Drhteći se stežem,
udaram
bežim bezglavo,
natrčim na zid.
Gore-dole,
jurcam,
zovem
Boga nema!
Niotkuda spasa,
ni prozora čak.
Dole tvrdo,
Gore visoko,
i previše.
Trčim,
opet srećem zid.
Vazduh se rastaka
u plašljive reči
gubim ga…
Zid, opet.
Ne da mi da dišem.
Letim, nestajem
jedan, dva, tri, četiri, zida
Plafon.
Kutija.
Dole, tvrda zemlja, prah.
Posustajem, spremam se,
odustajem.
Opet zid.
Jure me izgubljeni moralni obziri,
sude mi.
A da li sam ljudožder ako pojedem sopstvene snove
medju jedan, dva, tri, četiri zida?
Twitter Updates
14 април 2009 at 13:32
hm!
ljudožder, a?
malo mi je nejasna i koncepcija i smisao ove pesme.
Like or Dislike:
0 
0
14 април 2009 at 13:53
Onda se nisi nikada osećao tako
U kutiji.
Zarobljen.
Like or Dislike:
0 
0
14 април 2009 at 14:20
Kutija ne
Lavirint da.
Nego, sama koncepcija pesme mi je nekako nejasna. nestilizovana, kao da si samo nabacala stvari kako su ti pale na pamet, to me zbunjuje. izgleda nepregledno, neodlučno… razumeš?
Like or Dislike:
0 
0
14 април 2009 at 14:31
svaki zid ima svoju slabu tačku. ali treba zagrebati.
Prijatno!
Like or Dislike:
0 
0
14 април 2009 at 15:30
Suky, Ahaaa, razumem…
Nije dobro izlomljen stih, mozda ti zato tako izgleda.
Plus, zelim dok neko cita da se oseca klaustrofobicno
Like or Dislike:
0 
0