(Ne)očekivano šokiranje čitalaca – naslovnica lista Time
U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave, zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide? Za More »
„Resurs centar“, onlajn platforma za praćenje izbora
Dok se predizborna kampanja tek zahuktavala, Medija centar je predstavio svoj online projekat – Resurs centar internet platformu. Sad, pred izbornu tišinu, napisaću malo o ovom projektu, podržanom od strane Fonda za otvoreno društvo, namenjenom novinarima, ali i svim građanima More »
Izveštaj – dobro uigrane činjenice
Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest. Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u More »
Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT
Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina More »
Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“
Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete More »
10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare
Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato More »
O medijskoj pismenosti (knjiga)
Umete li da čitate medije? Umete li da raspoznate ko stoji iza neke informacije, zašto je plasirana, kome je namenjena, kako je „fino štelovana“? Da li uopšte, u sveopštem skakanju sa informacije na informaciju imamo vremena i izbora da se More »
„Kopi pejst“ novinarstvo na delu
Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan, u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), More »
Korišćenje društvenih medija kao izvora informacija za novinare – saveti
Ne morate pročitati sve što se ovih dana pisalo i govorilo na temu novinara i njihove (ne) upotrebe društvenih medija) ( u daljem tekstu DM ) u kreiranju i plasiranju vesti da bi shvatili koliko je ova, na momente žestoka More »
Kako „kazniti“ nedozvoljeno korišćenje slika u medijima?
Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani epilog slučaja krađe fotografija s njenog popularnog kulinarskog bloga. Press, dnevni list koji je ukrao (ili lepše rečeno neovlašćeno objavio fotografije bez dozvole More »
Društveni mediji u lokalnim medijima – gost bloger Novinarska Patka
U mom nedavnom pokušaju da analiziram kako naši „oflajn“ mediji poput dinosaurusa prolaze u onlajn svetu, koliko brzo kapiraju korake neophodne da ne bi virtuelno „izumrli“ , primetila sam da lokalni mediji imaju veliki potencijal da iskoriste društvene mreže – ulaganje koje za njih nije veliko, a može da da velike rezultate (koji bi tom mediju značili možda i više nego nekom „velikom“ etabliranom i ustoličenom na vrhu piramide čitalaca(gledalaca.
Zbog toga sam zamolila kolegu Dragana Radovića (aka Novinarska patka), koji po mom mišljenju to sjajno radi upravo s jednim lokalnim medijem, za koji teško da bi i čuli da nije društvenih mreža.
Izvolite, uživajte:
Kako “lokalci”, u nikad težem vremenu po njihov status i opstanak, koriste mogućnosti koje im nudi Internet
Govoriti o načinima na koje društvene medije danas u Srbiji koriste klasični lokalni mediji ili, po onoj rogobatnoj starinskoj definicije od koje zakonodavac i dalje ne odustaje, “sredstva javnog informisanja”, na prvi pogled zvuči kao dobar vic! Kad mi je Angelina predložila da za njen blog napišem tekst na tu temu prva misao mi je bila obojena upravo tim sivim tonovima: “lokalci”, poznato je, danas dišu na slamku, hvataju se za slamku i opstaju držeći se za tu istu slamku spasa koju ni sami, katkad, ne vide u mraku nagoveštene ili već viđene gubitničke pozicije u kojoj se nalaze.
Prirodan tok stvari nas, dakle, vodi od tačke u kojoj se prelama nevesela stvarnost medija u malim sredinama. Pozicija lokalnih novina (tamo gde ih uopšte ima) ili malih radio stanica nema u sebi mnogo veselih tonova, čak i kad se na radijskim talasima vrti dobra muzika. I “male” novine i “male stanice” grcaju pod teretom teških, a pesimisti bi rekli, u mnogim slučajevima, i nerešivih problema. No, da li je uvek baš tako, a još više da li tako mora da bude?
Pitanje na kraju prethodnog pasusa, verujem, ipak ste shvatili kao retoričko, a ne i stvarno. Jer, ako neki posao – u ovom slučaju novinarstvo u malim mestima – ima svoje mesto, ako postoji potreba za njim, ako postoje ljudi koji su tom poslu odani i koji adrenalinski žustro brane taj informativni svet u kojem žive, onda postoji i put kojim već sad ili koliko sutra klasični mediji mogu da nađu svoj poslovni “raison d’etre”.
Ali hajdemo mi sad na centralni “plato” ovog teksta – priču o tome da li i kako “mali” znaju i žele da koriste potencijale društvenih medija, odnosno da ih “eksploatišu” za svoje dobro.
Zapitajmo se prvo kako to rade veliki? “Piskaralo” nam je u svojim člancima već dala dobru analizu i jasnu sliku: veliki klasični mediji su kao slon u staklarskoj radnji, ali ne onaj iz vica koji razbija sve naokolo: naši “slonovi” se trude da svoje “Internet prijatelje” ne diraju baš previše što iz neznanja što iz straha pred snagom te nove stvarnosti u kojoj su se nevoljno našli.
