Da mi ne zameri ekipa s ovogodišnjeg BlogOpena, radovala sam se što jedan od mojih postova upade u ovogodišnji izbor za Blogopediju, nije da nisam. Samo me stisle obaveze, što poslovne, što roditeljske, što neka tuga i neizdrž povodom svega što se ovih dana dešavalo u Beogradu. Još sam uzela da čitam “Kolibu”, Vilijema Pol Janga, koja me je potpuno dotukla i odvukla od mile mi tastature.
Pobegla sam, priznajem iz stvarnog sveta, ovog mog stvarnog Beograda, jer ne mogu više da se davim u pitanjima, manje više istim koje sebi postavljam gotovo 20 godina. Zato sam se okrenula ovom izboru, koji su napravili momci iz Niša, ovogodišnji organizatori Blogopena 09, održanog 4. i 5. septembra 2009. godine.
I nekako sam baš prijatno iznenađena i zatečena da sam se našla u ovom malom, šarenolikom Balkanskom društvancetu. Ima tu svega, za svačiju dušu, i uživala sam čitajući.
Premda piskaram podugo, da nije interneta i sigurnosti prividne anonimnosti(koja je poodvano bivša anonimnost), sumnjam da bih se ikada usudila da negde nešto objavljujem. Ohrabrena lepim rečima prijatelja pesnika nekoliko puta sam se jada osilila pa poslala neka moja pisanija na konkurs. Ili nisu stigli na vreme, ili nisam ispoštovala propozicije konkursa, ili se žiri pitao, Boože, o čemu ova uopšte piše 
. Tako da je Blogopedija moja jedina nagrada, osim grupe mazohista koji čitaju moj blog 
Ali, bez želje da umanjim vrednost izabranih radova(pa i svog) i dalje mi nije jasan princip po kojem autor mora SAM da predloži i pošalje postove i tekstove koje smatra kvalitetnim. Em mu treba malo aktivizma, em ima neobaveštenih, a sigurno i stidljivih, možda i onih koje mrzi da to učine. A sigurno je i subjektivan. Neki blogeri su problem subjektivnosti svog mišljenja rešili nagradjivanjem ili anketiranjem na svojim blogovima. I to nije loše, ali mi se čini da bi predlaganje od strane drugih blogera(jednog ili više njih) dalo više povoda da se oseti kako diše mala blogerska zajednica na ovim prostorima.
Ostaje svakako dilema da popularnost nije uvek jednako kvalitet, ali on je u samoj definiciji blogovanja taako amorfna i ukusima podložna stvarčica, da je o tome teško raspravljati. A u tom slučaju, kriterijum odabira morao bi da bude drugačiji, po nekom formalnijem principu, koji bi onda, logično poništio njegovu poluformalnu ideju.
BlogOpen, koji polako, bio formalan ili ne, s namerom da „geekovi“ i „geekovi wanna to be“ razmenjuju znanje ili iskustvo, ili se druže, postaje polako institucija. Kako će se dalje razvijati i kakva ga sudbina čeka, videćemo, u septembru smo čitali utiske, izveštaje , malo „okasnele izvešaje“:) , poglede „sa strane“. Neki su se baš bavili ovim neformalnim blogerskim okupljanjem, a da sve ne ostane na pukoj razmeni „ćoraka“, pali su i predlozi i vizije kako bi sve to ubuduće moglo da se “upakuje”.
Za početak, dobro bi bilo da blogeri znaju, da neke ideje ne mogu da se realizuju same od sebe, bez obzira na nas gomilu tapšača koji idemo okolo i vičemo „sjajno“. Bez obzira na neformalnost i OO(organizacioni odbor) kao i šetajuću lokaciju, BlogOpen mora da ima generala, malog od palube, režisera, kako god nazvali tu osobu ili osobe. Da osmisli, drži na okupu paučinu koja povezuje sve, da svojom vizijom i autoritetom širi dalje ideju. Ne pametujem, sublimiram svoja iskustva, koja su doduše iz potpuno drugog svreta, ali podrazumevaju neophodnu ideju, viziju, dobru volju i zagriženost za dobre stvari koje imaju smisla.
