Iza zavese

foto by  h.koppdelaney

Uzalud se trudim da zaplačem,
izmislim suze,
i operem krvave ruke.

Neka ih ovako.
Volim da gledam tamno crvenu boju.
U glavi čujem jasno,
drugačije zvuke
gore od onih koje izgovara svako.
Poštuju svi beskrajnu pritvornost moju
dobri se licemerima dive.
Oni ne smeju, a ja znam
jadnima da se dodvoravam,
nemaju hrabrosti da po mojim merilima žive.

I zato stojim, skrušeno, ovde,
čekam zvuk sopstvenog mača,
još držim ga u ruci
dok drugi izigravaju dželata,
a ni sami nemaju slobode.

Iz svakog pokolja izlazim sve jača,
kao što su i zvuci u glavi, što me vode.
Ja sam gospodar vaših života
i trudim se da plačem
dok vam pred nosom zatvaram vrata
i stiskam vaš odraz u krvavoj ruci.

1,077 total views, 6 views today

Pogledajte neke slične tekstove

• Oda ljigavcu
• Sanjaj Sanja
• Prosvetljenje
• Ecce homo

coded by nessus

Category: Poezija