanji želim puno sreće, da bude borac kao i do sad!
9 februar 2010 at 10:55
Ja sam inace plačipi… pogotovo otkako sam majka.
Ali, dok sam gledala prilog na RTS-u nisam plakala, nego sam ridala naglas. Samo na momenat sam probala da se stavim na mesto roditelja…
Psovala sam i Vladu i Skupštinu i Onog magarca sto za njega platiše milion dolara eeej…
9 februar 2010 at 11:52
Kažu da je zdravlje najbitnije a ne mogu da zamislim taj osećaj nemoći (niti želim bilo kome da ga oseti) kad znaš da se na kraju sve svede na te proklete pare.. i ništa drugo ne bude bitno, samo se cifre gledaju… e pa neću tako.. ova akcija širenja informacija je pokazala da u svemu ipak ima ljudskosti i ima onih koji su spremni da pomognu koliko god mogu. Možda pomoć svakog od nas nije naročito velika ali zajedno.. zajedno imamo težinu i drago mi je što sam deo toga.
Na žalost, još uvek predstoji velika borba Vanje ali kao i do sada – uz pozitivan pogled na svet očekujem da se kući vrati živa i zdrava.
Napisaću i ja danas tekst da se zahvalim svima na učešću, pomoći i podršci ali i ovde bih hteo da kažem:
HVALA!
9 februar 2010 at 12:18
Ova vest mi je ulepšala dan.
Hirurzima želim mirne ruke, a Vanji brz oporavak! 
9 februar 2010 at 12:33
Divna vest.
Istina je da Vanju još uvek čeka teška borba, ali kao što sam na početku bila sigurna da će se novac skupiti, tako sam sigurna da će sve proteći bez problema i da Vanju čeka dug i srećan život.
Hvala svima
9 februar 2010 at 13:21
Da, naravno da je ovo za nju tek druga runda. Ali, zahvaljujući ljudima širokog srca, Vanja je dobila šansu i priliku da se bori. Bez toga, bitka bi bila izgubljena…
9 februar 2010 at 20:07
Ovo je divna vest
Vanji želim sve najbolje, brz oporavak i još mnogo mnogo otkucaja!