Kilometri redova potrošeni su da se objasni kako nam je novinarstvo loše, novinari jadni luzeri, a profesija degradirana. I ne može se reći da nisu u pravu. Deo, (ali samo deo) razloga za degradaciju profesije možda leži i u tome što su redakcije često bile svratište za propale studente, mamine i tatine sinove što bi „da se slikaju na televiziji“ ili samo vole da duže odspavaju ujutro. Skupljalo se s konca i konopca, namnožilo nas se raznih. Prosto mi dođe smešna sada moja naivna gimnazijalska logika da ako ću da se bavim novinarstvom, onda to treba i da studiram -Fakultet političkih nauka (FPN) mi kasnije jedte dao neka (površna) znanja o novinarstvu, a u stvari pripremao me je za nekog teoretičara politike ili u najboljem slučaju novinara koji se bavi političkim pitanjima.
„Popisivanje“ novinarskog kadra koje je NUNS počeo projektom novinari.rs, o čemu sam već pisala, takođe potvrđuje te silne konstatacije o novinarskoj (ne)kompetenotnosti – u ovom članku dnevnim novinama „Danas“, podaci o stepenu obrazovanja novinara su poražavajući.
Naime, posmatrajući samo novinare (bez fotoreportera, snimatelja i dr.), na uzorku od do sada popisanih 4.000 novinara, daleko manje od polovine ima završen (bilo koji) fakultet, a 27 procenata (ili skoro trećina) su samo s „maturom u džepu“.
Svaki prekaljeni „redakcijiski vuk“ reći će vam da nijedan fakultet nije napravio novinara, i da su od fakultetske diplome neki drugi kvaliteti mnogo važniji.
photo credit: Mr. Wright
Delimično mogu da se složim. Diploma bilo kog fakulteta vam ne vredi „pišljiva boba“ ako nemate:
1. Novinarski nerv – osećaj šta je bitno, šta je vest, sposobnost da reči slažete na smislen, neopterećujući i svima razumljiv način
2. Urođenu radoznalost i zanimanje za pojave koje nas okružuju – osobu koja prođe putem na kojem je teška saobraćajna nesreća a ne seti se da nazove i javi redakciji (bez obzira što to nije njegov „sektor“) teško da će ijedan urednik nazvati novinarom (barem ne dobrim ili potencijalno dobrim)
3. Elokvenciju – ne zovu nas džabe „univerzalnim neznalicama“. Retko ko ima priliku da ceo život radi u specijalizovanom časopisu baveći se usko jednom temom. Mnogo češće novinar je prinuđen da tokom novinarske karijere bude u situaciji da izveštava o samoubistvu, kao i da bude na glamuroznom prijemu, da pravi razgovor s poznatim političarem i skitnicom ispod mosta. Nužno je da ima široko opšte obrazovanje i osnovne informacije o mnogim pojavama. A ako ih nema, mora…
4… Da zna gde da nađe informacije i da zna ko zna. Posao novinara nije da pokaže kako je lep, pametan (dopunite sami) već da najbolji mogući način prenese određenu informaciju. Često je prinuđen da tu informaciju od izvora, do krajnjeg korisnika (čitaoca, gledaoca) preradi, simplifikuje, „udesi“. A da bi to uradio mora da je razume i shvati. Ali je vrlo bitno da se ne prati pametan, već da ono što ne zna proveri, i pita one koji znaju.
5. Pismenost – ovo bi moralo da bude možda i na drugom mestu, ali bi mi pokvarilo koncept, te pismenost ostaje ovde u nabrajanju, ali je SUŠTINSKI važna. Valjda ne moram posebno da obrazlažem da ono što novinari rade je dostupno u mnogo primeraka, dolazi do mnogo ljudi i često deluje ne samo informativno već i edukativno. Pismesnost, ali ne osnovnoškolska, već potpuna, je OBAVEZNA u novinarstvu (ovom prilikom ću preskočiti traktat koji opisuje kako to kod nas nije slučaj, jer to stvarno zaslužuju poseban članak).
6. Ljudski i profesionalni integritet – obrazovanje danas često shvatamo u uskom smislu – kao punjenje naših glava nizom informacija. Nedopustivo je da se loši, neprofesionalni ili nemoralni potezi novinara opravdavaju neobrazovanjem, malom platom, pritiscima, manjkom ovog ili onog… Izbor je uvek naš.
Sve ove možete (nekim čudom) da imate i ako niste završili fakultet i nemate formalno visoko obrazovanje. Ali, posle skoro decenije bavljenja novinarstvom, smem da tvrdim. Šanse da se to desi su jako, jako male.
Ili da probam da sažmem -faklutetko obrazovanje je nužan, ali ne i dovoljan uslov za dobrog novinara. Ali, takođe, fakultet vam često nije garancija da će neko s diplomom biti i N. od novinara…
Na kraju krajeva, nemojte da vas teši to što ni polovina urednika u medijima nema fakultet ( u jednom momentu u mojoj radnom iskustvu postojala je bizarna situacija gde od 17 glavnih urednika pojedinih izdanja samo jedan je imao diplomu! ). Jer jednom ćete se …
- Sigurno posramiti kad shvatite da cela redakcija klinaca ima mnogo više škole od vas.
- Dozvati pameti i shvatiti da se svet menja i da su neke stvari, poput kontinuiranog obrazovanja i učenja, nužne.
Možda će vas zanimati i ovo
- Svi novinari pod "NUNS-ovu šljivu"
- Kad lekari izdaju recepte za piskarala
- Svi smo mi Brankica, ovako ili onako
- Kad ministar "mazi", a pop "blagosilja"
28 februar 2010 at 01:51
Vrlo zanimljiv članak. Nažalost puno je nepismenih novinara, a koji su primljeni zato što su mamini i tatini sinovi/ćerke. U Srbiji nažalost postoji puno ljudi koji sami sebe, bez ikakve osnove, proglašavaju profesionalcima.
28 februar 2010 at 11:19
Jedno mi nije jasno – novinarstvo i po statusu a i po primanjima nije pozeljna ni „top“ profesija. Sta je onda ono sto ih tera u redakcije?
28 februar 2010 at 13:00
OVO JE VEOMA FINO ,I AKO ZNAS DA TU NEMA ‘ LEBA NASTAVIĆEŠ DA SE BAVIŠ ISTOM PROFESIJOM.A ZAŠTO ? JER TI TO LEZI I ISTINSKI VOLIS DA ISTERUJES PRAVDU .DA NIJE TAKO BILA BI U NEKOJ ŽUTOJ STAMPI I ČUČALA ČEKAJUĆI DA UHVATIŠ FOTKU NEČIJEG CELULITA I PRLJAVOG VEŠA,ŠTO JE MORAŠ PRIZNATI ZAISTA RETARD.
28 februar 2010 at 19:04
Pazi, i ja sam isto tako verovao da se ne moze biti dobar novinar bez FPN-a. I, evo me na FPN-u. Ovo sto si napisala u vezi sa ovim fakultetom jeste tacno, ali ja i dalje ostajem pri tvrdnji da nema novinara bez FPN-a.Najveci problem srpskih novinara jeste ovo sto si navela pod rednim brojem 5. Izuzmemo li par medija, sve ostalo je bruka, i zato me je nekada stid sto cu sutra i ja biti deo tih „novinara“, pitam se, samo, zasto smo svi u istom kosu. Kao sto se pitam zasto svako moze da nosi zvanje novinara. E, sad, u pravu si kada kazes da ovo zanimanje nije u vrhu po primanjima i jos po nekim stvarima, ali i dalje imamo masu ljudi koji zele da postanu novinari. Mada, gledam na fakultetu, milion njih hoce iskljucivo tv novinarstvo, i ako je moguce autorsku emisiju(!), sto daje odgovor na pitanje. Dakle, vazno je slikati se, pokazati neke druge stvari, a elokvencija, pismenost, nacitanost, obavestenost… Pa, ko jos za to mari u svetu povrsnog i senzacionalnog…
2 mart 2010 at 12:00
Vesna Tomovic, he, he, nije to tema, ali nije da nisi u pravu
2 mart 2010 at 23:40
Evo javlja se studentkinja završne godine novinarstva.
Najpre, čini mi se da si u ovom tekstu sažela suštinu novinarstva. Ako neko želi da se bavi novinarstvom, mnogo je bolje da studira književnost nego baš žurnalistiku. Zanatski deo posla se mora učiti u redakciji, a elokvencija se mora ‘učiti’ godinama. Treba čitati knjige, budno posmatrati i analizirati svet oko sebe.Ja studiram novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za medijske studije. Naš studijski program se razlikuje od FPN-ovog po tome što je mnogo više okrenut ka lingvistici nego ka politikologiji. Po mom mišljenju, to je bolje rešenje iako će i odavde izaći dobar broj nepismenih ljudi.
