Jutro, mamurno, ne od alkohola(na žalost, pustio snovi) već umora koji me stigao posle maratonske proslave princezinog četvrtog rodjendana. „DvaJessedmice“ nema, pa nema, čekam je bar 20 minuta. Kasnim. Stuštim se na sedište, torba, kesetine u krilu.
Prebiram po mislima – tekst, rokovi, pauza, pare, plata hoće, neće biti, idemo li negde za prvi maj, debeli mi ostao u suzama…
- Pa mogao bi da mi ustaneš, stara sam, bole me noge – krešti mi nafrkana baba iznad glave.
Dečko, neki kuler, ustaje i kaze joj – “mojne baba te penzionerske fore, ustaću ali me ne gnjavi“. Baba, u delirijumu zahvaljuje.
Iz nekog razloga autobus je baš danas prepun penzionera sa sumnjivim higijenskim navikama i namunjenim facama, otužnim. Penzija, neće jos?
Šta je onda, neki besplatni pregledi u gradu garant. Ulazi deda, klima se, duša mu u nosu.
Ozari ga osmeh, jer je ugledao poznanicu, onu kreštavu babu što samozadovoljno sedi. Ona, fina, nudi se da ustane. On se femka.
- Ajde ustaću ti, vidiš da nema niko mlađi – opa, udara baba nisko, mislim se.
I prisećam svih onih scena kad sa stomakom do zuba ulazim, a svi zamišljeno gledaju kroz prozor, prave se blesavi, a naročito one klimakterične ženturače koje me kose pogledom – „jebala si se pa šta“, i ja sam bila nekad trudna… A opet, ono moje …. kućno vaspitanje mi ne da da budem nepristojna, gruba, da budem skot. Ustajem ćutke, deda seda, sporo, starački, bez hvala, naravno.
I onda matorci ćakulaju, ja priterana situacijom (zaboravih drage slušalice kod kuće) prinuđena da slušam konverzaciju:
- Idem poslom do grada, a ti?- pita babac.
- I ja idem poslom, na Kalemegdan, veselo cvrkuće deda, i namiguje babi.
A ja lepo čujem i osećam kako mi izrastaju magareće uši… Nikad se, Linga nećeš opametiti… nikad…
29 april 2009 at 07:48
Mojne brines…Beograd je to, svet je to.
29 april 2009 at 08:02
Ma, pitaj me za jedno 50 godina za misljenje o ovome, ha ha ha!
1 jun 2009 at 01:35
U takvim situacijama pomaze prisecanje „Bontona“, narocito onog dela koji muski deo Balkana preskace, a govori o tome da zene nikada ne ustaju sa sedista, bez obzira na godine.
1 jun 2009 at 08:31
Ma, kakav bonton, moja Xe
nema od toga ništa.
20 jun 2009 at 21:42
idi bre, pa to je super što si uradila!
da li čovek ide na Kališ da uživa ili negde da radi nešto, svakako ne može da stoji u autobusu. A kada si bila u drugom stanju, trebala si pitati bilo koga da ti ustupi mesto . . . ja bih.
20 jun 2009 at 22:21
@Drveni advokat – ma da, i opet bi, hebe me to domace vaspitanje.
u tim momentima.
Ali stvarno se malo osetis kao – magarac
p.s. Kad sam bila trudna, nekad sam pitala, nekad se durila, nekad mi bilo svejedno, a nekad plakala, u zavisnosti od hormonskog statusa i veličine stomaka…