Slika preuzeta odavde
Ja videh čoveka
i krv u meni bestidno nastavi da teče.
Ja videh čoveka
i krv u meni bestidno nastavi da teče.
Ne rastoči se od urlika
od kostiju meso.
Ne umedoh da zažalim gomilu,
opijenu mržnjom,
koja sebi prinosi jagnje
i neću da gledam
kako Bog moli i plače.
Kad je njega, savršeno biće
ostavio psima sa prljavim rukama
čemu ja da se nadam?
Za spiranje ljage nemam pokriće.
Ne želim da ispaštam tuđe grehe,
umirući u mukama.
Ja sam samo slabašna skrama,
rasadnik mana i nemam srama
za bestidno iskeženo lice
uvek po strani,
usrdno zazirem od svačije krivice.
8 jun 2009 at 12:41
Kad videh „Ecce homo“, pomislih da je Patosov blog…ali i ti jako dobro pišeš, kao i Patos.
8 jun 2009 at 12:44
Hvala. Moram da proučim onda Patosov blog
8 jun 2009 at 12:47
Toplo ti ga preporučujem. Profesor filozofije, entuzijasta retke energije, piše sjajno ma o čemu da piše
8 jun 2009 at 23:03
Interesantno
orginalno
daj još:)
9 jun 2009 at 00:45
Bilo i bice još, Anam. Strpljenja malo
13 jun 2009 at 22:50
FANTASTIČNO!!!!
14 jun 2009 at 08:59
@Goco, hvala!