(Ne)očekivano šokiranje čitalaca – naslovnica lista Time
U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave, zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide? Za More »
„Resurs centar“, onlajn platforma za praćenje izbora
Dok se predizborna kampanja tek zahuktavala, Medija centar je predstavio svoj online projekat – Resurs centar internet platformu. Sad, pred izbornu tišinu, napisaću malo o ovom projektu, podržanom od strane Fonda za otvoreno društvo, namenjenom novinarima, ali i svim građanima More »
Izveštaj – dobro uigrane činjenice
Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest. Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u More »
Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT
Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina More »
Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“
Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete More »
10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare
Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato More »
O medijskoj pismenosti (knjiga)
Umete li da čitate medije? Umete li da raspoznate ko stoji iza neke informacije, zašto je plasirana, kome je namenjena, kako je „fino štelovana“? Da li uopšte, u sveopštem skakanju sa informacije na informaciju imamo vremena i izbora da se More »
„Kopi pejst“ novinarstvo na delu
Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan, u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), More »
Korišćenje društvenih medija kao izvora informacija za novinare – saveti
Ne morate pročitati sve što se ovih dana pisalo i govorilo na temu novinara i njihove (ne) upotrebe društvenih medija) ( u daljem tekstu DM ) u kreiranju i plasiranju vesti da bi shvatili koliko je ova, na momente žestoka More »
Kako „kazniti“ nedozvoljeno korišćenje slika u medijima?
Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani epilog slučaja krađe fotografija s njenog popularnog kulinarskog bloga. Press, dnevni list koji je ukrao (ili lepše rečeno neovlašćeno objavio fotografije bez dozvole More »
Promene Zakona o informisanju – s „konja na magarca“?
Šta se ti novinari bune i kukaju, šta hoće? Pa konačno se uvodi red, mora da se zna ko šta piše, laže i da snosi posledice za to. Ovih dana, po usvajanu izmena i dopuna Zakona i informisanju osim slabašnog glasića struke koja se buni protiv zakona koji im ne ide u prilog, sve više se čuju i glasovi, pa i blogera 
i svih onih koji smatraju da taj zakon, ovako izmenjen zapravo uvodi red u medijsku sferu i da će disciplinovati medije koji sazlužuju da osete posledice svog neetičkog i neprofesionalnog ponašanja.
Slika uzeta odavde
Šta je to što nama „bednim piskaralima“ tako smeta? Probaću u ovom postu da se lišim ironije, moje omiljene stilske figure i da dam razložna i realna objašnjenja.
Meni lično ovaj Zakon neće ometati rad – u svom dosadašnjem iskustvu trudila sam se da poštujem pre svega norme novinarskog etičkog kodeksa i profesionalnosti. Plus, trenutno se bavim sektorom koji ima gotovo nikakve dodirne tačke s potencijalno problematičnim temama i postupcima.
Ali, kao profesionalac moram da „vrištim“ na sav glas, jer medijski prostor, koji je stvarno zatrovan neetičnim radom, lošom praksom, neprimenjivanjem važećih zakonskih propisa, lošim i na brzinu sklepanim „hitnim“ izmenama je sve dalje od sređivanja.
Šta je to tako strašno u dopunama Zakona o informisanju? Da krenemo najpre od same sadržine, tj članova izmena i dopuna Zakona o informisanju. Da odmah napomenem, slika je maaalo popravljena izbacivanjem dva najgora člana, za koja je valjda i sam zakonodavac shvatio da je prešao liniju. A kako neki analitičari kažu, bogme ovim izmenama su pokazali da su u sasvim dobroj liniji kontinuiteta s pretohnom vlašću.
Za zakon koji reguliše tako važnu oblast u društvu (ne precenjujemo sebe, već je realnost da u savremenim demokratskim društvima, a naročito onima koja tek pretendujuju da to budu, uloga medija je veoma važna ), nedopustivo je da se u osvedočeno loš postojeći zakon ( a o tome je već izneto mnogo stručnih, relevantnih mišljenja) unesu samo i isključivo odredbe koje se tiču većih globi, kazni, zatvaranja i ograničavanja.
- Član 4. Izmena koji se odnosi na član 92. Zakona o informisanju, tretira klevetu(tj. oglašavanje neke osobe krivom za počinjeno delo pre pravosnažne presude) kao privredni prestup. Dakle, ako neko objavi klevetu na naslovnoj strani on je učinio privredni prestup? Ili je poenta da se uzme novac i finansijski uništi medij? ili još bolje prestane da se piše o svim onim silnim sumnjivim slučajevima koji nisu i pitanje da li će ikada da budu procesuirani. I još manje stići do pravosnažne presude. Šta je onda uloga novinara, da budu samo i isključivo sudski izveštači? I da li će nešto građanima ove zemlje da znači ako se na primer, za 15 godina dokaže neko krivično delo nekog političara i on bude pravosnažno osuđen, a u međuvremenu je proveo ko zna koliko na najodgovornijim funkcijama. Hoće li reći, „hvala Bogu što novinari nisu pisali bez presude“? Ili, kako postupati ako bi na primer, novinar video krivično delo, ne bi smeo o njemu da piše dok počinilac ne bude pravosnažno osuđen? Totalno nedefinisano i što je još gore, sklono dvostrukim aršinima… Evo kako je to regulisano „diljem Evrope“.
