Pileća pamet i sumnja na svinjski grip

| 27. новембар 2009. | 17 Comments

Child vaccinated against swine flu

Foto: futureatlas.com

Slučaj je hteo da usred busanja kako se “Svinjskog, meksičkog ni novog gripa“ koji se zvanično zove A (H1N1) ama baš nimalo ne plašim, spostvene reči me klepnuše po glavi. Na slučaju viroze i nikad dokazanih sumnji na ovaj ozloglašeni grip  prethodne dve nedelje u porodici  Radulović  sasvim lepo se vide rupe našeg nesrećnog zdravstva u vezi s  pandemijom.

Položili smo test. I ovaj put nesrazmera između kolektivne medijske histerije (koja, čini mi se polako jenjava, ili možda ja samo manje revnosno pratim medije na tu temu) i  nespremnosti i diletantizma zdravstvenog kadra  u prvoj liniji odbrane – primarnom sektoru je zadivljujuća. Ono što se priča i što oni nesrećni epidemiolozi preporučuju i ono što se radi u našim domovima zdravlja nema nikakve veze jedno s drugim. Nebo i zemlja!

Naime, vidi se sasvim jasno da bez obzira na neviđenu medijsku halabuku (koja, sve više sam ubeđena ima svrhu da pred kraj godine zamaja ljude pa ne misle o budžetskom deficitu i rupi u džepovima koja će nastaviti da raste, sve dok  se kroz tu rupu ne slije i ono malo novca za  skupe vakcine od kojih će neko drugi da pokupi kajmak) naše medicinsko osoblje (čast svetlim primerima, izuzecima koji samo potvrđuju paradigmu o kolektivnoj nesposobnosti) nema pojma i NIJE GA BRIGA.

Džaba se, još pre godinu dana govorilo da nismo spremni za moguću pandemiju, kod nas se po običaju sve radi za juče, bez ideje, plana i predvidjanja sledećih koraka.

Najpre hronologija:

U petak 13. (o bem ti simboliku) dobijam prestrašen poziv iz vrtića  da moje prvečne Jana ima temperaturu 37.5 i da je stavljena u izolaciju. Pokupim se s intervjua i trk u vrtić. Kako temperatura nije bila previše visoka, rešim da je ne vodim kod doktora dok ne vidim kako će se odvijati situacija (nisam mama paničar, imam iskustva i želim da poštedim dete dreždanja u čekaonici punoj bolesne dece).  Medjutim Jana ujutro dobija visoku temepraturu, koja ide i do 40,3. Tu đavolju napast ne  uspevamo  nijednom od proverenih i toliko puta korišćenih metoda da skinemo, brojka je zakucala na 40. Vodimo je kod doktora, tim pre što se žali na glavobolju i bolove u nogama.

Dežurna doktorka je pogleda “s vrata” i odmah “ljuljne”  – antibiotik!  Na moju konstataciju koliku temperaturu ima i da je “beštija” užasno tvrdoglava, ne reaguje. Masku inače nosi kao modni detalj oko svog punačkog vrata.

Tja, sad znam zašto kad god mogu dete vodim samo kod naše pedijatrice dr Apuk, jedinog lekara u tom vašljivom zvezdarskom domu zdravlja u kojeg imam apsolutno poverenje. Posle još jedne besane noći  u kojoj sam  bila prinuđena da svoje detence  držim satima umotano u mokar peškir da bi izbegli febrilne konvulzije, u nedelju OPET odemo kod doktora. Srećom, “naša doktorka”. Kaže, žena, ma nije ovo bakterija, gde su gnojni džepovi na ovoliku temepraturu. Da nam uput za krvnu sliku (što je sigurno sigurno). Odradimo mi to – rezultati pokazuju da ipak jeste bakterija (koja se prikačila na virus, objašnjava doktorka).

