… „Jadna deca, oni nemaju papir pa pišu ovde, jel da mama? “ … moja četvorogodišnja kćerka dok prolazimo pored zida išaranog grafitima. Osmeh i potvrdno klimanje glavom, tek kasnije ću joj objasniti da ljudi moraju da se izraze, nije bitno da li je papir, zid ili možda blog 
***
Pitam moju kćerku šta želi da bude kad poraste.
- Šišarka, mama – odgovara ushićeno.
- Štaa?
- Pa, šišarka da češljam i šišam ljude.
Dečiji um nema zidove, ne pravi lažne prepreke. Ako ne zna reč, izmisliće je!
Ne znam da li je sledeća priča urbana legenda ili ne. Nije ni bitno, savršeno oslikava kako stoje stvari. Čula sam je ovde, na Tihomirovom blogu, slušajući sjajno predavanje Sir Teda Robinsona o važnosti dečje kreativnosti i opasnosti da će se ona uništiti školovanjem. Dugo sam bila pod utiskom onog što je pričao. Deca crtaju. Kada je došao momenat da kažu šta su nacrtali, jedna devočica kaže „ovo je Bog“.
Učiteljica joj kaže – Ali, mi ne znamo kako izgleda Bog.
- Sada znate – odbrusi joj devojčica.
* Čini mi se, najsrećniji su ljudi koji sačuvaju dete u sebi. Makar deo. Volela bih da sam i ja sačuvala malo više te magije u sebi…
5 septembar 2009 at 19:03
Dobro si me podsetila na taj snimak. Videla sam ga, ali mi je veza bila loša pa ga nisam odgledala.
I ljubim to oko zlatno (:
Za ostalo si takođe u pravu. Nemam još veze sa školom, ali imam sa vrtićem. Gledam te likovne radove iz vrtića, stalno im nameću neke oblike, teme. Dosta vaspitačica odradi, dete tek toliko da se rad može nazvati dečjim.
Zašto jednostavno ne ispričaju priču o tome što obrađuju, pogledaju neku knjigu, pa onda daju deci da sami crtaju. Zar uskršanje jaje mora biti okruglo? Sneško beo?
5 septembar 2009 at 19:03
Pogledaj snimak, ja sam bila u soku koliko i sama u nekim stvarima gresim i namecem nesvesno neke norme. i tako mozda gusim ono sto dete TREBA da bude nekog buduceg umetnika ili naucnika…
5 septembar 2009 at 20:17
Joooj šišarka
medena je:)
5 septembar 2009 at 20:22
..nek je zdravlja pa da nas sve osisa…
5 septembar 2009 at 22:31
Sad me podseti (što nije lako, jer mi mlađe dete ima skoro 20) na originalno razmišljanje moje ćere od pre … dosta godina. Idemo nas dvoje Knez Mihajlovom, kad na pekari piše „Sveže vruće kifle“. Ona se okrete ka meni, raširi one plave okice i upita „Pa jel sveže ili vruće?!?“. Logično pitanje, zar ne?
5 septembar 2009 at 22:43
Dijeca su sve pametnija. ova (u hrvatskoj kažemo) čokolino generacija je zbilja revolucionarna. lukavih li stvorenja.
neka neka. zbilja su humoristična mala lukava dječica uz koje se najlakše (slatko) nasmijati.
btw. čitam ti blog već oho ho. i zamisli (a) ovo je moj prvi komentar. sorry.
5 septembar 2009 at 22:56
hihihi i moja Milica je jednom dok je sedela ne jednom od treninga odgovorila da ce biti frizerka …. ovo si u pravu za cuvanje deteta u sebi. Ja to pokusavam stalno, valjda mi zato cerke kazu da sam klovan i da nisam ozbiljan kao svi drugi roditelji
Hvala ti za podsecanje
6 septembar 2009 at 09:53
@Gago, hvala
6 septembar 2009 at 11:59
Imam sina koji godinama trenira odbojku.
Ima mnogo medalja, zahvalnica i mnogo diploma za najboljeg igraca turnira.
On ima razrednu, sa kojom se svaki put kad ode na neki turnir „poubijamo“ jer nece da opravda casove jer zaboga „sta ce mu to u zivotu“
Toliko o kreativnosti pojedinih prosvetnih lica.
Srecom nisu svi takvi, pa za nasu decu jos uvek ima nade.
Hvala za ovaj snimak, mislim da bi vecina roditelja trebala, odnosno morala, shvatiti sustinu ovog predavanja.
7 septembar 2009 at 06:56
@Pedya, jedno vreme sam vredno zapisivala njene bisere, moracu opet, ima toooliko. A jednog dana ce mi znaciti da se setim,ljudi zaboravljaju
7 septembar 2009 at 06:57
@Deda, u pravu si
))
7 septembar 2009 at 07:04
@Šivinski, drago mi je da čitas, a čovek postane toga svestan tek kada vidi komentar
7 septembar 2009 at 07:28
@Miloše, nema na cemu.
@Casper, nadam se da ce se priča širiti barem po netu, jer ovakve stvari stvarno otrezne čoveka.
8 septembar 2009 at 13:08
Možda imamo decu da bi nas PODSETILA kako je to biti slobodan?
8 septembar 2009 at 14:17
@Rile, upravo! Nekada imam utisak da oni gaje mene a ne ja njih
))
13 septembar 2009 at 15:33
Kako je divna
A cinjenica da je da nam oni ponovo otkrivaju tajne slobode i zivota, samo je pitanje da li smo spremni da to i vidimo 
2 oktobar 2009 at 23:55
@Plavabaklava, da li stižemo i možemo da vidimo ili smo slepi kod očiju
25 decembar 2009 at 14:28
Mala slatka šišarkica.
Treba se podsećati i učiti od sopstvene dece. Život i sve što nas okružuje, iz njihovog ugla je mnogo jednostavnije i veselije. Pored svoje dece čuvam i ono dete u sebi, ne dam ga nikom.
31 decembar 2009 at 08:34
@Charolija, bravo, tako i treba!