Ova pričica je nastavak ove .
Jutros sam, ničim izazvana podigla jednog klinca dripca s mesta u autobusu da bi sela trudnica. I naravno, pitala sve te mulce okolo kako ih nije sramota da se prave blesavi? Šta su mislili, da je ujelo nešto za stomak, iskočila joj bubuljica? Ebale ih nalepnice „prednost trudnicama“ kad ničemu ne služe …
Nek me neko zaustavi molim vas… U potpisu vaš Don Kihot 
))
p.s. 1 Ne znam samo dokle će da me drži ovo ludilo.
p.s. 2 Eto dokaza kako iz neceg ružnog – licemerni grozni deda koji mi je dig’o pritisak na sabajle pre neko jutro, ispadne nešto lepo – jedna trudnjača je odmarala noge zahvaljujući mom „donkihotovskom“ ispadu u GSP-u.
29 april 2009 at 16:16
Klap Klap
)) samo napred 
Vaspitavanje pre batina 
(mada su batine jako jako efikasne) 
LOL pozdrav!!
29 april 2009 at 16:16
E, vala neka si ga podigla, kad se „bitanga“ nije setio sam.
29 april 2009 at 16:22
Hehe, bravo Linga.
Samo da se nisi iznervirala zbog njih, nisu vredni
29 april 2009 at 17:14
Pa, imajuci u vidu moj prethodni post, jesam se iznervirala, a onda sam to pretvorila u nesto konstruktivnije
)))
20 jun 2009 at 21:46
Strava
naša profesorica sociologije je delila kečeve u dnevnik ako vidi u busu da njen učinik sedi a okolo ima ‘kandidata’ za sedenje. govorila je da je to deo sociološkog vaspitanja.