„…Mi smo 10 godina stariji, siromašniji, propaliji. To je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. Ja jedino želim da mi to više nikada ne ponovimo. Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija – to je zbir svih nas. Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami…“
Z. Đinđić
slika uzeta odavde
Ja, večiti mrgud i kritičar političke scene, onaj deda „Mapetovac“ koji kritikuje sve i „svja“, nemam kome da skinem kapu u ovom našem političkom brlogu. Barem ne poslednje 3 decenije dokle moje pamćenje seže. Ali, moje osećajno, intuitivno ja žali za čovekom koji je ovo rekao, koji je imao viziju i želju.
Ne ulazim u leve, desne priče, pare, kamione, avione, mafiju i kliku, ekonomiju belu i sivu, sav taj galimatijas užasa... sto puta sam u žaru polemike istom njemu spominjala rodbinu bližu i dalju, ja mali čovek, s malim problemima u državi u velikim govnima. Ali, i posle toliko godina verujem da je od cele te postkomunisticke, a komunizmom zadojene klike zadriglih neradnika, lopovčina i kraduckivača( termin napravljen uz pomoć Velimira zemljaka Ilića) i veštih opsenara rečima, koji se samo rotiraju i ritualno tapšu po ramenima, samo on imao šansu. Zato su ga ubili, ko psa.
I više od toga što su bili aktuelnog predsednika Vlade, više od tog šoka boli to što je pucanj jasno stavio do znanja da će takve ideje u ovoj zemlji ostati manjina, da se neće rasejati i primiti na ovo tle, ma koliko ih zalivali. Nemaju, braćo i sestre gde da se prime.
Twitter Updates
18 октобар 2010 at 17:36
Samo bez pesimizma. Da je Zoran sada živ rekao bi ti: „Nije tačno da ako jednog ubiju, da će svaki drugi sa mojim idejama i vizijama biti sasečen u korenu. Naprotiv. Onaj koji bude sledeći došao, moći će da uči na mojim greškama i sigurno će proći bolje od mene. I oni posle njega. Zato, ne gubite nadu, već prionite na posao, kao da sam ja živ. Ako kažete da sam vam ja bio inspiracija dok sam bio živ, šta vas sprečava da vam budem inspiracija i sada kad nisam živ?“
Like or Dislike:
0 
0
19 октобар 2010 at 11:23
Istoče, zato se i divim takvim ljudima, meni je jako teško da se izdignem iznad situacije, pogotovo ako vidiš da se neke vizije uruše zajedno s fizičkom smrću pojedinca, kojeg, bar za sada, nema ko da nasledi.
Like or Dislike:
0 
0