(Ne)očekivano šokiranje čitalaca – naslovnica lista Time
U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave, zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide? Za More »
„Resurs centar“, onlajn platforma za praćenje izbora
Dok se predizborna kampanja tek zahuktavala, Medija centar je predstavio svoj online projekat – Resurs centar internet platformu. Sad, pred izbornu tišinu, napisaću malo o ovom projektu, podržanom od strane Fonda za otvoreno društvo, namenjenom novinarima, ali i svim građanima More »
Izveštaj – dobro uigrane činjenice
Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest. Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u More »
Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT
Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina More »
Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“
Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete More »
10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare
Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato More »
O medijskoj pismenosti (knjiga)
Umete li da čitate medije? Umete li da raspoznate ko stoji iza neke informacije, zašto je plasirana, kome je namenjena, kako je „fino štelovana“? Da li uopšte, u sveopštem skakanju sa informacije na informaciju imamo vremena i izbora da se More »
„Kopi pejst“ novinarstvo na delu
Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan, u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), More »
Korišćenje društvenih medija kao izvora informacija za novinare – saveti
Ne morate pročitati sve što se ovih dana pisalo i govorilo na temu novinara i njihove (ne) upotrebe društvenih medija) ( u daljem tekstu DM ) u kreiranju i plasiranju vesti da bi shvatili koliko je ova, na momente žestoka More »
Kako „kazniti“ nedozvoljeno korišćenje slika u medijima?
Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani epilog slučaja krađe fotografija s njenog popularnog kulinarskog bloga. Press, dnevni list koji je ukrao (ili lepše rečeno neovlašćeno objavio fotografije bez dozvole More »
Oktobar šesti, kada će da svane?
Svanuo je 6. oktobar.
A ja, i verujem mnogi moji prijatelji još čekam da mi svane.
Makar malo, da osvetli zora van mog začaurenog mikrokosmosa kojim sam se ko paukovom mrežom oplela da ne vidim dalje od sopstvene porodice, svog malog sveta, svoje firme, prijatelja, kumova, svog dupeta. Inače bih, majke mi, poludela.
Prisećala sam se danas i juče svog “razvojnog puta” od friške studentkinje političkih nauka iz provincije do umornog političkog apstinenta i pitala se kakve bih izbore pravila da sam tada znala da ćemo 15 godina kasnije biti ovde, ovako?
Nedovršeno, nedorečeno, između, nigde, lebdeći između 19. i 21. veka, bez ideje, bez menadžmenta ili domaćina, tiranokratiju zamenila oligokratija, tako to meni sve izgleda. I nisu mi iluzije pojeli skakavci, a sve i da jesu lakše bih se s tim nosila da se nisam usudila da pravim decu, i time sebi na leđa još navalim i odgovornost i pitanje “a šta će da bude za sledećih 15?”
Mada, uspomene na izlizane đonove po ulicama mog Beograda, koji je ova Šumadinka upoznala na najlepši način, šetajući uzduž i popreko, kroz šetnje i barikade, pištaljke i šerpe, ba[ me nekako razneži. Deleći onaj fenomenalni fini duh koji je lebdeo nad nama tih godina, pokopan i raspršen kao mehur od sapunice, razbijen podjednako našim prevelikim neispunjenim očekivanjima koliko i nerealnim političkim obećanjima.
Trebalo je da nam bude jasno još odmah, kada je umesto reza (ah mi smo bar kroz istoriju primer reza rezova i rezića), umesto jedne stolice, montiran čitav red za novu predstavu, a publika ostala ista, bez mogućnosti da ko čovek izviždi lošu režiju. Kada smo umesto Ustavotvorne Skupštine dobili oktorisani Ustav, burazersku ekonomiju, i sistem dam – daš braćo omladinci i bivši Skojevci varijantu.
Slika uzeta odavde
Valjda sindrom skuvane žabe, šta li... A mi smo kuvani, baaš dugo.
Ali, kad pogledam, u tom mikrokosmosu, ne mogu da budem ljuta na sve njih. Eh, da nije bilo one krađe 1996. godine, ne bi moja buduća kuma flertujući u pokušaju da odobrovolji pandura u Kolarčevoj, upoznala člana studentskog obezbeđenja. Niti bi on tako ušetao u naše društvo, ni postao ljubav mog života.
A kako je samo već na početku mog studiranja bilo teško otresti se iluzija i nadanja! Kako mi je bilo smešno što sam jedan dan slušala velike priče o civilnom društvu, demoktariji, pluralizmu, a onda obuvala najizdržljivije cipele i kretala u štrapac da izgazim sve to što sam čula, u koloni ljudi koji su delili moje stavove. Surovo prizemljenje, kad vidiš odmah tu, na delu, kako se teorija razlikuje od prakse... Podseća me to na mog komšiju iz sela, koji je kada ga je žena uhvatila na gomili s prijateljicom, zavapio “Miiila, zar ne veruješ meni, nego rođenim očma?”
Tako nekako izgleda naša politička stvarnost. I ona društvena koja se na nju naslanja.
5. Oktobra sam, umesto ispred Skupštine, gle ironije bila u selu Turica kod Guče, spremajući ispit. Ne sećam se više koji, neki koji je svakako sadržao reč političko u sebi.
I ludela što nisam u "real time" revoluciji. I brinula za ljubav i prijatelje dok su gutali suzavac, a ja čamim u selu gde antena hvata samo prvi kanal Bastilje. Kad se vratim u 6. oktobar 2000. godine, ne mogu da se setim svih stvari koje smo želeli. O kojima smo pričali. Kad budemo za 5, 6, 10 godina... Koliko smo odmakli, vidi li se trag u snegu?
Sad se štitim od sebe, od svojih izgubljenih nadanja. Brinem za svoj mali vrt, hranim i ljubavlju zalivam ono što muž i ja posejasmo iza sebe. Uronila sam u prosečnost i tihi bunt, uprkos svemu.
Ispod dečjeg kreveta još čuvam tu kutiju. Bedževi Otpora, propusnice studentskog Obezbeđenja, članci kako lepe studentkinje u Kolarčevoj nude “šumadijski” čaj promrzloj smeni.
Slika uzeta odavde
Nasmejani ljudi, ideja, pištaljka kao dovoljan znak raspoznavanja i osmeh. Sačuvani primerci novina onih “naših”, leci i pištaljke. Lepo vreme. Bar se znalo ko su "naši" a ko "njihovi", s kim (s čim) imaš posla.
Mislim da je vreme da konačno svoje iluzije pustim niz vodu. A 6. oktobar bio je dan kao i svaki drugi. Dan koji nije doneo mnogo.
PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE: :
Ovo je deveti 5. oktobar od onog koji mi je značio nešto i prvi kojeg sam dočekala ravnodušna. Nisam ulazila u dublju analizu zašto je to tako. Nisam pisala post na blogu o tome, samo sam ostavila citat u statusu na FB: 6. oktobar 2009. „Dugotrajno robovanje i rdjava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete“ – Ivo Andrić
Ne može vas niko doveka lagati, niti vas može sto puta ubiti.
Sećam se aforizma iz devedesetih: „Živim u Srbiji, od toga ću i da umrem.“
Like or Dislike:
0 
0
I ja sam 1996. mnogo više entuzijazma imao. 2000. je sve došlo nekako, kao Miloševićev autogol. Jedno je protest kojem je himna pjesma Revolvera „Nema povlačenja, nema predaje, a drugo kad protest predvodi ljigava „Gedo, gluperdo“. Pored toga, Vuk i Đinđić su bili opozicija, ono 2000. je bilo bez veze, a ispostavilo se da je to pobjedinčka koalicija. Nije to bilo to, iako se i onda borilo. A kasnije, ovi klinci današnji mi izgledaju kao budale kao pričaju o politici. I ja postajem apstinent, iako sam se devedestih s nekim prijateljima žestoko svađao oko politike. Zato o politici više i ne pričam. Nemam za koga da glasam. Iako ću sutra u 14 gledati emisiju u kojoj gostuje Vuk Drašković
.
