Sad te se ne sećam.
Tek izmaglica
nad mojom glavom
ili tihi lepet krila leptira,
dašak dodira
žene koje odavno nema.
Pola života ja ginem sama
kroz vilajete
i nadam se
da me ta topla majčinska ruka
doletela iz noći kad se ne stigosmo oprostiti
i dalje pažljivo vodi.
Kroz sve moje poraze
i budalaštine
i bdije
i sniva.
Da mi je makar koja suza
da kapne vruća
na mermer koji nad tobom nemo stoji
Da optoči nasmejanu sliku
uokvirenu čemerom
Čini mi se lakše bi mi bilo.
Od zebnje hoću li imati plača
jedino me više tišti i cepa
što ti se lika ne sećam.
Twitter Updates
25 март 2009 at 16:15
lik ćeš uvek na slici ponovo pronaći…
a toplotu koju u srcu nosiš,
umesto suzom,
izlićeš na svoju decu osmehom i pruženom rukom.
Prijatno!
Like or Dislike:
0 
0
25 март 2009 at 16:35
lepa pesma
imam nešto slično
http://suky.blog.co.yu/blog/suky/generalna/2009/01/19/magla
Like or Dislike:
0 
0
25 март 2009 at 16:40
Ako i ne kažem ništa, više ću reći. pozdrav
Like or Dislike:
0 
0
25 март 2009 at 19:19
Domaćice, lepo rečeno!
Šuky hvala!
Mandrak, mudro
Like or Dislike:
0 
0