Ekran kao druge oči

| 27. мај 2003. | 0 Comments

Iako ne vidi, Bratimir završio Filozofski fakultet i magistrirao, sada se bavi kompjuterskim programima koji pomažu slepima. Za uspešan rad potrebna je podrška države. U planu i stvaranje tastature za slepe.

U VREMENU modernih tehnologija kompjuteri su postali naše „oči ka svetu“. Za slepe ljude, oni mogu da prerastu u jedinu zamenu za vid. Bratimir Joksimović, zaljubljenik u kompjutere, već godinama se trudi da te „oči“ učini dostupnijim slepim ljudima. Nedavno je u Gradskoj organizaciji slepih za članove Udruženja održao prezentaciju čitača ekrana i „vintoker vojsa“ (sintetizatora glasa) na srpskom jeziku.
I Bratimir živi u mraku. U devetoj godini zbog bolesti je ostao bez vida, ali ga to nije sprečilo da završi Šestu beogradsku gimnaziju, diplomira na Filozofskom fakultetu i magistrira Antropologiju. Sa kompjuterima se sreo još osamdesetih godina u NJujorku, dok se usavršavao u Novoj školi za društvena istraživanja. Od prvog kompjutera „286“ pa do kreiranja sintetizatora glasa na srpskom jeziku prešao je dug put.

– Sa programima za slepe upoznao sam se u Americi. Po povratku u Jugoslaviju, zajedno sa prijateljima inžinjerima 1992. godine osmislili smo čitač ekrana koji je radio u „DOS“ operativnom sistemu i u to vreme nije bio ništa lošiji od stranih. Kako su kompjuteri postajali sve brži, program je trebalo usavršavati, ali inžinjeri nisu više želeli da rade volonterski – seća se Bratimir. – Ipak, unapredili smo program da može da radi i u operativnom sistemu „Vindous“. Nažalost, država nije htela da stane iza tog projekta, i bili smo prinuđeni da odustanemo.
Da je država imala više sluha za njihov rad, još pre nekoliko godina mogli smo da dostignemo vrh kompjuterske tehnologije za slepe. Ipak, Bratimir je nastavio da sam radi na ostvarenju tog projekta. U Bratislavi se 1998. godine sprijateljio sa Rostislavom Sačekom, tvorcem čitača ekrana i sintetizatora za češki jezik. Tako je došao na ideju da napravi verziju programa na srpskom.
– Radio sam i po 14 sati dnevno da bih tog „Čeha naučio srpski“ – kaže Bratimir. – Finalni proizvod je dobio ime „Vintokervojs“. To je najfunkcionalniji program za slepe, jer može da radi u bilo kom kompjuterskom programu. Uz to bi na tržištu bio dosta jeftiniji od sličnih programa na drugim jezicima, čak i od Brajeve pisaće mašine, koja sigurno ne može da zameni kompjuter. Država bi mogla da nam bar malo pomogne, da ovakve programe proglasi pomagalima za slepe.

OLAKŠANJE
BRATIMIR je, kao i mnogi slepi ljudi učio i završavao fakultet na teži način, bez „čuda tehnike“. Taj put je mnogo mukotrpniji.
– Dok sam išao i srednju školu, ustajao sam u četiri ujutro da mi otac čita lekcije pre nego što krene na posao. Neke udžbenike sam snimao na kasete, neke sam prekucavao na Brajevoj pisaćoj mašini – priseća se Bratimir. – Danas bi sve to išlo mnogo lakše, a slepi ljudi imaju kao i svi drugi pravo da se obrazuju. Zbog toga bi pravi potez države bio da nam pomogne u nabavci pomagala.

TASTATURA
ŽELEĆI da slepim ljudima kompjutere učini što pristupačnijim, Bratimir se nada da će uskoro napraviti i tastaturu za slepe, uz pomoć koje će oni lakše moći da koriste računar.
– Ova tastatura će biti jednostavnija za upotrebu od klasične, ima samo 7 tipki, u koje bi moglo da se ukomponuje više od 100 tastera sa klasične tastature – nada se Bratimir. – Uz to, imaće i memoriju, pa se može nositi kao mini laptop, u kome će se čuvati ono što je urađeno.

A. Radulović, članak je objavljen u „Novostima“

Tags: , , ,

Category: Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *