Komentari na: Oktobar šesti, kada će da svane?

Od: Milko

Milko — Sun, 06 Dec 2009 14:35:15 +0000

Svidja mi se taj 6.oktobar,iako ga ja nikad iz banjolučke perspektive nisam doživio kao bilo šta značajno i vrlo…medjutim,ja i nisam nešto relevantan, jer meni ni 5.oktobar, 1.maj, oni silni neki novembri,1.januar und so weiter ne predstavljaju ništa više od cifara na kalendaru..ali,dopadljivo mi je kako datumi postaju na neki način simboli kolektivnog duha, kao što atraktivne i slavne glumice postanu pop ikone nekog vremena..pa onda i taj revolucionarni zanos..revoluciju obožavam zbog njenog neodoljivog šarma kojim privlači..iako se još nikada nije desila..upravo joj to daje poseban kredibilitet u mojim očima..

however..evo pjesmica http://www.youtube.com/watch?v=Xgcxd9wtXUE

pozzz

Od: Bedno piskaralo

Bedno piskaralo — Thu, 08 Oct 2009 06:16:25 +0000

@Gkojadinovic, e to baš, baš
@Dragan NP Pa rekoh ja, sindrom kuvane žabe, skuvani polako na „tijoj“ vatri, nismo ni osetili…

Od: Bedno piskaralo

Bedno piskaralo — Thu, 08 Oct 2009 06:06:21 +0000

@Miloš Djajić, ta bezidejnost, bezglavost i pokusaji da se sedi na vise stolica mene pored suštinske ne- promene sistema najvise izludjuje.
Znam da će biti bolje, ali mi je žao nas i naših zivota i onoga KAKO su možda mogli izgletati. 1991. godine sam imala 13 godina, danas imam 31, i sve vreme nesto čekamo i nadamo se…

Od: Dragan Novinarska patka

Dragan Novinarska patka — Wed, 07 Oct 2009 23:35:42 +0000

Ova recvolucija nije pojela svoju decu (postoji častan izuzetak) i tu je problem. Deca su rasla i postala gladna, bezidejna, ali navikla na dvor i poslugu.
Sad je vreme kad ona prijatna voda u kojoj smo se pročistili (malo) sve jače ključa.
Kad provri, znaćemo.

Od: GKojadinović

GKojadinović — Wed, 07 Oct 2009 22:28:12 +0000

…a iz živog blata, o ironije, vape do pola potonuli i prekorevaju nas što samo kudimo, umesto da se prihvatimo nečeg „konkretnog” kao što su tobože oni…

Od: Bedno piskaralo

Bedno piskaralo — Wed, 07 Oct 2009 14:07:30 +0000

@Mladi luk, mene to nervira što ljudi koji bi trebalo da danas nose energijom, znanjem, godinama, drustvene promene, povlače se i postaju apstinenti, jer ne žele da ulaze u žabokrecinu ispod koje je živo blato…

Od: Bedno piskaralo

Bedno piskaralo — Wed, 07 Oct 2009 14:06:53 +0000

@Dijica – ja sam nekako prvih godina bila u fazi, pa dobro, sad će, pa samo što nije. Onda smo doživeli sve sto smo doživeli od 2003. godine i shvatila sam da hoće, ali malo sutra…

Od: Marko Selaković

Marko Selaković — Wed, 07 Oct 2009 07:38:44 +0000

Vreme neumitno prolazi. Devet godina…Sto rece Milos, razocaran jesam, ali bez entuzijazma nisam. Mora bolje i mora brze.

Ipak, osecaj duboke izneverenosti – stoji. Jeste, znam sve ove ljude koji su fajerke zamenili odelima. Iskreno, nisu cvecke bili ni tada, ni danas. To mi ne smeta. Smeta mi prazna prica i promene ljudi, a ne sistema.

Sto rece moj prijatelj Vidojko: menjajmo sve, da ne bismo promenili nista.

Idemo dalje.

Od: Milos Djajić

Milos Djajić — Wed, 07 Oct 2009 05:06:44 +0000

razocaran jesam ali bez entuzijazma jos uvek nisam ili se bar tako trudim. Super si opisala osecanja i nade koje smo tih davnih dana gajili. Procitah danas na sasinom blogu http://www.sasajovanovic.com/2009/10/05/strategije-prodaje-1-deo/ dobar citat koji odlicno opisuje nasu stvarnost „Strategija bez taktike je najsporiji put do pobede. Taktike bez strategije su samo buka pre poraza
- Sun Tzu“

najgore je sto se danas ne vidi pravac, svese radi od danas do sutra i zato sve ide sporo i nikako i kilavo. EU kao pravac su izlizali, da ne kazem ogadili, jer su o njemu pricale neznalice. Ja ne zivim u iluziji da ce ikada 6. oktobar doci jer je vreme proslo i … ali ne gubim nadu da stvari mogu biti mnogo, mnogo bolje

Od: Mladi luk

Mladi luk — Wed, 07 Oct 2009 02:18:14 +0000

I ja sam 1996. mnogo više entuzijazma imao. 2000. je sve došlo nekako, kao Miloševićev autogol. Jedno je protest kojem je himna pjesma Revolvera „Nema povlačenja, nema predaje, a drugo kad protest predvodi ljigava „Gedo, gluperdo“. Pored toga, Vuk i Đinđić su bili opozicija, ono 2000. je bilo bez veze, a ispostavilo se da je to pobjedinčka koalicija. Nije to bilo to, iako se i onda borilo. A kasnije, ovi klinci današnji mi izgledaju kao budale kao pričaju o politici. I ja postajem apstinent, iako sam se devedestih s nekim prijateljima žestoko svađao oko politike. Zato o politici više i ne pričam. Nemam za koga da glasam. Iako ću sutra u 14 gledati emisiju u kojoj gostuje Vuk Drašković .

Od: Dijica

Dijica — Wed, 07 Oct 2009 01:15:22 +0000

Ovo je deveti 5. oktobar od onog koji mi je značio nešto i prvi kojeg sam dočekala ravnodušna. Nisam ulazila u dublju analizu zašto je to tako. Nisam pisala post na blogu o tome, samo sam ostavila citat u statusu na FB: 6. oktobar 2009. „Dugotrajno robovanje i rdjava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete“ – Ivo Andrić
Ne može vas niko doveka lagati, niti vas može sto puta ubiti.
Sećam se aforizma iz devedesetih: „Živim u Srbiji, od toga ću i da umrem.“