Naivčina, k’o i obično, drugi deo

| 29. април 2009. | 5 Comments

Ova pričica je nastavak  ove .

Jutros sam, ničim izazvana podigla jednog klinca dripca s mesta  u autobusu da bi sela trudnica.  I naravno, pitala  sve te mulce okolo kako ih nije sramota da se prave blesavi?  Šta su mislili, da je ujelo nešto za stomak, iskočila joj bubuljica? Ebale ih nalepnice „prednost trudnicama“ kad ničemu ne služe …

Nek me neko zaustavi molim vas… U potpisu vaš Don Kihot :)))

p.s. 1 Ne znam samo dokle će da me drži ovo ludilo.

p.s. 2 Eto dokaza kako iz neceg ružnog – licemerni grozni deda koji mi je dig’o pritisak na sabajle pre neko jutro, ispadne nešto lepo – jedna trudnjača je odmarala noge zahvaljujući mom „donkihotovskom“ ispadu u GSP-u.

596 total views, 2 views today

Tags: ,

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Comments (5)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. DMC каже:
    Klap Klap ;))) samo napred ;) Vaspitavanje pre batina ;) (mada su batine jako jako efikasne) ;) LOL pozdrav!!

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Casper каже:
    E, vala neka si ga podigla, kad se „bitanga“ nije setio sam.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Škrabalica каже:
    Hehe, bravo Linga. Samo da se nisi iznervirala zbog njih, nisu vredni ;)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Bednopiskaralo каже:
    Pa, imajuci u vidu moj prethodni post, jesam se iznervirala, a onda sam to pretvorila u nesto konstruktivnije :))))

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Drveni advokat каже:
    Strava :D naša profesorica sociologije je delila kečeve u dnevnik ako vidi u busu da njen učinik sedi a okolo ima ‘kandidata’ za sedenje. govorila je da je to deo sociološkog vaspitanja.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *