Odbačeni raj

| 24. јул 2009. | 2 Comments

Dok sam tumarajući
tražila slobodu
napipala sam veliku sreću,
lepo!

Oslušni dobro, osmotri
kako nova neistražena čula
doleću tebi u zagrljaj,
tražeći da ih priviješ uza se
i skupiš.

Drhti kamenje od glasova,
stvarnih iskri
u kojima samo ponekad
oživiš.
A ti,
hvataš korak sa pticama,
plivaš zajedno
sa ranjenim pajacima.

Udišeš život, izdišeš
zaustavljene trenutke.
Želiš da skameniš
čak i maštanja
o normalnim stvarima
daleko prošlim,
daleko postojećim.

To je neki nepoznat svet,
gde slobodu ne traže slepci,
već im se u ruke baca
i pogača i mač.
I štap,
da uz njega vode.

Slepi su putevi do slobode.

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (2)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219