San. Upokojen u mutno jutro, zadojen obrisima jutarnjeg svetla. To je bio jedini život koji je imala. Počinjao je s večeri kad tamne senke krenu da plešu horizontom. Izdužuju lagano siluete postajući merilo za noćni strah.
Čekala je srtpljivo. Svake večeri je čekala da se uz nju neko stisne. Da pogodi pravo dugme. Da je prožme struja od laganog dodira.
Sagorela bi, dogorela i ugasla svakog jutra. I opet bi, u dokolici čekala da je neko zapali. Da joj se po utrobi razmili hiljadu svitaca, razlije toplota svetla. Promicali su pored nje razni tipovi. Neki u graji, bahati i bučni, neki u tišini, zagledani u vrhove cipela, pognuti nad sobom. A ona je samo čekala.
Nije bila nalik na druge, koje su u skladu s vremenom želele da ostanu ganc nove, virgo intacta reklo bi se i da samo oholo prete svojim netaknutim sjajem. Ona je, nasuprot njima patila za dodirom, mekim i preciznim. Da je upotrebe. Da je svaki put iznova prožme čarolija svetla.
Konačno, i ove večeri, dok su senke plesale po izlogu, dočekala ga je.
Sigurni dodir rukom na pravo mesto i ona, sama i posle svih tih silnih noći ocvala „Tifani“ lampa u ulaznom holu hotela „Kontinental“ srećna, dočekala je opet trenutak bleštavila.
11 jul 2009 at 22:47
Volim ovakve tekstove, kad navode na razmisljanje. I pitanja. Koliko toga je izreceno, a koliko je ostavljeno izmedju redova? Prostor ostavljen za razmisljanje, nagadjanje i licne interpretacije. Ovisno od toga kako se osecamo i u kom se zivotnom trenu nalazimo.
Da li se zadovoljavala trenutnim zagrljajima ili je cekala taj jedan? A da li je taj jedan bio zauvek samo njen ili ipak samo ponekad. I da li je trenutak dovoljan da je prozme ta carolija svetla?…..
Uglavnom citam, razmisljam, vratim se pa opet citam. Dozivljavam. Razmisljam…..
Poz
11 jul 2009 at 23:02
Uh, koliko ce taj trenutak blestavila trajati?
Odlican tekst, a nezgodan za pravi komentar.
Pozdrav.
12 jul 2009 at 07:00
Ovo puta potpusujem i di i talasa.
Vredi li čekati za trenutak bleštavila? Vredi.
Vredi li imati mnogo praznih trenutaka do tog pravog? Ne vredi.
Kako onda naći iz prve pravi? Teško.
12 jul 2009 at 08:06
Odlican tekst, pozavidela bi ti mnoga priznata piskarala!
12 jul 2009 at 08:30
Uh, koliko ste pitanja otvorili…
@Di, pogodila si me pravo u zicu. Nekome zivot prodje u cekanju, nekome je zivot blestavilo i davanje, da li svi umeju da prepoznaju pravi dodir i zagrljaj?
Volim kad iz jedne recenice mogu da sebi postavim hiljadu pitanja, i onda se pitam, zasto nismo manje komplikovani, moooozda bi imali vise sanse da budemo srecni
13 jul 2009 at 08:58
Odlično!
13 jul 2009 at 11:33
@Sanjarenja 56, nesto su ti zaključci bolni
Ali istiniti reklo bi se.
@Poluuspavanka, hvala na komplimentu…
))
@Pepito, draga kako hranis moju sujetu