Slika ovde
- Mama, a kako zvezde lete ako nemaju krila?
- Hm, pa lebde gore visoko…
- A mama, kako ne odlete skroz ako nebo nema plafon (ovde upotrebljava protiv mene prethodnu sesiju gde me je pitala ima li nebo plafon)
- Jano, vidi što je slatka kuca – skrećem ja sa teme, jer me rođena kćerka uhvatila u neznanju…
Koliko god listala enciklopedije u potrazi za pravim odgovorom i plašila se šta ćeš sledeće da pitaš, toliko želim da me pitaš i propituješ, iako me možda, nekada, uhvatiš u neznanju!
23 mart 2009 at 14:00
Najbolje pitanje koje mi je ćerka postavila kad sam posle x-tog zašto rekla ne znam je:
a što si radjala decu kad ne znaš da im odgovoriš?
Prijatno!
23 mart 2009 at 16:30
Djeca su uvijek puna pitanja…moja curica me uvijek pita:“Mama,je li tako da niko ne zna sta mi radimo u svojoj kuci?“
Kada bih joj ja potvrdno odgovorila ona bi obavezno rekla:“Pa zna Bog,rekla si da on sve zna.“
23 mart 2009 at 19:46
Ma bitno je da si ti tu da ona tebe pita
pa makar i ne znam rekla… I da nebo nema plafon 
23 mart 2009 at 20:44
Deca su prepametna i često će nas uhvatiti u neznanju. Trebamo više učiti!