Još lelujam snena,
međ drvećem i mesečinom,
hvatam retke ptice s krilima
Tražim rečenice što lete
ne bi li uhvatila
korak sa senama.
Pršte i pište, jecaju
užareni osmesi
pod nogama mojim
Ludačke fraze
izleću iz mene
i začas prhnu u nebo.
Odlete, slože se u pesmu.
A ja na mesečini
iznova naučim da stojim
Za decom naričem,
što ih se tako
besramno odričem.
10 oktobar 2009 at 15:24
19 oktobar 2009 at 00:37
„hvatam retke ptice s krilima“
Retke i sve ređe!
Sjajno.
22 oktobar 2009 at 19:09
mocna pesma!!!
svaka cast!
23 mart 2010 at 21:19
Odlična pesma, svidja nam se!
24 mart 2010 at 07:01
Hvala najlepše!