Ako ovo prihvatimo kao tužnu realnost (koja se, doduše, veoma brzo menja po mom zapažanju), onda bi “lokalci” bili potpunu u autu, dakle sasvim izvan te igre. No, u Srbiji ništa ne treba pretpostavljati već dobro zagledati ne bi li se stiglo do istine.
Tačno je da najveći broj lokalaca još uvek ne vidi šta će to njima da donesu sajtovi, blogovi, Facebook, Twitter ili neka druga “mreža” koja im je, kako misle, otela i publiku i oglašivače? “I sad će ti “kradljivci informacija” da nam pomognu? Ma, ‘hajte, molim vas!!”
Tačno je da ovakvo razmišljanje preteže, ali ne i da je jedino, baš kao što ni viđenje svakog od društvenih medija “ponaosob” nije identično.
Lokalne novine, ma i najmanjeg tiraža, zaista nisu više bez svojih sajtova, mada se o njihovom kvalitetu i koncepciji može reći mnogo kritičkih reči. Postoje i izuzeci, novine bez sajta, ali ja ih znam veoma malo.
Kovin ekspres sajt
Ignorisanje sajta uglavnom je posledica loših iskustava vlasnika sa tiražom koji je, po njihovom mišljenju, počeo da pada kada su “izašli” na Internet. Prava je istina da su drugi ponudili svežu i pravovremenu informaciju i da su pretplatnike postepeno gubili upravo zato što je web besplatno servirao i servira čak i lokalne informacije.
Dakle, izuzmemo li ovakva iskustva, dolazimo do drugih društvenih medija i šarolike slike koja, ipak, nije odraz poznavanja prirode nove snage informacije nastale na Internetu u komunikaciji sa čitaocima. Jer, iako skoro svi “šetaju” FB trasom, to su uglavnom fan strane bez dovoljno osmišljenog pristupa tim istim fanovima – jednostavno “prikupljanje” “obožavalaca” samo po sebi ne znači ništa, baš kao što ni broj tih “fanova” u takvoj koncepciji više govori o tome da je neko nekad kliknuo na “postani obožavalac” nego što garantuje išta što bi doprinelo poslovnom modelu kuće.
Twitter je i inače iza FB-a, što se vidi i po tome što ga i “veliki” više osmatraju nego koriste. A kad to i rade, jednostavno “upare” naloge sa sajtom i link pratiocima, ako ih uopšte imaju, “doturaju” bez ikakvog opisa. Dakle, veliki minus i protraćeno vreme.
Blogove srećem sve češće. Šarolikog su kvaliteta, ali, znamo, to važi i inače za celu Blogolandiju. Ako gazda ima novinara ili prijatelja(e) koji zna da piše u blogerskom fazonu, biće tu i bloga. Koliko će on biti u službi osnovnog medija, nije teško zaključiti. Malo ako se ne koristi na pravi način i ako ne stekne čitalačku publiku.
Možemo, dakle, slobodno zaključiti da među malim lokalnim klasičnim medijima Facebook ubedljivo prednjači u arhitekturi korišćenja društvenih medija.
Ne znam da li je to drsko ili se očekuje, ali naravno da mi je primer lista Kovin Ekspres i sajta koji ga prati najbolje poznat i da o tom svom čedu mogu sa najviše poznavanja da pišem.
Informativni sajt, potpuno drugačiji nego što ga prave druge novine koje ili serviraju sadržaj prethodnog broja ili ponude samo niz naslova novog izdanja, eventualno u fleš programu koji omogućava listanje, a ne i čitanje tog novog broja, Kovin Ekspres ima od aprila 2007. godine. Početni koraci nisu obećavali da će on nešto i značiti, ali insistirali smo na koncepciji koju imaju veliki mediji – sajt se osvežava onoliko brzo koliko je to moguće. Događa se da znatan deo novina bude “skinut” sa sajta, ali sopstvenog! Dakle, Kovin Ekspres uzima informacije sa kovinekspres.rs!
Novine su, u međuvremenu, postale ime koje nešto znači, ali neverovatno je koliko je napredovao sajt. Verujemo da je, kao i još nekoliko lokalnih sajtova u gradu, doprineo da Internet postane za mnoge sastavni deo svakodnevice. Pre pola godine pojavili su se prvi oglašivači koji su bili zainteresovani da se “vide” samo na sajtu, list im je bio nebitan. Da li je to nagoveštaj promene koja će pretumbati i poslovni model Kovin Ekspresa, još je rano za zaključak.
O tome koliko i kako koristimo FB i Twitter verujem da onom ko prati blog Novinarska Patka (poddomen info sajta Kovin Ekspresa) i ne treba posebno pisati, a bilo bi i degutantno.
U finišu mali zaključak: lokalci nedovoljno koriste mogućnosti društvenih medija, a i kad to čine uglavnom se drže neke svoje intuicije i saveta “klinaca iz komšiluka”.
A ta vremena su, znamo, odavno prošla. Brzo, veoma brzo, baš kao što su i ti klinci brzo porasli…
PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE: :
