Objavili su neki štampani mediji vest kako novinari na sajtu Udruženja novinara Srbije mogu da potpišu online peticiju protiv usvajanja amandmana na Zakon o informisanju , u javnosti već okarakterisanih kao problematičnih i restriktivnih po moje napaćene kolege.
Njima se, jedni tvrde, ograničava sloboda govora u Srbiji i drakonskim kaznama i razdvajanjem medija od ostalih privrednih subjekata direktno utiče na njih(kao da već nismo višestruko utucani u glavu, preplavljeni nepismenošću, diletantizmom, cenzurom i autocenzurom).
S druge strane (vladajuća koalicija tvrdi) konačno se zavodi red među medijima koji objavljuju fotografije žrtava, lascivnosti i narušavaju privatnost građana.
Fakat je da je to uvek borba za najslađi kolač, jer uticaji na medije su vrlo zgodna stvar – slično Deda Mrazu, niko ga nije video, svi veruju u njega a ako nisi dobar, ostaćeš vrlo razočaran.
O tome ko je u natezanju oko čišćenja medijskog dvorišta neću ovde i sada(moje privatno mišljenje možete da čujete offline, na kafi nekoj), prozborila bih koju o akciji Udruženja novinara Srbije, jednog od dva strukovna Udruženja koja bi trebalo da budu vođe i zaštitnici ove izmučene i vrlo nepopularne profesije.
Naime, oni su u žaru (pravedne) borbe protiv donošenja zakonskih promena koje nam evidentno ne idu na ruku, pokrenuli potpisivanje peticije. Online. Na svom sajtu. I, šta sad?
Mala digresija: Kao prosečnom novinaru prosečne redakcije, koji nema nikakve veze s unutrašnjepolitičkom rubrikom, (gde su “igrači“ koje možemo da nazovemo prvim zvezdama Zvezde, ili bolje Mančestera, mi novinari koji se bavimo društvenim pitanjima mu dođemo kao beton liga, ili Srpska zona u najboljem slučaju) online alati su neophodni. Posao nam je da budemo online, da smo u toku sa aktuelnim vestima, pratimo dešavanja, istražujemo i raspitujemo se, da koristimo društvene medije i neformalne kontakte.
Nisam izmislila toplu vodu, radim što i mnogi pre mene, učim, gledam i slušam. Firmama (od malih manufaktura pa do velikih korporativnih džinova) internet je rajski tepih na kojem će da poseju nova polja informacija, uticaja, poslovanja i na kraju krajeva profita.
Ciljne grupe su, pokazalo se mnogo puta, ključna reč u mnogim kampanjama – dobra analiza ko, šta, gde i čime želi nešto da postigne štedi vreme, novac, ljudske resurse. Čitavi tomovi ispisani su o tome, stranice i stanice na interetu.
Kakve to sve veze ima sa UNS-om? Da krenemo redom:
- Vest se PRVO pojavila u štampanim medijima. Negde je stidljivo dato ime sajta, na koji odete, pa u moru teksta vidite da piše PETICIJA. Nigde apela, agitovanja, poziva, buđenja svesti… Nalazi se doduše jedna slika- poster, koju nisam ni primetila kada sam došla na sajt.
- U toj istoj vesti piše da je peticiju do sada potpisalo 90 novinara. Kojih, iz koje redakcije? Koliko novinara ima u Beogradu? A u Srbiji? Da li je bilo kome od novinara oba Udruženja poslat mail ( nisam član nijednog, iz više razloga, koje možete naslutiti igranjem rečima podrška, jad, cenzura, politikanstvo, autocenzura i sindikalne polutke).
- Još se hvale kako su dobili potpise od novinara faksom? A po logici stvari čak i u zemlji Srbiji trebalo bi da 100 odsto redakcija ima internet i isto toliko novinara i „novinara“ mail – svaki procenat manji od toga bio bi contradictio in adjecto ili nonsens…
- Ako malo „proguglate“, dobićete cela 2 rezultata, i to oba sa sajtu dnevnih novina „Press“? Nigde sajta UNS, nigde NUNS-a, ANEM-a. Primera radi, ukucajte neku sitnicu kao na primer „bedno piskaralo“, ili „Nedelja dojenja“ pa uporedite rezultat…
- O Facebook-u, blogovima, Twitteru da i ne govorimo, valjda misle da su ti kanali potpuno nepotrebni, služe za privatna naglabanja i druženja.
I da za kraj ovog predugog ali očito gnevnog posta :) parafraziram Karla Marksa(premda više naginjem udesno nego ulevo, ova mu je pametna):
- Svaki novinar ima strukovnu organizaciju kakvu zaslužuje . Boljem se nismo mogli ni nadati.
p.s. ipak, iz čiste solidarnosti potpisah peticiju, a evo i twitt poziva :) http://twitter.com/Bednopiskaralo/status/3198926614
9 avgust 2009 at 10:57
Sta da kazem….svaki sajt koji ima sadrzaj koji ima ambiciju da bude VIDJEN, treba da uradi nekoliko stvari:
SEO (optimizacija zapretrazivace)
Online PR (linkovi, linkovi…!)
PPC – da dovede saobracaj na svoj sajt tako sto formira poziv i plasira ga uz promotivni link.
U ovom slucaju, kada su akcije vazne i strukovne, UNS je mogao da (da je hteo, smeo, znao) plasira oglas koji bi izgledao ovako
Smeta vam novi
Zakon o informisanju? Potpisite peticiju UNS-a
http://www.uns.rs/peticija/peticija_cir.aspx
Naravno, kod http://www.etarget.rs
I onda bi se lepo, ljudski, taj oglas pojavio svuda gde su novinari na webu, i svako bi mogao da klikne.
Inace, kao ex-novinar, smatram da cenzura i autocenzura nemaju veze sa postojecim zakonima – ja sam ih imala i PRE ovog novog, jedva se oslobodih
Na duze staze to je preteran stres koga uglavnom i nisu svestan dok ne promenis profesiju – onda krenes da se oslonadjas, mrsas, prolepsavas i sve tako nesto…:)
9 avgust 2009 at 11:51
E pa eto Jelena, iz prve si im dala odlicnu ideju
) mozda te i poslusaju.
Autocenzura i cenzura su naravn oposebna tema, i licno smatram da moraju da postoje(sad je posebno pitanje njihovog odnosa, mere i svrhe).
Sto se tice bezanja, kazu da je novinarstvo sjajna profesija ako se napusti na vreme, ja vec u cetvrtoj deceniji, dakle vreme mi je. Samo jos da vidim sta bi „polovan“ novinar bez iluzija mogao da radi he he
9 avgust 2009 at 15:16
Linga
daleko od toga da ja mislim da je novinarstvo nesto lose ili nepotrebno i da novinari treba da se prekvalifikuju! NE! Ima ljudi koji su sasvim zadovoljni da pisu i uredjuju, bas kao i ja sada sto citam (i pisem i uredjujem ali blogove a ne novine
Istina, i ja sam cula za to da je „novinarstvo sjajna profesija ako se napusti na vreme“, i zaist mislim da je sjajna – ali isto tako znam ljude koji su ceo svoj radni vek proveli u novinarstvu i takodje misle da je sjajan posao!
Ne treba imati predrasude. Samo treba balansirati taj stres i gledati da se stvari rade na efektivniji nacin, to donosi ustedu vremena i znacajnije rezultate (kao primer sa ovom peticijom – bio bi veci odzic da je plasirana siroko)
9 avgust 2009 at 15:38
pa ne mislim ni ja da je generalno loše
Moja velika ljubav, to radim, za to se školovala.