Pošto se slegla prašina oko Niške borbe u rovovima, možda je vreme za odlaganje ordenja, prebrojavanje ranjenih i taktiku za sledeću borbu. Za početak, sajt BlogOpena popuniti arhivom od prethodnih godina, staviti Blogopediju 09, kao i one prethodne.
I ovu malu četu blogera upakovati u jedan PDF, kao što ste i obećali
Za kraj, ko je stoički izdržao da stigne do kraja:
Izbor Blogopedija 09, koji su prikupili i uredili Slavko i Srđan.
-
Aleksandar Ilić – Pronađena grobnica Aleksandra Makedonskog
-
Jelena Jovanović – SUDAR SVETOVA: off-line i on-line industrije
-
Zlatko Šćepanović – Jezero Vrutci – stvarno mesto gde Sveti Georgije ubiva aždahu
-
Nenad Obradović – Maloj M
-
Angelina Radulović – Devojka koja nikada nije volela
-
Nebojša Radović – Deca i računari
-
Zoran Tomić – Arhimedov blistavi um
-
Miljana Mladenović – Život na Web-u u crticama
-
Marija Spasojević – Bez emocije
-
Ivana Stoisavljević – Inkluzija
-
Sladjana Marjanović – Savremena bajka iliti jedan ponovljeni od poodavno
-
Milan Jakovcevski – Ljubov e…
-
Milan Milošević – Deset godina kasnije još uvek smo živi i zdravi
-
Dimitrovska Vasilka – Arheologijata na tvojata familija
-
Ivana Križanović – Snopić svetle mudrosti
-
Magdalena Arnaudova – Vraќanje vo realnosta
-
Filip Mladenović – Vrhunac Pink kulture
-
Milica Lazarević-Jekić – Da te grlim
-
Ogi Sinko – Eden ubav den, može i porano
-
Miloš Petrović – Zašto je važno da jedna kompanija vodi svoj blog
-
Ivana Momčilović – Kako sam zavolela sebe
-
Elena Apostoloska – Matovska – Životot e fer
-
Leonida Penka Bassa – Ahroma
-
Milica Vučković – Bolesna bajka
-
Miloje Sekulić – Bloggers Relations u praksi [post I] [post II]
-
Larisa Ranković – Mediji na oštroj nizbrdici
-
Dejan Pejčić – Sanjam
-
Saša Radojčić – Srpska književna blogosfera
-
Miloš Krneta – Dan kada ćemo se osloboditi papira
-
Slobodanka Boba Đuderija – Majkuim
-
Ristić Miljan – Ljubavnik
-
Dragana Đermanović – Carpe Diem
-
Sanja Rastovac – Priča o gospođi Marini
-
Suzana Janačković Živković – Zamisli
-
Marija Đokić – Sve njihove ljubavi
-
Dragana Pušica – Voćna torta sa višnjama i ribizlama
-
Zoran Trklja – Nisam dovoljno bogat da kupujem skupo
-
Marica Blečić – Vinski Raj
-
Emina Krstić – Mali ničega i mnogo svačega
-
Saša Stamenković – Autentični su u manjini
-
Etarget – Zašto se oglašavati na internetu 2. Kontekstualna PPC reklama
-
Vladimir Mirosavljević – Coolares, bend koji zaslužuje šansu
-
Meri Filipovska – Vek Od Denovi.
-
Nadica Trenceva - Karantin
-
Tatjana Kozica – Ti si birao
-
Gorjana Jordanovska – What am I to you?
-
Višnja Dimić – Muškarci i gubitak kose – strašna stvar!
-
Darjan Radenković – Kafanski bluz
- Tanja Stanić – Otkucaji
I prošlogodišnja Blogopedija 08, koju možete da vidite ovde i Blogopediju 07 koju NE možete da vidite ovde.
1 oktobar 2009 at 12:48
Čestitam!!!
1 oktobar 2009 at 12:52
Pa evo jednog iz „grupe mazohista“
koji se potpuno slaže sa tobom i tvojim predlogom o izboru postova. Naravno da je (organizaciono) jednostavnije da svako preporuči neki svoj tekst, ali je mnogo bolje i objektivnije da preporuku da čitalac, a ne pisac teksta. Nisam softveraš, pa ne znam kako, ali bi bilo jako dobro uvesti neki način da se linkovi na određene postove „skupljaju negde“ tokom cele godine i da se onda pred BlogOpen samo pregleda ta lokacija i sa nje skinu najpopularniji. Zvuči jednostavno kao ideja, ali u realizaciju se ne razumem…
1 oktobar 2009 at 12:55
Nešto kao grupa u okviru sajta DobarDabar (http://www.dobardabar.com)?
1 oktobar 2009 at 13:28
@Pedya, dobra ideja! I spremam se da na preporuku @Varagica isprobam Dobar Dabar, jer imam muku s bookmarkovima kod kuce, na poslu, njihovim gomilanjima
1 oktobar 2009 at 13:31
Eto recimo ja sam „iznenadjjen i uvredjjen“ što me niko nije zvao…
Šalim se naravno: nisam stigao da pregledam sve, ali tebi je sigurno mestu medju izabranima (po svakom kriterijumu). A što se tiče organizacije itd. – ovo je tek početak. Neko reče da nam tek prestoje podele, i sve ono što obično prati „masovne pokrete u Srba“.
Znači: Uživaj!
1 oktobar 2009 at 14:07
@Miodrag Ristic, hvala na lepim recima
Podele, po principu 2 Srbina tri partije su decje bolesti koje svaki nas projekat mora da prodje.
1 oktobar 2009 at 14:25
Svakako bi bilo lakse, lepse i pametnije da smo mogli da preporucujemo tekstove koje smo najvise citali ili koji su ostavili najveci utisak na nas, a da ih nsimo sami pisali.
Za mene se izbor sveo na najrelevantnije / sa najvise relevantnih komentara, ali vidim da ima dosta romanticnih tekstova sa blogova koji su inace relativno ozbiljni i ekstremno citljivi. Kada autor bira to ne mora uvek da bude pravi izbor…mislim da vecina navedenih blogova ima mnogo relevantnije tekstove od ovih koji su navedeni.
E, pa da
To ne koci nas (i mene) da krajem godine na svom blogu napravim SVOJ izbor tekstova za 2009, onh koje sam ja citala VISE PUTA.
Trebalo bi svako da ima svoju blogopediju….:)))
1 oktobar 2009 at 15:08
Mislim da oni koji zaista imaju mnogo dobre tekstove na svojim blogovima ne žele da „uđu“ u Blogopediju iz nekih svojih razloga.
Postoje oni čiji je svaki post između dva BlogOpena za Blogopediju, ali ne žele da se nađu u tako „maloj“ knjizi. Ima i sujete, svi smo mi ljudi, pa i to moramo razumeti.
Moj povod je i prošle, a i ove godine bio, „a što da ne…“?
Sa druge strane apsolutno je ne bitno koji se tekstovi nađu u toj knjizi. Po meni je to lepa, simbolična i volela bih da postane i tradicionala akcija. Ne znam da li je koji bloger sa svoja dva teksta u opšte i odbijen.
Volela bih kada bi se neko stručan za to, uhvatio posla, recimo tokom cele godine i odvajao u neki poseban folder teksove koje smatra da su za štampanje, ali sa druge strane, toliko blogova ima, da je to prosto nemoguće, a i puno košta štampane tako velike knjige.
Recimo, u svom blogrollu imam zaista puno blogova koje čitam, ali to nije ni jedan jedini delić od onoga što zaista postoji u blogosferi.
Neka Blogopedija ostane bar to što jeste.
1 oktobar 2009 at 16:09
Ne bih se slozio sa tvojim izrazavanjem jer sebe ne vidim kao nekoga ko se muci sto dolazi redovno na tvoje parce livade… Ja dolazim sa uzivanjem i odmah se ogradjujem, jer vrlo lako i jednostavno odustanem kad mi se ne svidja nesto a zadravam se tamo gde mi je lepo i gde mi je prava uzivancija. U zadnje vreme retko ostavljam komentare ali sam tu , prisutan sam i u toku…sto je meni bitnoje nego drugima…
Dakle…
Sto se Blogopedije tice, smatram da je ove godine uradjena na silu od strane pojedinaca koji su time zaokruzili svoje napore oko organizacije cele pricce oko Bo. Momcima samo mogu da skinem kapu jer su se zasita potrudili ali kad su zamerke u pitanju, vise nego vidljivo iz raznih postova vecine u blogosferi…
Ovogodisnju Blogopediju su uredila dvojica odlicnih momaka . Predhodne Blogopediju su uredile komisije sastavljene od eminentnih ljudi iz sveta proze, poezije i izdavastva. Velika je to razlika, ali ne umanjuje trud ovogodisnjih stvaralaca, tacnije organizatora.
Ako sam nejasan, bicu voljan da se nadovezem nekim sledecim komentarom.
Carolija je dala puno konkretnijih stvari i u njima lezi veliki broj zeceva. Treba poceti od samih blogera..
2 oktobar 2009 at 06:46
Čarolija, tvoja ideja je dobra, ali kao što rekoh opet otvara pitanje koliko će blogopen ostati organizovana ili spontana forma.
))
Činjenica je da Blogopedija nije reprezentativna upravo zbog tog velikog broja blogova koji postoje na srpskom jeziku a koji nisu svima poznati. A da je ideja lepa, jeste, pa vidis da je razbila moju tradicionalnu stidljivost
2 oktobar 2009 at 06:52
E pa @Deda drago mi je sto svraćaš na „moje parče livade“
ali budi slobodan da komentarišeš i kada ti se nešto ne dopada. Primetila sam tu pojavu na blogovima odavno, da se ljudi snebivaju da napišu misljenje ako ono nije lepo. Pisanje bloga je prvi korak ka prevazilaženju sujete, jer ljudi koji misle da su uvek u pravu ne dele svoje misljenje s drugim, pa ni nemaju potrebu da svoje mišljenje pišu drugima na blogu.
ali verujem da mnogo ljudi razmislja kao ja.
Slobodno me potkači kritkom, ja sam bedno piskaralo, na kritiku sviklo, i volim da se borim sa svojim demonima, a za nekog ko želi da pise sujete jeste jedan od velikih demona.
Što se Blogopedije tice, nadam se da je jasno da nisma kritizer i neko ko pametuje, samo sam iznela svoju ličnu dilemu. Da se razumemo, ne bi izgubio ni BO ni Blogopedija da nisam poslala svoje tekstove
Svaka ideja koja je lepa, humana, zanimljiva je za pohvalu, cak i kada(ako) ima propusta u realizaciji. Kao neko ko godinama volontira znam koliko je truda, volje, želje potrebno za neke stvari, a onda recimo doživi da te svi gledaju kao budalu i magarca što nešto radiš pro bono i pitaju ze ZAŠTO to radiš?
2 oktobar 2009 at 16:43
Jelena, i ja tako nekako mislim. Sto svakako ne umanjuje ni vrednost ni sarm ovogodisnjeg izbora(u kojem realno nedostaju neki autori koje recimo veoma cenim, i dobar deo blogosfere).
Ovo je vise neki lament mene laika nad celom tom idejom u kojoj do sada nisam ucestvovala a u koju sam se, slanjem svojih tekstova na konkurs, umesala.
17 decembar 2009 at 14:21
Mm kako mi je prijao tvoj post i „kratak“ boravak i podsećanje na ovaj blog. Lepo je kad se neko seti i konstruktivnim kritikama primeti nečiji rad.
Definitivno ću češće dolaziti ovde… ne znam samo kako mi nije bio u rss readeru ovaj blog
topli pozdrav iz Niša
17 decembar 2009 at 18:45
Srđane, hvala najlepše na ovakvim rečima.
Nisam na žalost bila na BlogOpenu, ali se i na twitteru i na blogovima osecala ta lepa pozitivna energija koja je negde i krajnji smisao ovakvih okupljanja. Radujem se napretku i nadam se da ću nekada imati prilike i sama da doprinesem celoj priči.
Pozdrav iz Beograda.