Ecce homo

| 8. јун 2009. | 7 Comments

dthumb

Slika preuzeta odavde

Ja videh čoveka

i krv u meni bestidno nastavi da teče.

Ne rastoči se od urlika

od kostiju meso.

Ne umedoh da zažalim gomilu,

opijenu mržnjom,

koja sebi prinosi jagnje

i neću da gledam

kako Bog moli i plače.

Kad je njega, savršeno biće

ostavio psima sa prljavim rukama

čemu ja da se nadam?

 Za spiranje ljage nemam pokriće.

Ne želim da ispaštam tuđe grehe,

umirući u mukama.

Ja sam samo slabašna skrama,

rasadnik mana i nemam srama

za bestidno iskeženo lice

uvek po strani,

usrdno zazirem od svačije krivice.

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219