Ona

| 7. јул 2009. | 9 Comments

Užasno se trudeći

da ne provale

treptaji jedne slike

nestvarne iz mene,

da ne oteku sa suzama

pred svima, običnima,

čuvajući bol što cepa trajanje,

stideći se,

ja ne prestajem da volim

daleku senku koju više nemam.

 

Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,

cepa se duša u svakom danu

nizu sumornih godina,

želi da nestane

samo da može.

 

A onda se urlik ranjene zveri

potajno, divlje otima.

U tami, bez tuđeg dodira

 ne delim, već živim svoj bol

a tako i plačem

tugu nosim nestvarno

nestvarno i patim

svojski se trudim

da je ne spomenem pred svima

više ne izgovaram reč

dati.

 

Rodila me…

Volim je i dalje,

a dele nas

samo zemlja i prašina.

Tags: ,

Category: Svakodnevica

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (9)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Želim svet uz tebe - poruka koja vredi! - Piskaralo.com | 17. новембар 2012.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219