Otrežnjenje

| 5. мај 2009. | 4 Comments

Ne polivaj laku moju i lahornu,

od srdžbe umornu čistotu,

vodom sa izvora,

Koji si sramnom namerom otrovao.

Ne misli o meni!

Budala,

uvek sam bila.

Cedila uzdahe,

ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,

u pogrešnom smeru, Nespokoja.

Kad bih mogla slagati, naučila bih mesec

Da samo do pola ophodi

Da te ni slaba, hladna

svetlost stenja ne ogreje

Više nikada.

Da se skameniš i obeliš

Ubogo moleći.

Da imaš sve eone da promisliš

Zašto si me zavoleo?

I na početku prestao da se trudiš.

Vrata kojim si me otškrinuo i zapečatio

u različite vilajete vode.

Ja ću u brlogu svom skapavati

pevajući,

a tebi je dovoljno

što lagano umireš u meni.

Tags:

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (4)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219