Polako se krećeš,
sa rukama prignječenim nebom,
nosiš trule trešnje u cegeru
i usput gutaš nervozno
ružne glasine o sebi.
Da bi sakrio plutajuća upozorenja,
od mene, od prosjaka,
na putu punom teških primisli
tvog razbuđenog bezobrazluka.
Teški su ti koraci, zar ne?
A ja, silno želim da isprobam
kako piše srebrna giljotina
po tvom prljavom vratu.
Prosto bi me zadivio tanki,
savršeni mlaz priznanja
što bi se slivao niz našu laž.
Morao bi da staneš,
čak i pre nego što te
moje proklete misli zalede na mestu.
Povedi sa sobom, kad kreneš molim te,
ovu gomilu jezičara praznih glava,
trebace ti dole.
Pogane, kao i ti.
Možda sam i luda, ko što kažeš,
ali znam, pre ili kasnije,
staćeš na ivicu noža.
Sudiće ti moja ruka.
15 jun 2009 at 17:16
teško je uvek biti „sam protiv gomile“. ponekad moraš odeždu drugačiju navući. tek da preživiš. jer ni „srebrna giljotina“ ne odradi uvek savršen posao.
Prijatno!
15 jun 2009 at 19:56
Au, al ce da mu bude tesko ako mu ti sudis…
15 jun 2009 at 21:45
@Domaćice – tako nekako
A srebrna je, da bude bar plemeniti metal.
@Zorane – bolje da ne zna, znas kako kažu nemoj, pa se ne boj
15 jun 2009 at 22:24
Zna li ta baraba, skim ima posla. Uvijek kažem „čvrsta ruka probleme rješava“.
pozdrav
15 jun 2009 at 23:04
Mandrak, ne brini pesma je stara, ali pretnja bogami deluje sveze
16 jun 2009 at 09:09
Teske reci, teske!
Ne sudi da ti ne bude sudjeno.
16 jun 2009 at 10:34
@Zelena vrata, ako se srami samo od tezine reci, nije to nista. Prejaka rec ne ubija uvek
19 jun 2009 at 11:07
Povedi sa sobom, kad kreneš molim te,
ovu gomilu jezičara praznih glava,
trebace ti dole.
Pogane, kao i ti.
Možda sam i luda, ko što kažeš,
ali znam, pre ili kasnije,
staćeš na ivicu noža.
Sudiće ti moja ruka.
Savrseno, nema komentara!
19 jun 2009 at 11:29
Hvala Casper
))