Da li dočekujemo bebe prijateljski?

| 2. децембар 2009. | 1 Comment

„Bebi frendli? Jel’ to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala“. Ovako obično reaguju tek porođene žene ako ih pitate da li će u bebi frendli program ili ne – u onim porodilištima gde imaju „privilegiju“ da biraju.

Bebi frendli porodilišta

Ni naša Sara nije imala privilegiju da bude u pravom "Bejbi frendliju"

Zašto je to tako? Zbog čega je jedna sjajna inicijativa, program koji je obavezan u mnogim svetskim porodilištima, a koji nas vraća na prirodni početak – povezanost majke i deteta od prvog minuta, nešto čega se novopečene mame u Srbiji plaše? Šta to fali našem programu bebi frendli?

Fali mu to što nije prijateljski nastrojen prema mamama, još manje prema bebama. Čast izuzecima! No, uprkos činjenici da je većina porodilišta u Srbiji uključena u Bebi frendli bolnički program, često se dešava da se u tim ustanovama ne ostvaruju ni osnovni zadaci iz pomenutog programa. To su priznali čak i ljudi iz Ministarstva zdravlja, rekavši da tek u malom broju porodilišta beba dobije prvi podoj u roku od sata po rođenju, što je jedan od najvažnijih postulata iz programa «10 koraka do uspešnog dojenja».

* Teško je reći zbog čega se sjajno zamišljen program vremenom preokrenuo u «kako olakšati malobrojnom medicinskom osoblju» u našim pretrpanim porodilištima. Prema rečima dr Đurđe Kisin iz Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», počeci bebi frendli programa u Srbiji – 1995. godine, kada mnoga porodilišta u zemlji nisu imala ni toplu vodu, bili su teški. Ideja da se ovim programom utiče na obeshrabrujuće mali procenat mama koje isključivo doje svoju decu, delom je uspela, jer je taj procenat za proteklih deceniju i po veoma porastao. Da li se to desilo isključivo zahvaljujući programu bebi frendli, ili su i drugi faktori uticali, nije ni važno. Međutim, taj procenat je na globalnom nivou još uvek nizak, pa je borba za dojenje u Srbiji praktično tek na početku.

* Udruženje Roditelj je upravo zato i osnovano – zbog tretmana prema nama u porodilištu, zbog problema sa dojenjem, nerazumevanja na svakom koraku… Nismo pristalice kritika radi kritike. Program koji već više od decenije opstaje u Srbiji, ima mnogo dobrih strana, sjajno je zamišljen, i trebalo je mnogo vremena i volje da se primeni u velikom broju porodilišta. Ali, postavlja se pitanje zbog čega je doživljaj programa bebi frendli koji imaju stručnjaci i roditelji tako različit.

* Kao što je dobro primetila dr Elizabet Paunović, pomoćnik ministra zdravlja, ako imamo 54 od ukupno 58 porodilišta koja sprovode bebi frendli program, a samo 10 odsto beba u okviru jednog sata po porođaju uživa u blagodetima majčinog mleka (što je izričita preporuka Svetske zdravstvene organizacije i prvi postulat programa bebi frendli) – šta je tu prijateljski prema bebama, a šta prema majkama? Nažalost, država nije sama došla do ovog pitanja, nego su njega postavili inostrani sagovornici, na konferencijama posvećenim deci. Naša delegacija se postidela. I rešila da učini nešto. Udruženje Roditelj će svim svojim snagama i kapacitetima učiniti sve da program Bebi frendli plus pruži više, pre svega majkama i bebama. Ministarstvo je napravilo prvi korak – formirana je Radna grupa ministarstva, koju čine predstavnici UNICEF-a, samog ministarstva, Instituta za javno zdravlje, načelnika porodilišta iz Srbije i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave dojenjem i decom.

Dosadašnji rezultati

Prema podacima Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», najvažniji rezultati bebi frendli programa u Srbiji, koji su postignuti do sada, obuhvataju:

● Ovaj program se primenjuje u 54 od 58 porodilišta u Srbiji. Ukupno je 49 porodilišta dobilo sertifikat da su baby friendly  (78 odsto porođaja u zemlji).

● Uslovi za posete članova porodice su uspostavljeni u 70 odsto porodilišta (ranije to nije bilo dozvoljeno).

● Očevima je dozvoljeno da prisustvuju porođaju u 10 odsto porodilišta.

● Škole roditeljstva su uspostavljene u 60 odsto domova zdravlja.

● Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko je uključen u zakone koji su usvojeni u Skupštini Srbije 2005. godine.

● Stopa isključivog dojenja se povećala: sa 3,6 odsto u 1996. godini, na 11 odsto u 2000. godini, do 22 odsto u 2005. godini.

● Iako su ovi rezultati za poštovanje i zahtevali su veliko angažovanje zdravstvenih radnika, smatramo da može da se radi mnogo bolje – pre svega kada je u pitanju ljubaznost, topla reč i ljudska briga prema ženama i bebama. One to zaslužuju!

Angelina Radulović

Tekst je pisan za Udruženje RODITELJ, i objavljen u časopisu „Mama“

 

Tags: , , ,

Category: Novinarski tekstovi, Udruzenje RODITELJ

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219