Ogromni se prostor ukaza najednom.
Ispuni se otkucajima,
ožive sve, tamo gde sam uporno gajila prazninu.
Iznenada, sve znanje moje pade u vodu,
videh kako je vasiona mala.
Dovoljno, da nadjem
rascepkano i rasuto biće svoje.
U očima iscelitelja, vrača
koji laganim hodom
ispunjava moje tajne odaje.
Zvucima još nedosanjanih titraja,
noseći na rukama ključ za jedno srce.
Nisam znala da su kilometri blizu,
kad do njega vode…
Budjenje, strpljivom rukom vodjeno,
leprša i prekriva lepotom išarano naše svitanje.
Reci tajno, šta ima tajno u očima,
što se ne da otkriti,
a tebi se evo, samo otvara i piše,
dok čekamo zoru.
Nestaje iskonski strah,
sagoreva u plamenu ova vasiona,
koja mi je pomogla da pojmim
svu nasu veličinu.
Urotila se protiv mene,
zavera beše namera da se ispuni san.
Raskrstiše se prašnjavi putevi po meni!
On je taj koji prodje linijom srca.
Tamo gde sad stojimo, znak je tajni da lava potece,
vulkanu, da proslavi plašljivi sudar zvezda.
Da s’ meseca talase brojimo,
i reči, prazne,
nebitne kad zazveče izmedju nas…
Ne treba nam ništa više do prostora
koji nas veže u svakoj minuti,
kad snovima zapreteni strahovi najednom beže.
JA I ON, SAMI NA SVETU.
Oslušni dobro,
dal još reka teče u istom smeru,
dok se naše usne dodiruju bojažljivo?
Da li planine počinju smelo da gube visinu,
Ili to mi tonemo? Sami u gunguli.
Nema reči jer nisu dovoljno jake,
da bi bile ogledalo duša.
Izgubimo se lako jedno drugom u očima…
Kad ispleteš jednom niti
davno isprepletene strahom.
Negde, na sredini puta od glave do srca.
Ja, evo isplakah najednom sve suze
Srećna, što napokon znam da je
vascela galaksija naša
mnogo manja od delića onoga
što imamo JA I LJUBAV MOJA
.
Napisalo Bednopiskaralo
Kategorija: Poezija