Priča o nama

| 13. мај 2009. | 5 Comments

Plačljive ptice rugalice

te zevajući prestrašuju.

Mrak.

isijava drhtavu jezu

pomerajući prašinu sa poklopaca,

kutije drže u nedrima

tvoj najveći strah.

Bolesna želja lenjo ti silazi sa usana,

dok njima osvajaš oblike.

Ja, tvoja jedina misao

pišem život kao bedni pokušaj

ostavljam prazno mesto u rubrici.

Tražim ti da zemlju propustiš kroz ruke,

makar grumen.

Jer smonica ne propušta ništa.

Ni vodu,

ni tvoje sjajno glazirane reči,

ni moje vešto uvežbane uzdahe.

Samo prašina leti između nas

ne smeta joj jeza,

koju u mraku stvaraju

plačljive ptice rugalice

što me zevajući prestrašuju.

Presrećem misao ka sebi,

odbijam da Bog pomeša prste

sa mojim vulgarnim pesmama

kojima zavaravam život.

I prljam duše lakovernih.

Tags:

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (5)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219