Ali, ima momenata… nije da nema… kad se pitam šsta mi je to trebalo? Do sledećeg uspona entuzijazma, i energije
10 avgust 2009 at 00:46
jeste, malo je danajska profesija…nigde HR-a u medijima!!
10 avgust 2009 at 17:46
Najveci, najbolji i najplaceniji blogeri su upravo bivsi profesionalni novinari…
Samo jedna od ideja sta dalje??
10 avgust 2009 at 18:30
Pa, moguce je da si u pravu tu. Mada nema mnogo „placenih blogera“ kako ti kazes, vodjenje bloga je obicno samo jedna stavka u opisu posla vezanog za, u mom slucaju, internet marketing (inbound marketing), i to za kompaniju koja se bavi oglasavanjem na netu (znaci TECH / IT kategorija industrije).
Evo sta kazu drugi – Novinari i oni koji su zavrsili knjizevnost (srpski jezik) – ipak ima posla! | Dragan Varagic http://bit.ly/12J7m2
Citiram „Prosecna cena ovakvih usluga u Srbiji se krece oko 50 EUR na 1.800 karaktera (slajfna), a za strucne oblasti (kao npr. ICT related) cena moze da ide i preko 100 EUR na 1.800 karaktera, sto naravno zavisi od kvaliteta “pisca”.“
Eto, ovo ne bi bilo lose novinarski ispitati i proveriti…
10 avgust 2009 at 21:53
Mislim da bi bilo potrebno sto vise promovisati on line alate i upucivati novinare da ih sto vise koriste. Najgore je sto mnogi smatraju da je to sad neka moda ne shvatajuci da hvataju poslednji voz.
A tek politicari i donosioci odluka… to je posebna prica.
11 avgust 2009 at 10:08
Auu, Deda, kakve mi ideje daješ
Mislicu o tome, još ako budem imala malu pomoć prijatelja blogera, twitteraša, forumaša, iiiih 
))
12 avgust 2009 at 09:38
Miss C., vala ćuse potruditi, za mene nova informacija
Doduš, pozicija da se pisanje(dobo i kvalitetno) naplaćuje, mora da se zasluži
12 avgust 2009 at 21:02
Citam, citam… i tek sad nista ne znam, a mislio sam da sam na faxu dosta toga naucio u vezi sa novinarstvom.
Blog je vise nego odlican, svaka cast.
Pozdrav!
12 avgust 2009 at 21:17
Cao, drustvo
evo necega sto smatram da se vec zbilo i da novinari vec uveliko tako rade – prezentacija o tome koji su novi izazovi pred novinarima je pred vama http://bit.ly/Ib4hU
12 avgust 2009 at 23:12
Boki, pretpostavljam da si kolega, pa, dobrodošao
Jelen, hvala, čitam!
13 avgust 2009 at 09:38
Linga, hvala… Buduci kolega, jos uvek sam na faxu.
Potpisala ti peticiju ili ne, donosenje zakona ne zavisi od nas. Ostaje nam da cekamo taj 31. avgust i pozdravimo pobednika- Dinkica ili Rodica.
A sto se tice novinarske profesije: odavno je ona jedna od nepopularnih. Bez izgleda da se to promeni.
22 avgust 2009 at 22:24
Šta reći kada na sajtu The Blic-a u članku na temu super-naj-naj akcije sestrinske Blic žene ne postoji link do iste?!
Da li je u pitanju strah, neprihvatanje novina, drskost ili slepilo vreme će pokazati…
Ono što je vreme (već) pokazalo je da je kvalitetna exploatacija weba odličan novinarski alat a web sam nezamenjiv saborac novinarskoj profesiji.
@Miss cool ppt
30 avgust 2009 at 01:10
@Dragana Djermanović – i o tome pričamo, web treba da bude saborac, baš kao što si rekla a ne protivnik i neko ko otima novine…
Pre neki dan u Pressu, neka vest o snimku na youtube-u i dali link u papirnom izdanju. Bila sam u šoku, koliko to nije ovde običaj ni praksa.