Ne polivaj laku moju i lahornu,
od srdžbe umornu čistotu,
vodom sa izvora,
Koji si sramnom namerom otrovao.
Ne misli o meni!
Budala,
uvek sam bila.
Cedila uzdahe,
ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
u pogrešnom smeru, Nespokoja.
Kad bih mogla slagati, naučila bih mesec
Da samo do pola ophodi
Da te ni slaba, hladna
svetlost stenja ne ogreje
Više nikada.
Da se skameniš i obeliš
Ubogo moleći.
Da imaš sve eone da promisliš
Zašto si me zavoleo?
I na početku prestao da se trudiš.
Vrata kojim si me otškrinuo i zapečatio
u različite vilajete vode.
Ja ću u brlogu svom skapavati
pevajući,
a tebi je dovoljno
što lagano umireš u meni.
Twitter Updates
5 мај 2009 at 10:59
Možda nije ozbiljno. ali jeste bolno
Prijatno!
Like or Dislike:
0 
0
5 мај 2009 at 13:17
Kada nestane iluzija, nastaje bol!
Pozdrav.
Like or Dislike:
0 
0
5 мај 2009 at 14:45
Uh, a koja od nas nije „ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
u pogrešnom smeru, Nespokoja.“ ?
Like or Dislike:
0 
0
5 мај 2009 at 15:16
@Domaćice, tako Vam je to…
@Talas, Hvala na savetu!
Pa ne znam koja, ja jesam…
Like or Dislike:
0 
0