2 mart 2010 at 23:43
Zašto dobri tekstovi kao ovaj nemaju više komentara? Milsim da u tekstu nedostaju kolegijalnost, i imunost novinra na senzacionalizam.šta je a šta nije vest je posebno polje okršaja gde se može pričati naširoko i nadugačko. da li je vest- vest zbog svog značaja, cene ili ugleda koji nam donosi?da li je ružnu informaciju ponekad pametnije zaobići nego biti prvi koji če objaviti a samim tim i profitirati? ida li se u novinarstvu baš sve može platiti?
3 mart 2010 at 00:20
Odličan tekst. Baš danas sam posebno iznervirana što mi nisu objavili običan komentar na sajtu Blica. Moj komentar nije bio uvredljiv, nego se zapravo radi o najobičnijoj i veoma kulturnoj kritici novinara koji je napisao tekst. Zapravo novinar nije upoznat sa tematikom o kojoj je pisao i rečenice su iz tog razloga bile totalno besmislene. Takav način „izveštavanja“ je izazvao na tom članku preko 400 komentara. Ljudi su ostali zbunjeni jer ništa nije rečeno u članku, pa su posetioci počeli da se međusobno vređaju. Eto to rade naši novinari, svađaju ljude. I dok mi ovde kritikujemo te iste novinare, oni ne objavljuju naše komentare i primaju platu.@Borsky , njima ne pada na pamet da ostave komentar na ovakvom tekstu, taman posla da prihvate kritiku. Ili da se potrude da nešto promene na bolje…
3 mart 2010 at 11:03
@Milica Popovic, slažem se s tobom. Iako je mnogo mojih kolega put od FPN-a odneo ka marketingu, PR-u pa čak i politici, oni koji su završili u redakcijama svesni su (ili treba da budu svesni) da je to s fakulteta samo osnova. A čini mi se da nekima ni 6 fakulteta ne bi pomoglo. I ne samo to, ne može da se posmatra izolovano, jer narušava ugled profesije, čini da se osećam kao da imam lepru kad kažem da sam novinar, doživljavam da me apriori smatraju nekompetentnom, nepismenom, da su nepoverljivi i ne žele ni a da kađu bez autorizacije, jer su imali loša iskustva s polupismenim polunovinarskim svetom…
3 mart 2010 at 11:18
@Boki, da to je cuveni sindrom „slikaj me“
Sto se tice tvrdnji da nema novinara bez FPN-a ne bih se slozila s tobom. Imam u svojoj redakciji sjajne novinare koji nisu ni prosli kroz Jove Ilica i obrnuto 
3 mart 2010 at 15:01
Mozda gresim zato sto jako volim FPN, pa sam malo pristrasan. Ali, ipak, sve u vezi sa novinarstvom kojim ja planiram da se bavim najvise se moze nauciti na mom(a to je i tvoj) fakultetu. Verujem da te nikada nije bilo stid da izgovoris sta si zavrsila, a to se ne bi moglo reci za veliki broj novinara. Zamisli, pitas nekog novinara sta je zavrsio, a njega sramota da izgovori da ima samo srednju skolu. Ali ipak nosi zvanje novinara. Zato kazem, lekar se, recimo, ne moze biti bez diplome, a novinar moze. To je problem SRPSKOG novinarstva. I zato, bez imalo stida, pljujem po polupismenim novinarima.Mi imamo toliko dobrih novinara, ali ne mogu da dodju do izrazaja zbog polupismenog sljama. I zato za sve novinare vazi ono sto je gore Linga navela. A to je, verujem, povezano i sa finansijama, sto da ne. Pre par dana u „Politici“ kazu da smo po primanjima u grupi sa konobarima i magacionerima. I pored toga, ja svoj zivot vidim u novinarstvu:)
4 mart 2010 at 08:10
@Borsky, u pravu si i toga nema dovoljno u redakcijama, ali na žalost, često nije ni u kakvoj korelaciji s obrazovanjem.