- Član 14a, koji se odnosi na zabranu prenosa prava i vlasništva, izgleda baš kao da je pisan da bi se obračunao s vlasnikom jednog tabloida. On, javna je tajna, i nije jedini, prebacuje vlasništvo s jedne firme na drugu i tako izbegava plaćanje dugova, sudskih presuda… I pohitali su da što pre reše. A što to radi gomila „privrednika“ valjda nije hitno da se reši? Postavlja se pitanje zbog čega svi privredni subjekti u Srbiji imaju pravo na prenos, a medijske kuće ne?
Registar glasila, bar po rečima pravnika ne bi smeo da bude obavezujuć, jer se na taj način direktno stavlja do znanja namera da se mediji stave pod potpunu kontrolu. U dopunama kao i u samom Zakonu ne piše koja je svrha registra glasila i da li će biti javno dostupni podaci o vlasnicima medija. (U jednom od tekstova čije linkove navodim ispod, postoji predlog da se na primer naprave posebni zakoni o transparentnosti rada medija i zabrani medijske koncentracije). Ne zna se na koji način će nižim, podzakonskim aktima to da bude rešeno( tim pre što su uredbe i slični podzakonski akti vrlo podložni promenama).
“ Iako bi osnivanje registra medijskog vlasništva predstavljalo pozitivan pomak, misija bi bila obazriva kada je u pitanju uvođene registracije kao uslova za osnivanje i postojanje medija, jer bi to moglo da ugrozi medijske slobode. “ – Ovako kaže OEBS.
- S delom izmena, tj kazni koje se odnose na član 41. Zakona i zaštitu od otkrivanja identiteta maloletnika, skarednih i uznemirijućih slika, u potpunosti se slažem. On postoji i u osnovnom zakonu samo su kazne bile mnogo manje, (gde se opet vraćamo na problem – zakonodavna sudska vlast i primena zakona).
Jer – „Iako je u ministarstvu kulture u nekoliko navrata podnosilo krivične prijave protiv odgovornih, samo manji broj je procesuiran. Uznemirujuću vest o padu mladića u kavez s medvedima u Beogradskom zoo vrtu, zabeležili su svi mediji, ali su pojedini tabloidi objavili neprimerene snimke delova tela žrtve. Za ovaj morbidni senzacionalizam urednici „Kurira“ i „Presa“ kažnjeni su s po 40.000 dinara!“ kaže za Politiku Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnik ministra za medije. To samo govori koliko maše metu…
Činjenica je da su neki mediji uspešno eskivirali da plate kazne, pravosnažne sudske presude za klevetu, ali je rešenje za njih trebalo naći u Kkrivičnom i Poreskom zakonu a ne u Zakonu o informisanju. To je batina u rukama vlasti koja ovim jasno stavlja do znanja da će je upotrebiti prema svim medijima koji budu neposlušni a o „klečanju u ćošku na kukuruzu“ da ne govorimo.
- Visine kazni, propisane članovima od 92 do 95 su neprimerene, pa se ne uzima u obzir težina prestupa – nije svejedno da li se piše o krivičnom delu kao što je džeparenje prolaznika ili pronevera državnog položaja recima, pa nije pošteno da se u oba slučaja naplati kazna koja iznosi sedmodnevni ukupan tiraž ili prihod og oglasa… plus, za nešto što ne bi ni trebalo da bude u zaknu kao što je obaveza upisa u registrar, propisuje se kazna od 20 miliona dinara! Zvuči kao predsoblje za ukidanje „nepodobnih“ glasila…
„ Za isti tekst novinar može da bude terećen po parničnom postupku za naknadu štete, krivični za klevetu, prekršajni postupak i postupak za privredni prestup. Već sam broj postupaka, kojima medij po istom činjeničnom osnovu može biti izložen, predstavlja razlog za zabrinutost. A kazne jesu previsoke. Najviša u egzaktnom iznosu utvrđena kazna je čak 20 miliona dinara. Poređenja radi, čitav iznos koji je Vlada Republike Srbije opredelila za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja paketom inteventnih mera za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize od pre nešto više od mesec dana, bio bi dovoljan da pokrije tek tri kazne izrečene u najvišem izmenama Zakona predviđenom iznosu“ kaže Vladimir Vodinelić, naš eminentni pravnik koji je učestvovao u donošenju Zakona o informisanju 2003. godine. Vodinelić kaže još da je u medijskom pravu ključno da se mediji štite od vlasti, a sada imamo suprotno da Zakon o informisanju služi da štiti vlast od medija(a nekad i neke druge centre moći).
- Po meni najvažnije – Praksa evropskih zemalja daje prednost parničnom postupku kod klevete, jer se dobija satisfakcija za štetu nanetu uvredom, klevetom. Ali taj novac ne ide u državnu kasu, već oštećenom. Taj način se pokazao kao najefikasniji i najdemokraktskiji za očuvanje integriteta i zaštitu ličnost(pa makar ona bila i javna ličnost, koja je i po zakonu i informisanju izuzeta od nekih oblika zaštie od informisanja).
Iako sam imala nameru i da pišem o manjkavostima koje su van samog zakona – kao što je nedostatak javne rasprave, nekonsultovanje struke(ili konsultovanje samo „odabranih“), nepoznanica KO je zakon pisao, sumnjiva ustavnost određenih članova, kolizija ili pak dupliranje propisa u više zakona, ili kontradiktornost(kao ona koja se tiče osnivanja lokalnih medija i s druge strane njihove privatizacije), ali videh da sam već dobrano udavila i ovim malim presekom. Ovo računajte kao dva posta, slobodno 
Dodaću samo još ovo: – Izbačeni članovi:
Srećom, izbačen je u poslednjem momentu amandan koji je predlagao gašenje medija čiji je račun tri meseca ili duže u blokadi. Na taj način, između ostalog direktno su „pozivani“ određeni privredni subjekti da bukvalno ugase medije ne plaćajući im dugove. Uklonjena je i odredba o 50.000 eura osnivačkog uloga, koji bi stalno morali da budu na računu.
Politička trgovina nije loš zakon učinila boljim. Naprotiv. Ali, što se pre novinari osveste, i počnu da se bore za svoju profesiju i njenu samoregulaciju, pre će imati znanja, volje, želje i na kraju krajeva društvene moći za budući, adekvatniji Zakon o informisanju. Pregled linkova – neki su baš zanimljivi(za one ekstremno dokone) :
http://glassrbije.org/index.phpoption=com_content&task=view&id=39669&Itemid=28 http://www.borba.rs/content/view/7508/123/ http://www.danas.rs/vesti/politika/oprezno_primenjivati_zakon_o_informisanju.56.html?news_id=171306
http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/zakoni-i-novinari-brda-neotkrivenih-tajni
http://www.mc.rs/code/navigate.asp?Id=630 (bajat, ali vrlo korstan)
http://www.mediaonline.ba/ba/?kategorija=3 situacija prethodnih godina kod nas i regionu – svi bolujemo od istih dečijih bolesti)
http://www.media.ba/mcsonline/bs/content/izvestaj-sloboda-i-odgovornost-ocuvanje-slobode-izrazavanja-putem-medijske-samoregulacije (odlican članak o potrebi samoregulacije naspram pritiska države)
http://www.anem.org.yu/cms/item/oanemu/sr/Saopstenja.html?articleId=10773&type=saopstenje&view=view
http://www.uns.org.yu/sr-Cyrl-CS/
http://www.nuns.org.yu/index.jsp
http://www.cpm.edu.yu/code/navigate.asp?Id=41
kod nas je kljucni problem da se odredjena zainteresovana grupa ljudi udruzi i progovori jednim glasom. Evo slusam juce da su radnici poceli da preskacu sindikate i da prave neke koordinacione odbore. Nejedinstvo novinara, dva udruzenja kojasu suprotstavljena, nasledjeni katastorfalni odnosi…. sve to samo olaksava Vladi da radi sta hoce. Secam se da kada su bili napadnuti mediji su bojkotovali one koji su ih napadali. Pitanje je da li to mozemo danas da ocekujemo?
Like or Dislike:
0 
0
@Dakiška – javi se na info(at)roditelj.com tu smo
Like or Dislike:
0 
0
pa ja sam tek sada tebe otkrila. zakon o informisanju je kao i svaki do sada, da ne kazem sta. radim u struci i znam sta je zakon o radio difuziji uradio nekim malim tv stanicama, a sta je trebalo da se desi. neki ljudi su samo dobili jos vecu moc.ono sto me trenutno vise zanima je kako da pomognem u udruzenju roditelj. imam decaka od 5 godina i vrlo me sve zanima oko svega vezano za decu
Like or Dislike:
0 
0
Hvala ti Angelina na ovom postu. Posle svih onih komentara na mom postu i ovog posta stvari su mi mnogo jasnije
Like or Dislike:
0 
0
@Miloše, nemam šta da dodam na tvoj komentar…
Like or Dislike:
0 
0
@Pedja Pušelja, nema na čemu, priča je kao sto vidiš komplikovana i nikada nije crno bela. Zaboravila sam na tvom blogu da napomenem, a čini mi se da to nisi jasno razgraničio da je Zakon donesen 2003. godine( i one odredbe koje pominješ u njemu jos od tada postoje), a ovo su samo dopune na već postojeći Zakon.
Like or Dislike:
0 
0
[...] – neadekvatni, slepo prepisani i pritom još represivni medijski zakoni, koji se, čak ni takvi ne primenjuju dosledno. „Promene2 obično idu u gorem pravcu od onog kojim se već išlo, o čemu sam već pisala. [...]
Like or Dislike:
0 
0