Like or Dislike:
0 
0
razocaran jesam ali bez entuzijazma jos uvek nisam ili se bar tako trudim. Super si opisala osecanja i nade koje smo tih davnih dana gajili. Procitah danas na sasinom blogu http://www.sasajovanovic.com/2009/10/05/strategije-prodaje-1-deo/ dobar citat koji odlicno opisuje nasu stvarnost „Strategija bez taktike je najsporiji put do pobede. Taktike bez strategije su samo buka pre poraza
- Sun Tzu“
najgore je sto se danas ne vidi pravac, svese radi od danas do sutra i zato sve ide sporo i nikako i kilavo. EU kao pravac su izlizali, da ne kazem ogadili, jer su o njemu pricale neznalice. Ja ne zivim u iluziji da ce ikada 6. oktobar doci jer je vreme proslo i … ali ne gubim nadu da stvari mogu biti mnogo, mnogo bolje
Like or Dislike:
0 
0
Vreme neumitno prolazi. Devet godina…Sto rece Milos, razocaran jesam, ali bez entuzijazma nisam. Mora bolje i mora brze.
Ipak, osecaj duboke izneverenosti – stoji. Jeste, znam sve ove ljude koji su fajerke zamenili odelima. Iskreno, nisu cvecke bili ni tada, ni danas. To mi ne smeta. Smeta mi prazna prica i promene ljudi, a ne sistema.
Sto rece moj prijatelj Vidojko: menjajmo sve, da ne bismo promenili nista.
Idemo dalje.
Like or Dislike:
0 
0
@Dijica – ja sam nekako prvih godina bila u fazi, pa dobro, sad će, pa samo što nije. Onda smo doživeli sve sto smo doživeli od 2003. godine i shvatila sam da hoće, ali malo sutra…
Like or Dislike:
0 
0
@Mladi luk, mene to nervira što ljudi koji bi trebalo da danas nose energijom, znanjem, godinama, drustvene promene, povlače se i postaju apstinenti, jer ne žele da ulaze u žabokrecinu ispod koje je živo blato…
Like or Dislike:
0 
0
…a iz živog blata, o ironije, vape do pola potonuli i prekorevaju nas što samo kudimo, umesto da se prihvatimo nečeg „konkretnog” kao što su tobože oni…
Like or Dislike:
0 
0
Ova recvolucija nije pojela svoju decu (postoji častan izuzetak) i tu je problem. Deca su rasla i postala gladna, bezidejna, ali navikla na dvor i poslugu.
Sad je vreme kad ona prijatna voda u kojoj smo se pročistili (malo) sve jače ključa.
Kad provri, znaćemo.
Like or Dislike:
0 
0
@Miloš Djajić, ta bezidejnost, bezglavost i pokusaji da se sedi na vise stolica mene pored suštinske ne- promene sistema najvise izludjuje.
Znam da će biti bolje, ali mi je žao nas i naših zivota i onoga KAKO su možda mogli izgletati. 1991. godine sam imala 13 godina, danas imam 31, i sve vreme nesto čekamo i nadamo se…
Like or Dislike:
0 
0
@Gkojadinovic, e to baš, baš
Pa rekoh ja, sindrom kuvane žabe, skuvani polako na „tijoj“ vatri, nismo ni osetili…
@Dragan NP
Like or Dislike:
0 
0
Svidja mi se taj 6.oktobar,iako ga ja nikad iz banjolučke perspektive nisam doživio kao bilo šta značajno i vrlo…medjutim,ja i nisam nešto relevantan, jer meni ni 5.oktobar, 1.maj, oni silni neki novembri,1.januar und so weiter ne predstavljaju ništa više od cifara na kalendaru..ali,dopadljivo mi je kako datumi postaju na neki način simboli kolektivnog duha, kao što atraktivne i slavne glumice postanu pop ikone nekog vremena..pa onda i taj revolucionarni zanos..revoluciju obožavam zbog njenog neodoljivog šarma kojim privlači..iako se još nikada nije desila..upravo joj to daje poseban kredibilitet u mojim očima..
however..evo pjesmica
http://www.youtube.com/watch?v=Xgcxd9wtXUE
pozzz
Like or Dislike:
0 
0
[...] This post was mentioned on Twitter by DDS and Ivana Grbic, Tomislav Damnjanovic. Tomislav Damnjanovic said: RT @Bednopiskaralo: Tekst o petooktobarskim iluzijama, pisan pre tacno godinu dana. Potpisujem. I raznezila se. http://bit.ly/PtGV4 [...]
Like or Dislike:
0 
0