Što se tiče pitanja šta je vest, ja sam ipak predstavnik klasične škole novinarstva Novosti, gde se na pitanje šta je vest, odgovara – ono što će građane zanimati da pročitaju – čuvena priča da li je vest da je pas ujeo čoveka, ili samo da je čovek ujeo psa?
Živimo u vremenu kada je svako novinarstvo pomalo „žuto“ jer ga u surovoj borbi za tiraž, poziciju, index moramo bojiti da ne bi ispali iz trke. Ipak, naći meru je ključno, a mnogi baš baš nemaju mere…
4 mart 2010 at 11:41
@Kremašice, hvala na pohvalama. Što se komentara tiče, apsolutno se slažem. besmisleno je dozvoliti komentarisanje a onda na taj način moderisati….
6 mart 2010 at 19:52
Ako ste Bogdan Tirnanić, moguće je biti najbolji novinar i bez
srednje škole! Ali, koliko je Bogdana? Dakle, da odmah kažem
suštinu: i fakultet je nedovoljan za odličnog novinara, mada u
Srbiji ima, recimo, žurnalista koji su u vrhu iako imaju
samo srednju školu. Upravo zato što su radili i učili, zato što
su pratili ritam promena, ostavili su iza sebe kolege koje su, u
nekom tužnom redakcijskom uglu, provodili dane pišući svoje
mrzovoljne i isprazne tekstove. Sa ili bez fakulteta, svejedno.
U drugu ligu su spali i oni sa diplomom ako su na tom nivou znanja
stali i ostali. Novinarstvo zahteva široku opštu kulturu,
neprestano praćenje svih novosti, događaja, naigled nevažnih
detalja, enciklopedijsku širinu…a ta planina znanja se stvara
neprekidno, celog života.
Od svega što je važilo tamo nekih godina kada sam ja studirao,
ostala su samo zanatska pravila koja mogu da stanu na dve šlajfne –
sve drugo je promenjeno. Ko te promene nije pratio, taj je već u
penziji samo nema nikog da mu to kaže. Ili mu je već rečeno
“konkludentnom radnjom” – ostajanjem bez posla. (Nekom drugom
prilikom o “novonastalim” razlozima za napuštanje redakcije.)
Dakle, diploma je preduslov – po meni nevažno je sa kog
fakulteta je “unešena u kuću”. Ja sam diplomirao prava u
Beogradu, a na tom fakultetu je, mada ne dok sam ja studirao,
postojala i “novinarska grupa”. To danas malo ko zna i pamti. I u
svetu, ne svuda, naravno, sa berze izveštava ekonomista, iz sudnice pravnik.. Samo neka
današnji mladi ljudi budu “self made man”, neka stvaraju sami
sebe i biće odlični novinari ma šta završili. Pod, ponavljam,
uslovom da uče i posle fakulteta. Tad, zapravo, najviše!
I malo starih ali važnih podataka: novinara sa srednjom školom
je uvek bilo više nego onih sa fakultetskom diplomom! Ali, oni su
bili “redakcijska pešadija”. A u vrhu naše profesije bilo je i
pravnika, ekonomista, inženjera, lekara (nije greška!)…znači
ljudi svih profesija.
Pisao sam o novinarima i svesno “isključio” urednike i
)
direktore medijskih kuća. To je priča za sebe. Prošao sam i
prolazim i kroz nju (zapravo, pridodao sam joj i “zvanje”
vlasnika medija), ali da ostavimo nešto i za neki drugi blog post!
8 mart 2010 at 15:33
Auu, kolega, pa ovo je vise blog post nego komentar
i pmogu da potpisem svaku rec, za ono za sta imam iskustva, a za ono za sta nemam, ti verujem na rec 
8 mart 2010 at 21:55
Eto, kad me “krene”, nikad kraja..
Nisam hteo odmah po objavljivanju članka da komentarišem, da ne
dojadim ljudima posle gostovanja na tvom blogu. Ali ne da „novinarski nerv“ mira!
9 mart 2010 at 07:01
@Dragan Radovic, pa sta da radimo mi o onom sto nas zulja, a zulja nas mnogo. Zao mi je sto je onaj tvoj tekst prosao nezapazeno, mozda mu nije bio trenutak, ali ima vremena da mu se i vratimo, meni su ta iskustva dragocena.
Imam takodje drugaricu koja radi na potpuno lokalnom Dedal radiju. Na slican nacin kao ti uspesno pliva u SM vodama, ima mnogo fanova na FB a garantujem da za taj radio bez SM niko osim lokalnog stanovnistva ne bi ni cuo.
Dakle, moze se, samo treba stici i uteci
9 mart 2010 at 21:45
Nisam ja ni očekivao drugačiji „odziv“ kada je reč o postu o društvenim medijima u lokalnim klasičnim medijima. Ako smo zaključili da toga jedva da ima, ko bi se upuštao u temu u kojoj nije na svojoj teritoriji? Ili, još crnje, jedva da shvata o čemu taj tamo veteran uopšte piše?Sve se to odlično (na žalost) uklopilo u tekst – ta tišina je najbolja ilustracija.
9 mart 2010 at 21:55
Ha, poenta!
Posle ovog teksta, za dlaku da napišem jedan čija bi tema otprilike bila kako smo ko konji za praznim jaslama ili u praznoj kopncertnoj sali. Pričamo – ni za koga, ili sami za sebe. Jer ako pogledaš ekipu novinara, koja se javila da komentariše, u ukupan sposak web aktivnih novinara s ovih prostora mogla bi se dodati još poneka osoba i to je sve.
Pa sam onda shvatila, da takav tekst, baš zato ne bi imao smisla. Oni na koje bih ciljala, to svakako ne bi pročitali, a ostalima je „pametnih“ analiza preko glave…
9 mart 2010 at 22:52
Veruj i meni je to padalo na pamet. Zar u celoj Srbiji, gde ipak pišu hiljade novinara (posebno mladih koji bi morali da nas „razbijaju“ u svemu na mreži) samo nas nekoliko i to uglavnom već zrelih ljudi i profesionalaca, imamo volje da pratimo tako brz sprinterski tempo u medijima? Branimo kolege koje i ne znaju da ovaj deo sveta, ova online stvarnost, postaje „stvarna stvarnost“ i da moraju ekspresno da nauče neke stvari. Razumem ih kad govore o svim teškoćama ovog posla, kako ne bih, ali, aman ljudi, pa rešenje ne mogu da izbore desetak (ako nisam preterao) tvrdoglavih novinara na netu dok svi ostali gledaju šou programe na TV-u. Zaista je nekad deprimirajuće…
25 maj 2010 at 22:37
Novinarstvo je zanat koji se uci do poslednjeg dana radnog staza. Koji fakultet se zavrsi, najmanje je vazno. A nekome, bogme, ne pomognu ni dva fakulteta.
4 jun 2010 at 09:01
„Diploma bilo kog fakulteta vam ne vredi „pišljiva boba“ ako nemate…“Rekla bih da važi i za druge profesije, usudiću se da kažem da važi i za egzaktne profesije, kakva je, recimo, medicina… diploma je samo osnov na kome tek treba da se gradi, i to celog života. Da se gradi lični aspekt, a to ej kultura, ljubaznost, taktičnost, i sl, ali i da se nadograđuje stručno znanje.
4 jun 2010 at 19:35
@Milice, u pravu si, ja sam se samo ovaj put drzala onog u sta se koliko toliko razumem.
8 jul 2010 at 22:06
Clanak je dobro odradjen , ali nekako imam osecaj da u isti rang stavljate fakultetski obrazovane i fakultetski neobrazovane novinare . Da , novinar treba imati sve sto ste nabrojali , ali jednostavno mislim da novinari bez fakulteta ne trebaju dobiti posao . Jer kakva je onda svrha naseg cetvorogodisnjeg ili petogodisnjeg ucenja ako ce neko sa srednjom skolom ili tromesecnom visom novinarskom skolom dobiti posao a mi sa fakultetom cekati na budzetu ? Zelim upisati FPN jer je novinarski posao bio oduvek moj san , ali jednostavno me obeshrabruje cinjenica da mnogi novinari sa fakuletom nemaju posao , dok mnogi sa srednjom skolom imaju .
9 jul 2010 at 10:15
Draga Nadja, ne stavljam ih u isti rang. Ja sam zavrsila FPN, a gomila mojih kolega nije. Samo sam htela da kazem da je fakultet potreban ali ne i dovoljan razlog da neko bude DOBAR novinar. Jedno je potrreba za formalno visokom strucnom spremom, drugo kolicina znanja, a trece talenat i nerv za ovaj posao.