Ulazak u treći dan nespavanja obeležili smo svečano dobijanjem temperature i moj sinak i ja. Htela sam da mrem, sa sve bolovima u mišićima, užasnom glavoboljom i slabošću koja (pretenciozno) može da se meri samo sa stanjem naše vojske na Vidu posle prepešačene Albanske gologote. Odlazak do toaleta bio je poduhvat dostojan putovanja na Tibet…

Kao šlag na tortu, i moj muž dobija temperaturu. Neću se zadržavati na detaljima, svima je poznato kako naši muževi (čast opet izuzecima) burno podnose svoje bolesti. Mada, ovaj put nije bilo zezanja, pogotovo kada je skala  na toplomeru prešla 40 podeok… Posle šest godina ignorisanja zdravstvene službe (oh baš se pitam zašto), moj Miki se nakani i ode kod doktora. Napre su ga vratili jer je gužva! A zatim je još dva sata odsedeo u čekaonici,  s ogromnom temperaturom i simptomima gripa!

Posle dobar dan, dobio je antibiotike i rečeno mu je da se javi za tri dana – po našoj proceni, toliko čekaju da vide ima li kakvih karakondžula po plućima. Sledeći dani prošli su vrlo maglovito, jer se ne zna kome je bilo gore. Kada je Jani temperatura ušla u 6. dan posetismo lekara i treći put. Već mi se vrzmao po glavi onaj nesrećni slučaj božemeoprosti ignorisanja visoke temperature od strane naših zdravstvenih radnika.

Dobili smo naravno – ANTIBIOTIK! Ovaj put, “konjski” Pancef. Pitam se majku mu, da li ih ove farmaceutske kuće plaćaju po kutiji ili…?

Nekako smo prezdravili, da li od tih silnih antibiotika, da li iz inata, da li zato što je viroza odradila svoje i odlepršala na nove žrtve. Pojma naravno nemamo da li je u pitanju bio čuveni H1N1 (po nekim simptomima bi se reklo da jeste) ili obična jaka viroza. Nije ni bitno.

Ali je sramotno i tužno što za to ni pet para nisu dali oni kojima to TREBA da bude bitno. Koji su, štaviše plaćeni da im bude bitno. Koji plaše jadne, lako zbunjive ljude  preko TV ekrana silnim nepotrebnim inofmacijama . A ne kažu im one neophodne.

Valjda je ovakv pasivnost medicinskog osoblja deo mučne ikonogafije koja i treba da prati epidemiju Novog gripa. Ne može na primer, kao kod ovih Engleza da se odboluje ljudski, nego je valjda poenta  vratiti miševe na svoje mesto da se zaokupe jadom koji ih snađe  a  ne da se zapita – čekaj, a zašto mi našim parama plaćamo skupe kineske vakcine iz treće ruke? Računaju na našu pileću pamet, to je sigurno.

I ministar, koji jadan ne dolazi do daha od „hendlovanja“ situacijom, gađanja izjavama koje nebulozno sustižu i demantuju jedna drugu (kao kad kod Jugoslava Ćosića izjavi da se antivirusni lek tamiflu prodaje u apotekama samo u Norveškoj a ovde ga  pola apoteka valja ispod tezge, al valjda to ne treba da brine ministra), umesto da malo umesto po prijemima i svečanim konferencijama zaređa malo po buđavim domovima zdravlja i vidi kako to njegovo osobolje jedno priča a drugo radii  kako ga boli dope i za grip, i za vakcinu, i za ministra (kivni zbog noćnih dežurstava jer će  pokvariti s mukom stečeni prosek od 3 sata efektivnog rada dnevno) a ponajviše za  – pacijenta. Kao sam samo bila ljubomorna kad pročitah kako se neki ludo zabavljaju do boluju od gripa. Ah, ta izopačena Evropa!

Da rezimiram, ko je prinuđen da s njima ima posla  – kukala mu majka.

Da rezimiram opet  – što se Radulovića tiče, mi smo se pelcovali. I od gripa i od Tomice i njegove svite.

pigs_flyPozajmljeno od estatenumberfour.wordpress.com

Tags: , , ,

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (17)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. pratipetak - Uspesi, padovi i zivot uopšte | 27. новембар 2009.
  2. pratipetak « Uspesi, padovi i život uopšte | 15. јул 2010.
  3. #pratipetak | Džepna Venera blog | 20. фебруар 2011.
  4. Petak kada je Tomica Milosavljevic dao ostavku | 1. август 2011.
  5. Pileća pamet i sumnja na svinjski grip | www.blogovnik.com | 11. децембар 2011.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219