Zakletva za svoju i za tuđu glavu

| 17. јун 2006. | 0 Comments

Da li saznanje da je doktor HIV pozitivan menja odnos pacijenta prema njemu i koliko se paze lekari na najrizičnijim mestima?

U Hrvatskoj traje prava bura posle obelodanjivanja da u bolnici radi jedan HIV pozitivni ginekolog. Kod nas ima zdravstvenih radnika zaraženih HIV-om, ali niko neće da precizira broj. Test na sidu ne sme da bude obavezan, nizakoga, ali, kako Hipokritova zakletva nalaže da se pacijent ničim ne sme ugroziti, pojedini lekari bi morali imati poseban odnos prema realnosti

hiv-test-doktorIzvor fotografije

DOK se prepuštate pregledu lekara ili hirurškoj intervenciji, verovatno ne pomišljate da je taj stručnjak možda zaražen nekom infektivnom bolešću. Ako jeste, da li bi to promenilo vaš odnos prema njemu?

Ovih dana u Hrvatskoj se podigla prava bura povodom vesti da u jednoj od zagrebačkih bolnica radi HIV pozitivni ginekolog! Sa svih strana pljušte pitanja: da li osoba na takvom radnom mestu treba da objavi svoj HIV status, koji su rizici za pacijente, kako zdravstveni radnici da se sačuvaju, ali i da štite pacijente od sebe?
Do sada nismo imali slučajeva diskriminacije HIV pozitivnih zdravstvenih radnika, rekao nam je Aleksandar Bojović, koordinator Nacinalne kancelarije za borbu protiv HIV i AIDS, dodajući da ono što važi za ukupno stanovništvo važi i za doktore.
– To znači da test na sidu ne sme da bude obavezan, jer se time narušavaju ljudska prava. Nigde u zakonima ne piše ni da bilo ko treba da objavi da li je zaražen HIV-om – smatra Bojović. – Ali, s obzirom da za neke zdravstvene radnike postoji rizik da se zaraze ili čak da oni inficiraju pacijenta, mere opreza i zaštita su obavezni.
Dr Verica Lela Ilić, rukovodilac Savetovališta za sidu Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja nema ništa protiv da se zdravstveni radnici rutinski testiraju na sidu, jer je, kako kaže to u njihovom interesu. Ipak, ni to često nije dovoljno, jer se može desiti da zbog perioda „prozora“(vremena od rizičnog kontakta do momenta kada se testom može otkriti infekcija) test bude lažno negativan. Zato je neophodno, naglašava dr Ilić da se medicinari na „rizičnim“ radnim mestima zaštite po propisu.
Profesor dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva tvrdi da je ova oblast strogo regulisana procedurama čije nepoštovanje donosi i krivičnu odgovornost.
– Svi zaposleni na mestima gde se rade „invazivne“ procedure – hirurške sale, porodilišta i slično obavezni su da idu na tromesečne sanitarne preglede koji podrazumevaju i testove na hepatitis B,C i sidu – rekao nam je prof. dr Kontić, dodajući da SLD nema formiran poseban stav oko tog pitanja, jer su sve procedure jasno regulisane. – Zbog nedostatka sredstava, test na HIV se ne radi tako često, ali tu na scenu stupa procedura zaštite, koja u svakom slučaju mora biti obostrana.
Ako se uvek poštuje jedno od osnovnih načela Hipokratove zakletve, da lekar nikada ne sme da naudi pacijentu, od side će biti sigurni i zdravstevni radnici i pacijenti, zaključujuju naši sagovornici.

DALJE OD NJIH…
U našoj zemlji registrovani su zdravstveni radnici koji žive sa sidom, ali njihov broj niko ne želi da iznese, pravdajući da su oni u okviru ukupne populacije zaraženih. Iako samo deo „statistike“ pacijenata sa HIV-om, svaki zdravstveni radnik se zbog specifičnosti posla nalazi u nezavidnoj poziciji, jer i on može biti žrtva predrasuda, koje su kod nas duboko ukorenjene. O stavovima daleko od civilizovanih govori i istraživanje sprovedeno u Novom Sadu, u kome je više od polovine lekara izjavilo da sa HIV pozitivnim prijateljem treba prekinuti fizički kontakt (izbegavati rukovanje, odlazak u njegovu kuću)!

„PREKOMANDA“ ZBOG RIZIKA

HIV ne sme da bude profesionalna „smrtna presuda“ za medicinske radnike – smatra Aleksandar Bojović. – Niko ne može da im uskrati pravo na rad, treba se zalagati da se takvi radnici preorjentišu na druge, neinvazivne grane medicine, gde nema kontakta rizičnog za pacijente.
Dr Ilić iz GZZZ navodi kao human primer slučaj u Crnoj Gori, gde su HIV pozitivnoj lekarki ponudili specijalizaciju iz teoretske grane medicine. S druge strane, prof. Kontić smatra da je zdravstvenog radnika sa takvim problemom potrebno skloniti sa „rizičnog“ radnog mesta, a da njegova preorjentacija zavisi od odluke rukovodioca zdravstevne ustanove.

OLAKO SA ZAŠITOM
MERE predostrožnosti su jasno definisane i podrazumevaju korišćenje rukavica, sterilnog pribora, materijala, zaštitne odeće… Kako navode naši sagovornici, ukoliko se procedura poštuje, šanse za zarazu HIV-om, ili nekom drugom infektivnom bolešću, najminimalnije su moguće. Ali, dr Lela Ilić navodi da se u praksi zdravstveni radnici često ne pridržavaju procedura, pod izgovorom da nemaju dovoljno opreme. Takođe sredstva za dobru zaštitu mnogo su manja od kupovine skupih testova za HIV dodaje dr Ilić.
U svetu je do sada zabeleženo svega nekoliko slučajeva da zdravstvni radnik zarazi pacijenta HIV-om, izmeću ostalog jedan američki stomatolog je namerno zarazio svoje pacijente.

A. Radulović

Tekst je objavljen u Večernjim novostima 17. juna 2004. godine.

Tags: , , , , , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *