Mi

| 20. мај 2009. | 0 Comments

 

Ogromni se prostor ukaza najednom.

Ispuni se otkucajima,

ožive sve, tamo gde sam uporno gajila prazninu.

Iznenada, sve znanje moje pade u vodu,

videh kako je vasiona mala.

Dovoljno, da nadjem

rascepkano i rasuto biće svoje.

 

U očima iscelitelja, vrača

koji laganim hodom

ispunjava moje tajne odaje.

Zvucima još nedosanjanih titraja,

noseći na rukama ključ za jedno srce.

 

Nisam znala da su kilometri blizu,

kad do njega vode…

Budjenje, strpljivom rukom vodjeno,

leprša i prekriva lepotom išarano naše svitanje.

 

Reci tajno, šta ima tajno u očima,

što se ne da otkriti,

a tebi se evo, samo otvara i piše,

dok čekamo zoru.

Nestaje iskonski strah,

sagoreva u plamenu ova vasiona,

koja mi je pomogla da pojmim

svu nasu veličinu.

 

Urotila se protiv mene,

zavera beše namera da se ispuni san.

Raskrstiše se prašnjavi putevi po meni!

On je taj koji prodje linijom srca.

Tamo gde sad stojimo, znak je tajni da lava potece,

vulkanu, da proslavi plašljivi sudar zvezda.

Da s’ meseca talase brojimo,

i reči, prazne,

nebitne kad zazveče izmedju nas…

 

Ne treba nam ništa više do prostora

koji nas veže u svakoj minuti,

kad snovima zapreteni strahovi najednom beže.

JA I ON, SAMI NA SVETU.

 

Oslušni dobro,

dal još reka teče u istom smeru,

dok se naše usne dodiruju bojažljivo?

Da li planine počinju smelo da gube visinu,

Ili to mi tonemo? Sami u gunguli.

Nema reči jer nisu dovoljno jake,

da bi bile ogledalo duša.

 

Izgubimo se lako jedno drugom u očima…

Kad ispleteš jednom niti

davno isprepletene strahom.

Negde, na sredini puta od glave do srca.

Ja, evo isplakah najednom sve suze

Srećna, što napokon znam da je

 

vascela galaksija naša

mnogo manja od delića onoga

što imamo JA I LJUBAV MOJA

.

Tags:

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *