Lepotica umire sama

| 10. јануар 2004. | 0 Comments

Gomile šuta, načeti zidovi, razlupane kaljeve peći… Izrada bečkih majstora samo nagoveštava bogatstvo i sjaj koji je ovo zdanje nekada imalo. Zgradu sagrađenu 1884, početkom devedesetih godina prošlog veka kupio biznismen Boris Vukobrat. Zgrada je pod zaštitom države, pa je vlasnik sprečen da je sruši.

BEOGRAD – Čudan je osećaj kada koračate po stoletnom parketu, tu je krajem 19. veka gazio **krem** ondašnjeg srpskog društva. Fini enterijer građanske kuće – visoki plafoni, kaljeve peći bečkih majstora, vijugavo masivno stepenište… Porodična kuća pukovnika Đorđa Markovića na uglu Dobračine i Simine ulice, vila iz 1884. godine, u kojoj još lebdi aristokratski duh, jedan od retkih ostataka srpske građanske kulture pretprošlog veka. Danas je to ruina koja polako umire.

Kuca u Dobracinoj, u očajnom stanjuBRISANJE I RUŠENJE
OBRASLO u bršljan i **sivilo**, ovo zdanje deluje avetinjski. Iza otškrinutih vrata teške gvozdene kapije, čeka vas oronula zgrada, zarasla i **obogaljena**. Mnogoborojne odaje nekada raskošne kuće. Svuda gomile šuta, **načeti** zidovi i razlupane kaljeve peći, rasklimatan mozaički rađen parket. Ali, naslućuju se bogatstvo i sjaj koji je ova lepotica nekada imala.
Požar koji su, najverovatnije, izazvale dotrajale instalacije uništio je sprat, a plafon se na više mesta prolomio. Sadašnji vlasnik poznati biznismen Boris Vukobrat izgleda da nema nameru da je obnovi, jer je kuća od 1997. godine pod zaštitom države kao spomenik kulture. Vlasnik je, naime, sprečen da sruši kuću na ekskluzivnoj lokaciji i sagradi novu, a Dorćolci su prinuđeni da gledaju svakodnevno propadanje zdanja.
– Dali smo predlog republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da kuću izbrišu iz registra spomenika kulture, jer je ruinirana i veoma teško se može restaurirati, ali oni nisu prihvatili predlog – kaže za **Novosti** Gordana Gordić, istoričar umetnosti iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. –  Osamdesetih, ovo zdanje, površine oko 1.100 kvadrata bilo je u pristojnom stanju. Čak smo spremili i konzervatorske uslove za restauraciju, ali oni više ne važe, jer zub vremena je nepovratno uništio ono što smo mi zaštitili.

VRŠLJAJU KLOŠERI I NARKOMANI
IPAK, tvrdi naša sagovornica, nije sve izgubljeno – mogao bi se napraviti dogovor sa vlasnikom, da se deo autentičnosti očuva, makar spoljni izgled, koji odiše epohom akademizma 19. veka. Morali bi da se naprave novi konzervatorski uslovi, ali je cilj da se sačuva makar delić značaja ovog zdanja, koje je trenutno samo **značajno utočište** za narkomane i beskućnike.
– Dolazi u obzir i adaptacija uz izmene, dogradnju, nisu to Đurđevi stupovi, pa da se svaki detalj mora ispoštovati – smatra Gordana Gordić. – Nije nam cilj da ruglo stoji u centru grada, a da svi **peremo ruke** od toga. Nadam se da ćemo pronaći zajednički jezik sa vlasnikom, da vidimo šta se od kuće može uraditi tako da on zadovolji svoje interese, a država sačuva svoju istorijsku znamenitost.
Ako se to ne desi, biće to sramota za državu. Ko još zakopava svoje korenje i pušta da se istorija sama uruši do temelja?

BURNA ISTORIJA
PRIČA se da je ovo zdanje izgrađeno za smeštaj ljudi koji su zidali železničku stanicu, a od prvog vlasnika pukovnika Markovića kupio ga je advokat Milan Milovanović. Na prizemnu vilu, on je 1927. godine dozidao sprat prema projektu arhitekte Đure Bajalovića. Početkom devedesetih vlasnik je postao Boris Vukobrat, naš biznismen iz Pariza.
Zbog oklevanja vlasnika i pasivnosti države da sačuva bar mrvicu svoje istorijske zaostavštine sudbina nekada raskošne vile je neizvesna.
Da li će se dozvoliti da nekadašnja lepotica u dubokoj starosti umre i sa sobom **zagubi** duh nekadašnjeg građanskog Beograda? Bahatost će nas skupo koštati, jer kako kaže Gordana Gordić, kuća je zbog propadanja već izgubila svoje autentično spomeničko svojstvo, ali je i dalje od neprocenjive vrednosti.

**SKVOTOVI**
IAKO napuštena, kuća je nedavno ponovo – useljena! Osim skitnica, narkomana koji su povremeno svraćali i klinaca iz kraja koji su **praznu gajbu** koristili za žurke, neko se dosetio da propalo zdanje u Dobračinoj pretvori u – **skvot**. Saša Predić, poznatiji kao Rebel Maus, letos se uselio u nju, ali ga reporteri **Novosti** nisu zatekli. Verovatno je zbog zime koja duva kroz celu kuću, potražio adekvatnije mesto za **skvot**. Od četvoro **klinaca** iz kraja koje smo zatekli kako šetaju po kući saznali smo da Maus više nije tu, a da se oni retko tu okupljaju zbog klošara koji stalno dolaze.
**Skvot** – ova čudna imenica označava kuću koja je naseljena bez dozvole. Na zapadu, skvotovi su uobičajena pojava – Barselonu, na primer, zovu **gradom skvotova** jer ih tamo ima više od 200.

 

UPDATE:

Lepotica je nastavila da propada sve dok vlasnik nije na njenim ruševinama napravio ovog „Frankenštajna“.

 

A. Radulović

Tekst je objavljen u „Večernjim novostima“ 10. januara 2004. godine

Tags: , , , , , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *