Promene Zakona o informisanju – s „konja na magarca“?

| 9. септембар 2009. | 7 Comments

713568Šta se ti novinari bune i kukaju, šta hoće? Pa konačno se uvodi red, mora da se zna ko šta piše, laže i da snosi posledice za to. Ovih dana, po usvajanu izmena i dopuna Zakona i informisanju osim slabašnog glasića struke koja se buni protiv zakona koji im ne ide u prilog, sve više se čuju i glasovi, pa i blogera :) i svih onih koji smatraju da taj zakon, ovako izmenjen zapravo uvodi red u medijsku sferu i da će disciplinovati medije koji sazlužuju da osete posledice svog neetičkog i neprofesionalnog ponašanja.

Slika uzeta odavde

Šta je to što nama „bednim piskaralima“ tako smeta? Probaću u ovom postu da se lišim ironije, moje omiljene stilske figure i da dam razložna i realna objašnjenja. 

Meni lično ovaj Zakon neće ometati rad – u svom dosadašnjem iskustvu trudila sam se da poštujem pre svega norme novinarskog etičkog kodeksa i profesionalnosti. Plus, trenutno se bavim sektorom koji ima gotovo nikakve dodirne tačke s potencijalno problematičnim temama i postupcima.

Ali, kao profesionalac moram da „vrištim“ na sav glas, jer medijski prostor, koji je stvarno zatrovan neetičnim radom, lošom praksom, neprimenjivanjem važećih zakonskih propisa, lošim i na brzinu sklepanim „hitnim“ izmenama je sve dalje od sređivanja.

Šta je to tako strašno u dopunama Zakona o informisanju? Da krenemo najpre od same sadržine, tj članova izmena i dopuna Zakona o informisanju. Da odmah napomenem, slika je maaalo popravljena izbacivanjem dva najgora člana, za koja je valjda i sam zakonodavac shvatio da je prešao liniju. A kako neki analitičari kažu, bogme ovim izmenama su pokazali da su u sasvim dobroj liniji kontinuiteta s pretohnom vlašću.

Za zakon koji reguliše tako važnu oblast u društvu (ne precenjujemo sebe, već je realnost da u savremenim demokratskim društvima, a naročito onima koja tek pretendujuju da to budu, uloga medija je veoma važna ), nedopustivo je da se u osvedočeno loš postojeći zakon ( a o tome je već izneto mnogo stručnih, relevantnih mišljenja) unesu samo i isključivo odredbe koje se tiču većih globi, kazni, zatvaranja i ograničavanja.

– Član 4. Izmena koji se odnosi na član 92. Zakona o informisanju, tretira klevetu(tj. oglašavanje neke osobe krivom za počinjeno delo pre pravosnažne presude) kao privredni prestup. Dakle, ako neko objavi klevetu na naslovnoj strani on je učinio privredni prestup? Ili je poenta da se uzme novac i finansijski uništi medij? ili još bolje prestane da se piše o svim onim silnim sumnjivim slučajevima koji nisu i pitanje da li će ikada da budu procesuirani. I još manje stići do pravosnažne presude. Šta je onda uloga novinara, da budu samo i isključivo sudski izveštači? I da li će nešto građanima ove zemlje da znači ako se na primer, za 15 godina dokaže neko krivično delo nekog političara i on bude pravosnažno osuđen, a u međuvremenu je proveo ko zna koliko na najodgovornijim funkcijama. Hoće li reći, „hvala Bogu što novinari nisu pisali bez presude“? Ili, kako postupati ako bi na primer, novinar video krivično delo, ne bi smeo o njemu da piše dok počinilac ne bude pravosnažno osuđen? Totalno nedefinisano i što je još gore, sklono dvostrukim aršinima… Evo kako je to regulisano „diljem Evrope“.

Član 14a, koji se odnosi na zabranu prenosa prava i vlasništva, izgleda baš kao da je pisan da bi se obračunao s vlasnikom jednog tabloida. On, javna je tajna, i nije jedini, prebacuje vlasništvo s jedne firme na drugu i tako izbegava plaćanje dugova, sudskih presuda… I pohitali su da što pre reše. A što to radi gomila „privrednika“ valjda nije hitno da se reši? Postavlja se pitanje zbog čega svi privredni subjekti u Srbiji imaju pravo na prenos, a medijske kuće ne?

Registar glasila, bar po rečima pravnika ne bi smeo da bude obavezujuć, jer se na taj način direktno stavlja do znanja namera da se mediji stave pod potpunu kontrolu. U dopunama kao i u samom Zakonu ne piše koja je svrha registra glasila i da li će biti javno dostupni podaci o vlasnicima medija. (U jednom od tekstova čije linkove navodim ispod, postoji predlog da se na primer naprave posebni zakoni o transparentnosti rada medija i zabrani medijske koncentracije). Ne zna se na koji način će nižim, podzakonskim aktima to da bude rešeno( tim pre što su uredbe i slični podzakonski akti vrlo podložni promenama).

“ Iako bi osnivanje registra medijskog vlasništva predstavljalo pozitivan pomak, misija bi bila obazriva kada je u pitanju uvođene registracije kao uslova za osnivanje i postojanje medija, jer bi to moglo da ugrozi medijske slobode. “ – Ovako kaže OEBS.

– S delom izmena, tj kazni koje se odnose na član 41. Zakona i zaštitu od otkrivanja identiteta maloletnika, skarednih i uznemirijućih slika, u potpunosti se slažem. On postoji i u osnovnom zakonu samo su kazne bile mnogo manje, (gde se opet vraćamo na problem – zakonodavna sudska vlast i primena zakona).

Jer – „Iako je u ministarstvu kulture u nekoliko navrata podnosilo krivične prijave protiv odgovornih, samo manji broj je procesuiran. Uznemirujuću vest o padu mladića u kavez s medvedima u Beogradskom zoo vrtu, zabeležili su svi mediji, ali su pojedini tabloidi objavili neprimerene snimke delova tela žrtve.  Za ovaj morbidni senzacionalizam urednici „Kurira“ i „Presa“ kažnjeni su s po 40.000 dinara!“ kaže za Politiku Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnik ministra za medije. To samo govori koliko maše metu…

Činjenica je da su neki mediji uspešno eskivirali da plate kazne, pravosnažne sudske presude za klevetu, ali je rešenje za njih trebalo naći u Kkrivičnom i Poreskom zakonu a ne u Zakonu o informisanju. To je batina u rukama vlasti koja ovim jasno stavlja do znanja da će je upotrebiti prema svim medijima koji budu neposlušni a o „klečanju u ćošku na kukuruzu“ da ne govorimo.

– Visine kazni, propisane članovima od 92 do 95 su neprimerene, pa se ne uzima u obzir težina prestupa – nije svejedno da li se piše o krivičnom delu kao što je džeparenje prolaznika ili pronevera državnog položaja recima, pa nije pošteno da se u oba slučaja naplati kazna koja iznosi sedmodnevni ukupan tiraž ili prihod og oglasa… plus, za nešto što ne bi ni trebalo da bude u zaknu kao što je obaveza upisa u registrar, propisuje se kazna od 20 miliona dinara! Zvuči kao predsoblje za ukidanje „nepodobnih“ glasila…

„ Za isti tekst novinar može da bude terećen po parničnom postupku za naknadu štete, krivični za klevetu, prekršajni postupak i postupak za privredni prestup. Već sam broj postupaka, kojima medij po istom činjeničnom osnovu može biti izložen, predstavlja razlog za zabrinutost. A kazne jesu previsoke. Najviša u egzaktnom iznosu utvrđena kazna je čak 20 miliona dinara. Poređenja radi, čitav iznos koji je Vlada Republike Srbije opredelila za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja paketom inteventnih mera za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize od pre nešto više od mesec dana, bio bi dovoljan da pokrije tek tri kazne izrečene u najvišem izmenama Zakona predviđenom iznosu“ kaže Vladimir Vodinelić, naš eminentni pravnik koji je učestvovao u donošenju Zakona o informisanju 2003. godine. Vodinelić kaže još da je u medijskom pravu ključno da se mediji štite od vlasti, a sada imamo suprotno da Zakon o informisanju služi da štiti vlast od medija(a nekad i neke druge centre moći).

– Po meni najvažnije – Praksa evropskih zemalja daje prednost parničnom postupku kod klevete, jer se dobija satisfakcija za štetu nanetu uvredom, klevetom. Ali taj novac ne ide u državnu kasu, već oštećenom. Taj način se pokazao kao najefikasniji i najdemokraktskiji za očuvanje integriteta i zaštitu ličnost(pa makar ona bila i javna ličnost, koja je i po zakonu i informisanju izuzeta od nekih oblika zaštie od informisanja).

Iako sam imala nameru i da pišem o manjkavostima koje su van samog zakona – kao što je nedostatak javne rasprave, nekonsultovanje struke(ili konsultovanje samo „odabranih“), nepoznanica KO je zakon pisao, sumnjiva ustavnost određenih članova, kolizija ili pak dupliranje propisa u više zakona, ili kontradiktornost(kao ona koja se tiče osnivanja lokalnih medija i s druge strane njihove privatizacije), ali videh da sam već dobrano udavila i ovim malim presekom. Ovo računajte kao dva posta, slobodno 😉

Dodaću samo još ovo:  – Izbačeni članovi:

Srećom, izbačen je u poslednjem momentu amandan koji je predlagao gašenje medija čiji je račun tri meseca ili duže u blokadi. Na taj način, između ostalog direktno su „pozivani“ određeni privredni subjekti da bukvalno ugase medije ne plaćajući im dugove. Uklonjena je i odredba o 50.000 eura osnivačkog uloga, koji bi stalno morali da budu na računu.

Politička trgovina nije loš zakon učinila boljim. Naprotiv. Ali, što se pre novinari osveste, i počnu da se bore za svoju profesiju i njenu samoregulaciju, pre će imati znanja, volje, želje i na kraju krajeva društvene moći za budući, adekvatniji Zakon o informisanju. Pregled linkova – neki  su baš zanimljivi(za one ekstremno dokone) : 

http://glassrbije.org/index.phpoption=com_content&task=view&id=39669&Itemid=28 http://www.borba.rs/content/view/7508/123/ http://www.danas.rs/vesti/politika/oprezno_primenjivati_zakon_o_informisanju.56.html?news_id=171306 

http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/zakoni-i-novinari-brda-neotkrivenih-tajni

http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kleveta-u-evropskim-zakonima-najvise-stite-kraljeve-ali-ponegdje-i-naciju-i-zastavu

http://www.mc.rs/code/navigate.asp?Id=630 (bajat, ali vrlo korstan)

http://www.mediaonline.ba/ba/?kategorija=3  situacija prethodnih godina kod nas i regionu – svi bolujemo od istih dečijih bolesti)

http://www.media.ba/mcsonline/bs/content/izvestaj-sloboda-i-odgovornost-ocuvanje-slobode-izrazavanja-putem-medijske-samoregulacije (odlican članak o potrebi samoregulacije naspram pritiska države)

http://www.politickiforum.org/index.php?vrsta=tribina&kategorija=&tekst=28&naredba=prikaz&br_stranice=#626

http://www.politickiforum.org/index.php?vrsta=tribina&kategorija=&tekst=15&naredba=prikaz&br_stranice=#309

http://www.anem.org.yu/cms/item/oanemu/sr/Saopstenja.html?articleId=10773&type=saopstenje&view=view

http://www.uns.org.yu/sr-Cyrl-CS/

http://www.nuns.org.yu/index.jsp

http://www.cpm.edu.yu/code/navigate.asp?Id=41

http://mediapraxis.wordpress.com/category/mediji/izmene-zakona-o-informisanju/http://www.slobodnaevropa.org/

Tags:

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Srećan nam dan slobode medija | 4. мај 2011.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219