Iza zavese

| 6. децембар 2009. | 1 Comment

Father
foto by  h.koppdelaney

Uzalud se trudim da zaplačem,
izmislim suze,
i operem krvave ruke.

Neka ih ovako.
Volim da gledam tamno crvenu boju.
U glavi čujem jasno,
drugačije zvuke
gore od onih koje izgovara svako.
Poštuju svi beskrajnu pritvornost moju
dobri se licemerima dive.
Oni ne smeju, a ja znam
jadnima da se dodvoravam,
nemaju hrabrosti da po mojim merilima žive.

I zato stojim, skrušeno, ovde,
čekam zvuk sopstvenog mača,
još držim ga u ruci
dok drugi izigravaju dželata,
a ni sami nemaju slobode.

Iz svakog pokolja izlazim sve jača,
kao što su i zvuci u glavi, što me vode.
Ja sam gospodar vaših života
i trudim se da plačem
dok vam pred nosom zatvaram vrata
i stiskam vaš odraz u krvavoj ruci.

1,631 total views, 1 views today

PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE: :

Category: Poezija

About the Author ()

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Iza zavese | www.blogovnik.com | 11. децембар 2011.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *