Slika uzeta odavde
Ko se nije selio, ne zna šta je patnja, da parafraziram čuvenu rečenicu iz „Lajanja na zvezde“. Ne znam stvarno ko mi je kriv. Sloboda izbora nije za mene i to ti je. Dok sam bila ovde, lako mi je bilo da budem ušuškana u početničko zaštitničku lagodnost. Doduše bez mnogo izbora i po principu, nit brige nit pameti.
Ovo nije novinarski blog. Barem nije trebalo da bude. Zamišljen je kao mesto. Htela sam kutak gde cu moći na miru da istresem svoju skribomansku opsesiju. I da postavim svoja piskaranja, jer mi je „sajber spejs“ nekako najzgodniji – premda mi je posao da vešto kombinujem reči, još uvek, posle gotovo tri decenije držanja olovke i dalje imam šizofreno pocepane ideje: stalno negde lebim između nihilističko/samoponištavajućeg stava (niš’ ti ovo mala ne valja, batali) i želje, kad već pišem da to neko pročita i još bolje – da mu se dopadne.
Malo po malo, nisam mogla da odolim svim onim zanimljivim stvarima koje su se zakuvale dok se Bedno piskaralo bavilo menjanjem pelena, bljuckanjem i nunanjem potomstva.
I priznajem, svrbi me tastatura, ma koliko bežala od tih tema.
Iako je to otvorilo novi problem – moj blog mi sa strane glednao liči na nekakvu nabacanu gomilu tekstova, koja na prvi pogled nema veze jedna s drugim. Ali, JA vidim vezu i među stihovima, i pričama i bolnim lekcijama koje učim u Udruženju Roditelj, i „lajavim“ tekstovima koji se tiču novinarstva, medija i (re)volucije na domaćem „veb nebu“ kojoj smo svedoci. Razmišljala sam da možda te meandre jedne iste reke razdvojim u više blogova, ali pitam se čemu to? To sam sve ja, moj digitalni identitet, kome se ne dopada, široko mu internet polje. A tu su i katerogije i tagovi, pa svako može da izbegne ono što mu je dosadno.
Jasno je da mi se blogovanje osladilo, jel da? Posle anemičnih pokušaja da blogujem, prvi put 2006. drugi put 2007. ipak se desila „ljubav na treći pogled“. Rešila sam po treći put, da ozbiljno blogujem, pa je red i da se odomaćim. U svojoj prćiji. Dakle, dobrodošli na http://piskaralo.com.
Selidba je potrajala, mnogo više nego što sam mislila. Kućicu imam pre svega zahvaljujući Dinketu i mom kumu Siniši, a moram da se zahvalim i Uroševiću na odgovorima na pitanja. S obzirom da sam još uvek WP poletarac, kućicu sam sređivala polako, s dosta muke, ali sam uživala. I ponešto naučila. Pri problem je već bio prebacivanje bloga sa blog.rs sistema, jer nije postojao način (bar ga ja nisam našla da se to uradi automatski ili poluautomatski).
Sledeći problem je bio ono što sam na poletku spomenula -PREviše izbora – na hiljade tema, pluginova, nisam mogla da se odlučim ni šta želim, a kada sam odlučila šta želim, kako da to izvedem. Ogromna mogućnost izbora, morma priznati mene je sludela. Majku mu, kako sam izabrala fakultet, muža, a ne mogu da izaberem kako će mi izgledati blog? Kako bilo, sad sam ovde, nadam se da ćemo se i dalje lepo družiti. Od vas očekujem:
- da uživate
- da komentarišete, bez tapšanja po ramenu (nisam gadljiva na kritiku i stav, naprotiv, sve dok ona ne prelazi onu famoznu crtnu nertpeljivosti i primitivizma)
- da mi prijateljski naznačite ako nešto na blogu ne radi, ne stoji gde treba, ili je ružno, ili vam se prosto ne dopada :)
DOBRODOŠLI 
Slika uzeta odavde
Twitter Updates
21 новембар 2009 at 09:13
Nista lepse nego svoj na svome u svojoj kucici u svojoj slobodici.
Svoj sto, svoja muzika, tapete, sve nesto lepo…
Kako sam se slatko nasmejao sa ovim : „kako sam izavrala muza, fakultet i sve a ne mogu temu i pluginove za blog???“
Sa srecom, lepo ti je ovde !!!
Like or Dislike:
0 
0
21 новембар 2009 at 11:50
Upravo tako, Deda.
Ne mogu ti opisati kako sam ja sebi izgledala kad sma krenula da isprobavam teme, dodatke… Kao ludak, kao gladan koji je odmah dobio gomilu hrane i ako se prejede moz da fali
Like or Dislike:
0 
0
21 новембар 2009 at 11:58
Nisi jedina, i ja ne retko isto radim. Ponekad sa uzivanjem, a nekad se bas iznerviram i odustanem…
Polako…
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 14:10
Stvarno je potrajala ova selidba, nadam se da ti je nameštaj ostao na broju i čitav!
)
E, sad, pošto sam te ja jednom na pola selidbe već „presreo“, samo ću da ponovim želju da ti u „novoj kućici“ bude lepo i prijatno za pisanja koliko je i nama prijatno za čitanje!
Dobrodošla u svoj dom!!
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 14:47
Srećno ti bilo dalje blogovanje na novoj adresi. Lepu si temu izabrala
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 19:15
Lepa ti je ova kućica
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 21:10
E, pa lepo
Ev’ ti http://bit.ly/920yYb za naselje! 
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 21:33
Sve najbolje povodom „preseljenja“
Like or Dislike:
0 
0
22 новембар 2009 at 23:37
E pa draga srecno ti blogovanje pod sopstvenim krovom! Tema ti je odlicna – pregledna, jasna, citka – neka si je ti birala dugo al si je dobro izabrala
Like or Dislike:
0 
0
23 новембар 2009 at 08:27
@Dragan Radović, ti si me već presreo, jer ti ova tema ipak bolja, jel da?
@Cybercat, @Marija, @Pedya, hvala vam – hvala i na sampanjcu, kakva sam ja domacica a nisam ni posluzenje iznela. Srecom, @Pedya, ti znaš za rad
Like or Dislike:
0 
0
23 новембар 2009 at 08:28
@Borsky, hvala.
.
@NikkiL, uh, svidja mi se kad se znalcima svidja
Like or Dislike:
0 
0
24 децембар 2009 at 10:46
Tststs sta sam ja sve propustila. No dobro, better late than never
Inace kao neko ko ima ogromno iskustvo sa selidbama, znam, sve znam
A novi kutak izgleda odlicno. Najvaznije od svega, ipak, jeste da je tvoj u svakom pogledu.
Uzivaj i pisi!
Citam
P.S. A zamisli mog iznenadjenja, prijatnog, kad videh tvoj blogroll i sebe na njemu
Like or Dislike:
0 
0
31 децембар 2009 at 08:29
@Di, he, he onda me razumes
))
Hvala na komplimentima, a tvoje mesto u blogrollu je zasluzeno
Like or Dislike:
0 
0