Čini mi se da su prošli vekovi,
a ja još odlutam ponegde sa tobom.
Nevešto pokrivam želju
presrećem je da ne izleti
na moje oči.
Zamine bol, ode sa snima
zemaljski dani teku,
kroz metež i buku.
Ja se zatvorim, prepustim.
Ne slutim.
Čežnjivu sanjam ruku.
27 decembar 2009 at 01:56
Ovih dana na Twitteru i ponekom blogu sve neke sanjive i tužne duše. Šta je to došlo? Da li primećujem zato jer sam i ja setnog raspoloženja ili je sve više takvih devojaka?
Lepo ti je ovo, trenutak u prolaznosti.
27 decembar 2009 at 09:25
Ne umem bas da objasnim razlog, ali kada pisem, gotovo uvek je setno, tesko, za razmisljanje. Kada sam istinski srecna, onda cutim i uzivam, i nista ne ide na papir…
27 decembar 2009 at 20:59
I opet kazes vise no sto si napisala. Lepo.
A i tvoj komentar mi je prepoznatljiv …
28 decembar 2009 at 07:58
@Di, a ti u svojim komentarima uvek kazes nesto sto me postidi
31 decembar 2009 at 02:37
Ako procitas moj komentar na tvoj topic ‘Home sweet home’ znaces da se i ja ponekad tako osecam
Vazno je da se razumemo
31 decembar 2009 at 08:28
Hvala ti, promakao mi je taj komentar
)