Imaginacija

| 14. март 2009. | 0 Comments

Tužna sam
otključam nekog i pustim suzu
Kad vidim njegovu prazninu.
Naričem nad živima
prizivajući tvoju smrt
kad ne mogu blizinu.
Nema laži, ja je ni ne tražim.

Zvona od stakla
prikrivaju mrak oko nas.
Stidim se svojih demodiranih vrlina
Bežim od koraka vremena
gutam ključ da bih sakrila dokaz.

Nema istine jer nemamo
načina da dodjemo do nje.
Šta ako u svakome od nas
postoji ista takva praznina
kao u tebi?

Plašim se.
Da li ću imati dovoljno suza?
Ili možda treba da se smejem?
Da, podsmevam se onome čega se plašim.

Tags:

Category: Poezija

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *